Trn u oku Evrope

Jasno je da očuvanje demokratskih principa više nije primarna briga EU. Strateški pristup procesu proširenja vidljiv je od 2020. godine – očuvanje interesne zone na Balkanu i blokiranje ruskog i kineskog uticaja u strateški važnom regionu preuzeo je primat.

Srbija kao glavno uporište konkurentskih uticaja postaje sve više trn u oku Evropi, a stabilokratija Vučićevog nedemokratskog režima predstavlja istovremeno i potencijalnu prepreku i poligon za realizaciju ove politike.

Bliskost pojedinih evropskih političara sa naprednjačkim režimom, ma koliko problematična, pokazuje koliko ih kontinuirano održavanje na vlasti čini nezaobilaznim faktorom u pregovorima.

Nakon brojnih packi iz Brisela o tome kako studentski pokret predstavlja nosioca evropskih vrednosti, i na domaćoj političkoj sceni, oštrih kritika o političkoj nespremnosti režima da sprovede ključne reforme, vlast u Srbiji uoči izbora odlučila je da uradi više za šest meseci nego za prethodnih pet godina.

Ispunjavanje koraka iz non-pejpera sa kraja 2024. godine, usvajanje i revizija Mrdićevih zakona, izmene izbornih zakona i sada autentično tumačenje zakona povodom formiranja Saveta REM-a, sve su argumenti evropskih zvaničnika zašto bi podržali odmrzavanje pregovaračkih procesa, nasuprot onih koji bi ga i dalje držali u blokadi.

Ovako navedeni argumenti svakako predstavljaju sliku države koja je upregla sve institucije da sprovedu reforme, ali je realnost “sprečava”.

Osim što je vlast birala koje će reforme sprovesti, gde je jedini kriterijum bio šta njima ide u korist, za određene zakone vlast je koristila sve institucionalne poluge da reforme učini kontroverznim.

Bez pravih javnih rasprava, kroz javna slušanja omogućena time što su predlagači zakona poslanici vladajuće većine a ne Vlada, skupštinskim zasedanjima na kojima se gotovo deklarativno odbijaju amandmani opozicije samo zato što amandmani opozicije, vlast nastavlja da kreira političku klimu u kojoj niko osim njih ne može da opstane.

Svi koji malo zagrebu ispod površine mogu da vide da, osim što se ove reforme sprovode da institucionalizuju i ozakone izborne mahinacije, spreče sankcionisanje funkcionera i ovladaju kompletnim medijskim prostorom, one nemaju za svrhu približavanje evropskim standardima.

Prihvatanjem takvih reformi, Evropska unija bi rekla da je kvantitet važniji od kvaliteta, da deklarativna proevropska politika predstavlja veći adut od posvećenosti evropskim principima i to sve u cilju realizacije evropske agende da se u trenutku velikih geopolitičkih trzavica osigura glavni uticaj u regionu.

Vlast će reći da svi koji kritikuju reforme ne žele da Srbija napreduje, ali suštinskog napretka ovde nema. Ostajemo na nivou kozmetičkih reformi bez istinskog boljitka, dok istovremeno svedočimo kontinuiranom podrivanju srpskog društva od strane Vučićevog režima.