Printskrin Fejsbuk Šaip KamberiPoseta predsednika Albanije Bajrama Begaja Preševu i Bujanovcu u Srbiji je prošla skoro neopaženo jer pored nedostatka bilo kakvog državnog protokola skoro da nije bilo ni izveštavanja u medijima. Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić to tumači kao vrhunac zablude srpskih političara da je nekomuniciranje sa Albancima na jugu Srbije dokaz da je njihova matična država Albanija, a ne Kosovo.
Iako je Begaj u četvrtak doputovao u Preševo radi svečanog otvaranja Sajma knjiga, predsednica te opštine Ardita Sinani je u saopštenju o dočeku istakla da to nije samo zvanična poseta već i “snažna poruka da su Preševo, i uopšte Preševska dolina, neodvojivi deo albanskog sveta i da ovaj region ostaje u stalnoj nacionalnoj i institucionalnoj pažnji Republike Albanije“.
„Pozivam vas sve da postanete deo ovog sajma i da ga zajedno učinimo još dostojanstvenijim i veličanstvenijim. Dočekajmo predsednika naše matične države onako kako Preševo zna. Sa poštovanjem, otvorenim srcem i tradicionalnim preševskim gostoprimstvom“, napisala je Sinani na društvenim mrežama.
Begaj je, sa druge strane, na društvenim mrežama objavio da je posetio Preševsku dolinu, “gde Albanci žive na svojim ognjištima, nažalost van matice”.
“Dočekali su me sa zastavama i srcima punim ljubavi, kao što brat dočekuje brata“, napisao je Begaj.
On se, pored Sinani sastao i sa jedinim albanskim narodnim poslanikom u Skupštini Srbije Šaipom Kamberijem i predsednikom opštine Bujanovac Arberom Pajazitijem.
Iako se o ovoj poseti nije posebno izveštavalo u medijima, nakon govora narodnog poslanika Narodnog pokreta Srbije Aleksandra Ivanovića, postavilo se pitanje zbog čega je predsednik Albanije u poseti Srbiji sa obezbeđenjem sa dugim cevima koji nisu pripadnici srpskih jedinica.
View this post on Instagram
“Na ovim fotografijama nema naše policije, na zgradi opštine je istaknuta albanska zastava i ovo je jedno vrlo ozbiljno pitanje, jer ovo je, nadam se, ozbiljna država, a ne prćija kroz koju može da prolazi svako ko želi i kako želi da prođe, u ovakvoj pratnji i bez ikakvog objašnjenja“, rekao je Ivanović i dodao da nema ništa protiv posete predsednika Albanije, ali da smatra da takve događaje treba da obezbeđuju isključivo pripadnici srpske policije.
Istog dana, još manje pažnje i izveštavanja je bilo o poseti v.d. ministarke kulture, omladine i sporta Kosova Sarande Bogujevci Preševu.
„Preševo ima bogato kulturno nasleđe koje zaslužuje da bude očuvano, promovisano i pretvoreno u priliku za razvoj zajednice i mladih“, poručila je Bogujevci na Fejsbuku.
Tokom posete Bogujevci je razgovarala i sa Nacionalnim savetom Albanaca.
Političari od domaćeg problema stvaraju međunarodni koji može da dovede u pitanje teritorijalni integritet Srbije
Komentarišući činjenicu da veći mediji u Srbiji nisu izveštavali o poseti Begaja, kao i da nije bilo zvaničnog protokola sa državnim funkcionerima osim predsednika opštine, predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić za Danas kaže da je to jedan od milion primera kako izgleda današnja državna politika i spoljna politika Srbije.
“Naravno da protokol ništa ne znači, u Srbiji nikad nije ni značio, a u konkretnom slučaju, to je ipak međudržavna poseta, šta god mislili i kako god predstavljali”, kaže Janjić.
Janjić naglašava da kod političara Srbije postoji zabluda koju su Vučić i ministar spoljnih poslova Marko Đurić doveli do vrhunca, koji je potvrđena ignorisanjem ove posete.
“Ta zabluda je da, ako srpske vlasti komuniciraju sa Albancima iz Srbije, oni time zapravo dokazuju tezu da je ta matična država te manjine Albanija, a ne Kosovo. To je normalna posledica odnosa srpskog nacionalizma prema Kosovu koji je šizofren”, pojašnjava sagovornik Danasa.
