Tri vrste amandmana na izveštaj: Šta čeka Srbiju u Evropskom parlamentu i ima li Vučičeva vlast čemu da se nada?

U Nacrtu rezolucije je konstatovano da su među hitnim pitanjima koja treba rešiti povećana politička polarizacija i potreba za strukturnim reformama, uključujući i borbu protiv korupcije.

U dokumentu se, između ostalog, navodi i potreba da se postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i postizanje pune usklađenosti sa spoljnom politikom EU.

Na tekst, o kojem će se raspravljati 7. jula popodne, a glasati 8. jula na plenarnoj sednici EP u Strazburu, podnete su do 1. jula tri grupe amandmana.

Poslanik levice Danilo dela Vala podneo je amandman na deo izveštaja o Srbiji u kojem je kritikovana popustljivost Evropske komisije i zatražena obustava novca za Beograd.

Prema izmenama koje je predložio, obustava isplate pretpristupnih fondova za Srbiju ne bi oslabila političku elitu na vlasti, već bi prvenstveno kaznila stanovništvo, ruralna područja i najranjivije.

On je izrazio zabrinutost da bi takva „finansijska ucena“ mogla da okrene Srbiju ka neevropskim investitorima, pre svega kineskim državnim konzorcijumima.

Dela Vala poziva Srbiju da bolje uskladi viznu politiku sa listom trećih zemalja čijim državljanima su potrebne vize za ulazak u EU.

Amandman na svoj izveštaj podneo je i sam Picula, ali u saradnji sa evroparlamentarcima Katlin van Brempt, Načom Sančezom Amorem i poslanikom Zelenih Vladimirom Prebiličem, a tiče se nabavke kineskog naoružanja.

„Snažno osuđujemo nedavnu nabavku kineskih balističkih raketa vazduh-zemlja CM-400AKG i upozoravamo da to gomilanje vojne snage menja regionalnu bezbednosnu ravnotežu i podriva regionalnu stabilnost i dobrosusedske odnose sa okolnim državama članicama NATO“, navedeno je u amandmanu.

U tekstu amandama je navedeno da takva nabavka otvara ozbiljna pitanja o geopolitičkoj orijentaciji Srbije.

Poslanici dodaju i da nedavni memorandum o saradnji vladajuće stranke u Srbiji i Komunističke partije Kine dovodi u pitanje stratešku posvećenost Srbije evropskom putu zemlje.

Poslanici iz grupacije Evropa suverenih nacija (ESN), Tomas Frolih i Marčin Siprevski, predložili su dva nova člana u izveštaju, kao i izmenu jedne od odredbi u Nacrtu rezolucije o Srbiji.

U novom članu 4a oni konstatuju da je javno mnenje Srbije, iako je članstvo u EU proglašen strateškim ciljem zemlje, duboko podeljeno i da samo 33 odsto građana podržava ulazak zemlje u Uniju, odnosno 38 odsto građana ima pozitivan stav prema EU.

Eksploatacija prirodnih resursa zemlje, odlazak mladih i gubitak kulturnog identiteta i tradicionalnih vrednosti među najvećim zabrinutostima kada je reč o članstvu Srbije u EU, navode poslanici.

Oni ukazuju u novoj odredbi 18 a da je „narod Srbije doneo jasnu odluku o sastavu vlade na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine, odnosno u martu 2026. godine na lokalnim izborima, zbog čega pozivaju EU da poštuje demokratski izbor građana“.

„Podržavanjem napora da se poništi legitiman rezultat izbora zbog nezadovoljstva ishodom, EU potkopava demokratiju u Srbiji i podstiče polarizaciju i nestabilnost“, konstatuju poslanici grupacije Evropskih suverenih nacija.

Poslanici ESN pozivaju na hitnu, nepristrasnu i transparentnu istragu svih navoda o nepotrebnoj i nesrazmernoj upotrebi sile ili nezakonitom nadzoru demonstranata, nasilja nad policijskim službenicima i javnim službenicima, uništavanju javne imovine.

Vlasti su pozvane da prekinu tartegiranje pojedinaca zbog njihovih legitimnih aktivnosti i omoguće puno poštovanje njihovih političkih prava.