V.D. predsednika i premijera Kosova proslavili 36. godina od „Deklaracije o Republici Kosovo“

Vršilac dužnosti premijera Kosova Aljbin Kurti obeležio je danas 36. godišnjicu usvajanja Deklaracije od 2. jula 1990. godine, ocenivši da je taj dokument predstavljao početak političkog samoopredeljenja kosovskih Albanaca i temelj kasnijeg proglašenja nezavisnosti Kosova.

Kurti se danas u Skupštini Kosova sastao sa nekadašnjim poslanicima koji su, kako je naveo, 2. jula 1990. godine usvojili Ustavnu deklaraciju kojom je Kosovo proglašeno republikom.

„Pre trideset šest godina, na današnji dan, 2. jula, u vanrednim okolnostima opsade od strane Srbije, na stepenicama zgrade Skupštine, u koju im nije bilo dozvoljeno da uđu, 111 poslanika usvojilo je Ustavnu deklaraciju kojom je Kosovo proglašeno republikom, ravnopravnom federalnom jedinicom“, naveo je Kurti.

Dodao je da je dva meseca kasnije, 7. septembra 1990. godine, većina tih poslanika učestvovala na tajnom sastanku u Domu kulture u Kačaniku, gde je usvojen, kako je naveo, „Ustav Republike Kosovo“.

Kurti je ocenio da je 2. jula 1990. godine „legitimna politička volja Albanaca trijumfovala nad nasiljem, ugnjetavanjem i političkom diskriminacijom Srbije“.

Prema njegovim rečima, „bez prve Republike Kosovo, one iz devedesetih godina, ne bi bilo ni Republike Kosovo kao nezavisne i suverene države iz 2008. godine“.

Podsetio je da su Deklaraciji od 2. jula prethodili štrajk rudara i masovne demonstracije, dok su, kako je rekao, nakon nje usledili „mirni politički otpor“ i „oružani ustanak“.

Povodom godišnjice oglasila se i vršiteljka dužnosti predsednice Skupštine Kosova Aljbuljena Hadžiju, koja je saopštila da je zajedno sa Kurtijem i vršiteljkom dužnosti ministarke spoljnih poslova Donikom Gervalom-Švarc ugostila deo tadašnjih delegata u Skupštini Kosova.

Kako je navela, susret je organizovan kako bi im bila odata počast i obeležen, kako je ocenila, „jedan od najvažnijih činova u istoriji stvaranja kosovske državnosti“.

Hadžiju je poručila da su tadašnji delegati, nakon što im je, kako je navela, silom bio onemogućen ulazak u zgradu Skupštine, „govorili u ime naroda i van skupštinske sale“, pokazujući da, prema njenim rečima, legitimitet proizlazi iz volje građana.

Ocenila je da je Deklaracija od 2. jula predstavljala čin kojim je Kosovo „odbilo potčinjavanje i jasno artikulisalo pravo na samoopredeljenje“.

Kossev podseća da su tadašnje vlasti Srbije smatrale Deklaraciju protivustavnom i pravno ništavnom, ocenjujući da njeni autori nisu imali ustavna ovlašćenja da menjaju status pokrajine.