Posebno apsurdnim izdvaja momenat da ta ideologija istovremeno širi strah od Velike Albanije.
“Potpuno apsurdna situacija, ali međunarodno pravno apsolutno jasno: ova poseta je jedna od poseta predstavnika matične države svojoj manjini, šta god pričali”, ponavlja naš sagovornik.
Kao drugi bitan aspekt posete, Janjić ističe trenutak u kojem se ona dešava.
“Ona se dešava u specifičnom kontekstu što se tiče američke politike prema Balkanu, jer je apsolutno jasno da je Vučić isključen, da on i Đurić nisu apsolutno nikakvi partneri. Oni imaju neke svoje lobije, američko-izraelske, preko koga saznaju šta je politika Trampa, a zaboravili su da postoji politika države Amerike”, tvrdi on.
Janjić podseća i na je pred američki Kongres došao i zakon o poboljšanju položaja Albanaca, Preševa, Bujanovca i Medveđe.
“Dakle, dao im je u ruke moćan instrument američke podrške tako da ovog puta poseta predstavnika nije ležerna kao što je bila 2014. godine kad je dolazio Edi Rama. Albanija vrlo oprezno pristupa celoj toj priči, jer je vrlo svesna konfuzije koja postoji i ozbiljnih negativnih konsekvenca po Albaniju”, naglašava Janjić.
On dodaje da Albanija “ne žuri da uzme protektorat” nad Albancima Preševa, Bujanovca i Medveđe.
Vraćajući se na odnos vlasti prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, Janjić navodi da se Vučić i Đurić, kada se spomene nonpejper ili Tramp, “sakriju ispod jastuka”.
“Problem je vrlo jednostavan: sve što piše u američkom zakonu, trebalo je da primeni Srbija. To ne govorim napamet. Vlada Srbije je, 2003. i 2004. godine, kad je (Rasim) Ljajić preuzeo koordinaciju nad Koordinacionim telom za Preševo, Bujanovac i Medveđu, donela dokument o reformi strategije tog tela, ali to nije urađeno 22 godine to jer je Kosovo sve vreme gledano iz perspektive podele”, navodi sagovornik Danasa.
Zbog toga se, dodaje, Preševo, Bujanovac i Medveđa gledaju kao teritorija koja će se dati Kosovu zauzvrat.
“Ja sam to i tada govorio, i (Zoranu) Đinđić i (Nebojša) Čović i oni koji su pravili to telo za rešavanje privremene krize, nisu imali ideju da reše tu krizu, nego da eventualno ostvare podelu na Iibru i da menjaju teritoriju. Dakle, to je potpuno jedan nonsens”, kaže Janjić.
Ipak, on ističe da se sad došlo do dodatne internacionalizacije jer je Albanija uvučena u to, dok “Kosovo ionako nije trebalo pitati za ono što radi Srbija”.
“Meni apsolutno nije jasno šta je u glavama političara u Srbiji, koji od domaćeg problema, da ga ne bi rešavali, stvaraju međunarodni problem koji može da dovede u pitanje teritorijalni integritet Srbije”, kaže Janjić.
Ovome u prilog ide i saopštenje predsednika Partije za demokratsko delovanje i poslanika Šaipa Kamberija u kojem je rekao da „Preševska dolina dobija sve više pažnje od Republike Albanije“.
Na pitanje koliko će internacionalizacija problema Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi uticati na njegovo buduće rešavanje.
“Dakle od 2005. godine, Beograd je indirektno prihvatio da se rešavanje statusa Albanaca u ove tri opštine vezuje sa statusom Srba na Kosovu, što je takođe greška, a sve vreme postoji konsultativni tim s kojim se konsultuje i Vlada Kosova. Dakle, dupla, internacionalizacija jednog entiteta koji još nije priznat, ali je u nastajanju, i vezivanja statusa manjine u Srbiji u tri opštine za to pitanje”, navodi sagovornik Danasa.
Govoreći o političkim predstavnicima Albanaca iz tri opštine, na Janjić navodi da su oni izuzetno pametno iskoristili “haos u glavama političara”.
“Dakle, oni su uspeli, čim su dobili taj američki zakon. To je vrhunac internacionalizacije, uspeli su da nametnu svoje pitanje, ali to pitanje će se morati, na kraju krajeva, rešavati u Srbiji, i to čeka novu vlast”, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
