Hoće li EU pred izbore dati Vučiću dodatni adut?

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavljuje izbore u periodu od septembra do novembra, a za kraj jula ili u avgustu najavljuje i svoju ostavku. Nakon ove najave ostavke briselski list Politiko preneo je nezvanična saznanja da je Evropska komisija počela da traži načine da podstakne Beograd da nastavi reforme i izbegne da poništi obaveze prema evropskom bloku, ali da će ti planovi biti odloženi zbog Vučićeve najave.

Od pozitivne odluke EU i jedva prolazne ocene Srbiju deli formiranje Saveta REM-a, usvajanje dva dodatna izborna zakona, primena svih preporuka Venecijanske komisije i isticanje jasne namere da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU u čemu je Srbija najlošija u regionu.

Budući da je Vučić više puta rekao da od uvođenja sankcija Rusiji nema ništa, pitanje je hoće li usvajanje izbornih zakona i seta “ispravljenih Mrdićevih zakona”, kao i eventualno formiranje REM do jeseni, biti dovoljno da EU Srbiji “na lepe oči” ipak pred izbore da pozitivnu ocenu i tako namerno ili slučajno omogući Vučiću još jedan izborni adut.

Marija Stojanović, novinarka Savremene politike i European Western Balkans, za Danas kaže da se nezvanično u diplomatskim krugovima može čuti da i dalje ne postoji konsenzus država članica za otvaranje Klastera 3 Srbiji, budući da se tome i dalje protive pojedine baltičke države, ali i Holandija pošto smatraju da vlasti u Beogradu nisu učinile dovoljno kada je reč o vladavini prava, REM-u i izbornim zakonima.

– Niko ne spori da su odavno ispunjeni tehnički uslovi za otvaranje Klastera 3, ali vladavina prava je glavna kočnica jer je teško očekivati da ova vlast sad preko noći u potpunosti ispuni reforme. Klaster 3 je, dakle, i dalje na čekanju. Ali ako EU i načini taj korak do izbora u Srbiji, to neće biti nagrada Vučiću već takav razvoj situacije treba posmatrati kroz prizmu geopolitike, odnosno aktuelnog zamajca za proširenje EU. To bi značilo da maltene svaki kandidat za članstvo nešto dobije, uključujući Srbiju – navodi ona.

I podseća da je Ukrajini i Moldaviji nedavno otvoren Klaster 1, a novi mađarski premijer Peter Mađar je više puta ponovio da Unija ne sme da zapostavlja Zapadni Balkan na uštrb Ukrajine.

I konstatuje da sve i da Srbiji bude otvoren Klaster 3, pa i neki drugi klasteri u skorije vreme, to ne bi bila nikakva nagrada za reforme koje se selektivno sprovode već deo strategije EU da „drži na okupu“ ovaj region naročito u svetlu bezbednosnih uticaja drugih aktera, pre svega Rusije.

Ona ukazuje i na to da tome ide u prilog i izjava Kaje Kalas, evropske komesarke za spoljnu politiku i bezbednost, da „EU ne može da priušti da Zapadni Balkan još dugo ostane izvan EU, jer je geopolitička situacija takva da je, ako pogledate kartu, Evropa zapravo mali kontinent”.

– Da bismo se suprostavili svim tim protivnicima izvan, moramo raditi zajedno – Stojanović citira Kalas.

Stojanović navodi i da će naravno da vlast u Srbiji u slučaju otvaranja Klastera 3 to pokušati da predstavi kao svoj veliki uspeh.

– Ali ako se ima u vidu dobro poznata činjenica da je Crna Gora ušla u završnu fazu pregovora o članstvu u Uniji, kao i da je Albanija napravila krupne korake na tom putu, izostanak napretka Srbije je više nego jasan – ističe ona.

Na pitanje kada će se u EU odlučivati o otvaranju klastera, odgovara da je moguće da do toga dođe u naredne dve sedmice, ali je to i dalje veliko pitanje, kao i da je teoretski moguće da se to dogodi do izbora, odnosno u ranu jesen.

Miloš Pavković, direktor strategije Centra za evropske politike, pak jedini kompromis od strane EU vidi kao isplatu nove tranše sredstava iz Plana rasta, pošto vidimo da se otvaranje klastera odlaže.

– Dakle, odblokiranje je moguće nakon revizije Mrdićevih zakona, ali isplata može biti samo za one reformske korake koji su u potpunosti sprovedeni i verifikovani od strane EK. Takav rasplet će verovatno biti dovoljan za vladu i predsednika da komuniciraju dobre odnose sa Briselom – navodi on.

Upitan o odluci o klasteru na jesen, odgovara da je to moguće.

– Mislim da će naredni sastanak Evropskog saveta biti u decembru, potencijalno to može da bude odlučeno ranije u toku jeseni na nivou COREPER-a (ambasadora pri EU) ukoliko se nešto značajno pozitivno desi – ističe on.

Dok Marko Vujačić, međunarodni sekretar, ZLF, ističe da svaki napredak Srbije ka EU treba da bude posledica stvarnih reformi, a ne marketinških poteza pred izbore.

– Građanima nisu potrebne simbolične nagrade, već država u kojoj institucije funkcionišu, zakoni važe jednako za sve i evropske vrednosti postaju svakodnevna realnost. Dosadašnja politika balansiranja između Evropske unije, Rusije i Kine nije donela rezultate. Naprotiv, usporila je evropske integracije, oslabila institucije i povećala međunarodnu izolaciju Srbije. Zbog toga se zalažemo za jasnu proevropsku i zelenu spoljnu politiku, zasnovanu na međunarodnom pravu, zaštiti ljudskih prava, klimatskoj odgovornosti, regionalnoj saradnji i punom članstvu Srbije u EU – zaključuje Vujačić.