Da li EU „diže ruke“ od Srbije: Pet članica blokira otvaranja klastera

Sagovornici Danasa napominju da je tu reč o Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

Oni upozoravaju da je ovakav pristup do sada neviđen u evropskim integracijama Srbije i da predstavlja ozbiljan signal za uzbunu, ako je građankama i građanima Srbije stalo do evropske budućnosti države.

Dogorelo je do nokata, kažu.

Za takav slučaj kao odgovornim označavaju režim Aleksandra Vučića, napominjući da je on uveliko potrošio sve kredite i verodostojnost namera da Srbija napreduje na evropskom putu, sa koruptivnim načinom vladanja i takvim koji krši ljudska prava i ukida slobodu govora.

Kako je izvestila RSE, razlozi za protivljenje otvranja Klastera 3 uglavnom se odnose na stanje u oblasti vladavine prava, dok se kod pojedinih država, ne može zanemariti ni činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Neuvođenje sankcija Rusiji bio je prvi razlog zbog kojeg je proces pristupnih pregovora Srbije sa EU praktično blokiran od decembra 2021. godine. U međuvremenu je došlo do pogoršanja stanja u oblasti vladavine prava, što je odraženo u izveštajima Evropske komisije.

Klaster 3 odnosi se na konkurentnost i inkluzivni rast i obuhvata osam pregovaračkih poglavlja. Evropska komisija je još 2021. godine ocenila da su ispunjena merila za njegovo otvaranje.

Naznačimo da je za otvaranje ili zatvaranje klastera u pristupnim pregovorima neophodna  saglasnost svih država članica Evropske unije.

„Novitet je Švedska“

– Poznata je činjenica da je Holandija članica EU koja je najviše fokusirana na vladavinu prava u zemljama Zapadnog Balkana. Dokaz je da u svakoj ambasadi u regionu imaju posebnog službenika koji prati samo ovu oblast, kao i poseban deo fondova za ovu namenu. To rezultira time da je njihova informisanost o ovoj oblasti izuzetno dobra i ne postoji način da ih uverite da se dešavaju pozitivne promene, ako ih u suštini nema. Ovako jasan stav Holandije je ustvari poruka da strategija – napravim problema da bih ga rešavao – jednostavno ne prolazi, kaže za Danas Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije.

Novina je svakako Švedska, dodaje, te ističe da je ta država bila prilično blagonaklona prema vlastima u Srbiji, kao i da se njen stav promenio prilično naglo pre par godina.

– Iako neki to povezuju sa anti-imigarantskom partijom koja daje podršku manjinskoj vladi, ono što sam neformalno čuo jeste da je ova promena ustvari povezana sa tim švedske vlasti naprosto ne vide ni najmanji napor od strane Srbije ka nastavku evropskih integracija. Činjenica je da su parlamentarni izbori u Švedskoj u septembru i da se očekuje promena vlasti, ali ne verujem da će se ovaj stav prema otvaranju klastera promeniti tako lako – objašnjava Miletić.

I baltičke države su novitet i njihovo mišljenje bi se možda i moglo promeniti kada bi bilo progresa u vezi spoljne politike i odnosa prema Rusiji, a među skeptičnima je još nekoliko država koje i nemaju tako tvrd stav, ali će podržati prethodne četiri kada se glasa, dodaje.

– U svakom slučaju, suština je u gubitku poverenja u vlasti u Srbij, (koje je sve veće, opravdanjima i objašnjenjima u koje države članice više ne veruju) i u situaciji na terenu koja je i dalje sve gora. Sa druge strane, ne postoji nešto što bi smo nazvali „dizanje ruke od Srbije“, ali će verovatni ulazak Crne Gore u EU biti jasna poruka građanima Srbije – zaključuje Goran Miletić.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za Evropske poslove, kaže za Danas da ovo nije još jedan u nizu diplomatskih nesporazuma, već ozbiljan politički signal da poverenje značajnog dela država članica Evropske unije prema vlasti Aleksandra Vučića više ne postoji.

