Povratak Srba u kosovsko pravosuđe: Ukoliko do toga dođe, može se govoriti o novoj taktici u dijalogu

Izlazak Srba iz pravosuđa bio je deo većeg napuštanja institucija kada su Srbi na poziv Srpske liste i uz podršku zvaničnog Beograda napustili kosovske institucije, od Vlade i Skupštine Kosova, preko lokalnih skupština u četiri opštine na severu do policije i pravosuđa.

Tadašnji predsednik Srpske liste Goran Rakić je tu odluku obrazložio nastojanjima da se poštuje međunarodno javno pravo – i odbrani do sada postignuto u dijalogu.

„Briselski sporazum i svi ostali postignuti u dijalogu. Zbog toga smo odlučili da napustimo sve političke institucije. Dakle, Skupštinu, Vladu i četiri opštine na severu Kosova, ali i da prekinemo učešće i rad Srba u organima pravosuđa i policije na severu Kosova i svog administrativnog osoblja u četiri opštine na severu Kosova“, rekao je on.

Nikola Kabašić, tada sudija Apelacionog suda i član Sudskog saveta Kosova, rekao je da ostavke podnose sudije, tužioci i administrativni radnici zaposleni u Osnovnom sudu u Mitrovici, odeljenju Apelacionog suda u Prištini i Osnovnom tužilaštvu u Mitrovici.

Ova odluka došla je petog novembra, tri dana nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti u Berlinu izjavio da ne postoji Zajednica srpskih opština, te da će Srbi koji žive na Kosovu morati da prihvate da na automobilima imaju kosovske registarske oznake.

Tada je pravosuđe napustilo ukupno 144 zaposlenih – 25 sudija i 119 drugih pravosudnih radnika.

Do integracije dva paralelna pravosudna sistema došlo je skoro tačno pet godina pre nego što će Srbi napustiti pravosuđe, šestog novembra 2017. godine u skladu sa Briselskim sporazumom i njegovim dopunama koje se tiču pravosuđa. Tada je integrisano 40 sudija i 13 tužilaca, kao i 145 zaposlenih koji su do tada bili zaposleni u sudovima i tužilaštvima.

Ova tema je ponovo postala aktuelna sada, nakon što je v.d. predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiu tražila od Sudskog saveta Kosova da bez odlaganja razmotri ostavke sudija iz srpske zajednice, podnete 2022. godine.

Izrazila je zabrinutost zbog nepostupanja u tim slučajevima, ističući da prema važećem zakonodavstvu, nakon ostavke sudije, Savet predlaže predsedniku razrešenje sa funkcije.

Ocenila je da je preispitivanje i donošenje odluka o tim ostavkama odgovornost Saveta, i podvlači da ta institucija nije preduzela neophodne mere za zaključenje postupaka.

Prema rečima Hadžiu, držanje tih pozicija u neizvesnosti duže vreme utiče na funkcionisanje pravosudnog sistema.

Ipak, na nedavno održanoj tribini o pitanju povratka Srba koji su napustili pravosuđe, zamenica predsedavajućeg Sudskog saveta Kosova Arjeta Sadiku je rekla da je to telo i danas spremno i da čeka povratak Srba na svoja radna mesta, koja od tada nisu popunjena.

Andić Rakić: Do formiranja Vlade neće biti govora o tome

Milica Andrić Rakić iz NVO Nova društvena inicijativa za Danas navodi da su postojale inicijative i navodni pomaci kada je povratak sudija i tužilaca u pitanju, ali dodaje da su izbori poremetili taj zamah.

“Tehnička vlada na Kosovu nije želela da se u slučaju novih izbora, što se desilo u maju, bavi tom temom”, kaže Andrić Rakić.

Ona tvrdi da joj nije poznato da su ti razgovori obnovljeni, te dodaje da ne veruje da će to biti slučaj do ponovnog formiranja vlade na Kosovu.

“Taj potez zahteva funkcionalne institucije i političku volju u Prištini s jedne strane i s druge spremnost srpske strane da se vrati bezuslovno. Recimo, ranije je povratak sudija bio uslovljavan i povratkom policije”, pojašnjava naša sagovornica.

Komentarišući poziv koji je Hadžiu uputila SSK, Andrić Rakić tvrdi da on nije u cilju normalizacije stanja u sudstvu i povratka jer je, smatra on, to što ostavke nisu prihvaćene, prozor za povratak.

“Onog trenutka kada ostavke budu prihvaćene, povratak srpskih sudija i tužilaca neće biti moguć”, kaže sagovornica Danasa.

Govoreći o tome da li bi mogao da se “nadomesti” odlazak Srba iz institucija novim srpskim sudijama, tužiocima i drugim sudskim radnicima Andrić Rakić navodi da to tehnički nije moguće.

“Broj Srba koji je recimo polagao najskorije pravosudni ispit na Kosovu je manji od deset, a i kada je pravosuđe u pitanju, nemoguće je da vam prvi posao bude sudija ili tužilac, potrebno je višegodišnje iskustvo u pravosudnom sistemu”, pojašnjava ona.

Kako ističe, izvan osoba koje su već bile u pravosudnom sistemu na Kosovu, nema novih kvalifikovanih kandidata za te pozicije.

“Isto je i sa visokim pozicijama u policiji gde je potrebno višegodišnje iskustvo da bi se došlo do činova”, zaključuje naša sagovornica

Hodža: Ako bude nekog pomaka, znači da je dijalog promenio formu

Prištinski novinar Ljeart Hodža napominje da je procedura za povratak drugačija za ljude koji su radili u pravosuđu od onih koji su radili u policiji.

“Unutrašnja regulativa je takva da ako policajac skine uniformu i da ostavku, on se ne može vratiti u službu, dok je u pravosuđu drugačije i postoji način da se vrate na svoje pozicije”, kaže naš sagovornik.

Zbog toga, dodaje on, povratak Srba koji su napustili pravosuđe jeste lakši, i predstavljao bi korak unapred.

Briselskim sporazumom se predviđa da Sudske vlasti budu integrisane i funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova.

„Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba, koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo. Odeljenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Svako veće spomenutog Odeljenja će biti sastavljeno od većina sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije“, navodi se u tački 10 sporazuma.

“Ukoliko se to gura kao proces, onda je to dokaz da je dijalog, u stvari, nekako ćutljivo promenio formu”, navodi Hodža, dodajući da se sada dijalog vodi kroz “šatl diplomatiju” koja se sastoji u dogovaranju oko konkretnih tema i koraka o kojima se javno govori tek kada se oni sprovedu na terenu.

“Ovo je ista taktika, ukoliko bude uspešna, kao i sa Zakonom za strance – jednog dana su jednostavno izašli pred medije i rekli – dogovorili su se i Srpska lista i Beograd i Priština, iako su pre toga svi su imali vrlo različite stavove”, pojašnjava sagovornik Danasa

On ovu novu taktiku dijaloga ocenjuje uspešnijom nego taktiku prethodnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka.

“Dakle, dve ključne stvari su te da ukoliko se radi na vraćanju Srba u pravosuđe, mora se znati da je suštinska razlika u proceduri vraćanja radnika u pravosuđu i policiji, i da ukoliko to bude uspešno onda imamo novu tehniku i taktiku sprovođenja dijaloga, što je, čini mi se, najveća novost u ovom procesu zadnjih nekoliko godina”, zaključuje Hodža.