– Kada pet država iz različitih delova Evrope, različitih političkih tradicija i sa različitim spoljnopolitičkim prioritetima istovremeno blokira napredak Srbije, onda više nije reč o pojedinačnim rezervama, već o stvaranju šireg konsenzusa da je Srbija ozbiljno skrenula sa evropskog puta. Drugim rečima, dogorelo je do nokata – kaže naš sagovornik.

Ovako nepovoljan odnos prema Srbiji nije zabeležen od početka pristupnih pregovora, kaže.

– I ranije su pojedine države usporavale ili blokirale otvaranje klastera, ali nikada nismo imali situaciju da se istovremeno saberu primedbe na vladavinu prava, ljudska prava, izborne uslove i spoljnu politiku. To znači da problem više nije jedno otvoreno pitanje, već da sve veći broj članica smatra da postoji sistemski problem u načinu na koji se Srbija danas vodi. Kada se tome doda činjenica da se u Evropskom parlamentu očekuje nova kritička rezolucija o Srbiji, kao i sve glasniji zahtevi da se preispita isplata sredstava iz evropskog Plana rasta ukoliko ne bude suštinskih reformi, postaje jasno da posledice mogu biti mnogo ozbiljnije od još jednog zastoja u pregovorima. To bi moglo da znači manje evropskih sredstava, usporavanje investicija, slabiju ekonomsku perspektivu i dodatno udaljavanje Srbije od članstva u Evropskoj uniji – ističe Beširi.

Na pitanje da li predsednik Vučić može da preokrene ovaj trend, sagovornik Danasa odgovara potvrdno.

– Teoretski može, ali to više nije moguće diplomatskim porukama ili ličnim odnosima sa evropskim liderima. Evropska unija godinama je pokazivala strpljenje i bila spremna na kompromise u ime regionalne stabilnosti. Danas je taj kredit poverenja očigledno pri kraju. Bez vidljivih i merljivih rezultata u oblasti vladavine prava, slobodnih izbora, borbe protiv korupcije i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, teško je očekivati promenu stava država članica. Drugim rečima, sutra i Kosovo da prizna, što je često Vučićeva krilatica da bismo odmah postali članica EU, ne bi značilo gotovo ništa, jer su korupcija, kriminal i ozbiljno uništene građanske slobode uključujući i slobodu izbora, okupljanja i medija prešle u krvavo crveno. Samo promena vlasti nas iz toga može izvući, ne lažljivi Vučić koji je duže na vlasti od Miloševića – napominje naš sagovornik.

Najveći problem nije što je Srbija izgubila podršku jedne ili dve države, dodaje, već je problem to što se među sve većim brojem članica formira uverenje da sadašnja vlast više nije pouzdan partner za sprovođenje evropskih reformi.

– Kada se takva percepcija jednom učvrsti, njeno menjanje traje godinama. Zato je ovo mnogo više od diplomatskog upozorenja. To je signal da je Srbija ušla u najozbiljniju krizu odnosa sa Evropskom unijom od početka pristupnih pregovora. Cena takve politike neće se meriti samo brojem neotvorenih klastera, već izgubljenim vremenom, propuštenim investicijama, evropskim fondovima koji mogu ostati nedostupni i sve neizvesnijom evropskom budućnošću građana Srbije. A to znači i lošiji život za sve nas, posebno one najranjivije – kaže Naim Leo Beširi.

Prema njegovim rečima, posebnu težinu celoj situaciji daje činjenica da nije reč o bilo kojim državama članicama.

– Holandija je decenijama među najstrožim zagovornicima vladavine prava i borbe protiv korupcije u procesu proširenja. Švedska dosledno insistira na zaštiti ljudskih prava, demokratskih standarda i slobodnim izborima. Estonija, Letonija i Litvanija, zbog sopstvenog istorijskog iskustva sa Sovjetskim Savezom i neposredne bezbednosne ugroženosti usled ruske agresije na Ukrajinu, pitanje usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije smatraju pitanjem od suštinskog značaja. Kada upravo ove države izraze ozbiljne rezerve prema Srbiji, to pokazuje da su dovedeni u pitanje gotovo svi ključni kriterijumi na kojima počiva evropska integracija: vladavina prava, demokratija, ljudska prava i spoljnopolitička usklađenost – zaključuje sagovornik Danasa.