Različito o mogućim koalicijama na Kosovu, ne isključuju se ponovni izbori

Donika Gervala iz koalicije Samoopredeljenje (PS) je odbacila potencijalni sporazum sa Demokratskom partijom Kosova (DPK), a Alijansa je zatvorila puteve koaliciji sa PS.

U Demokratskom savezu Kosova (DSK) pojavili su se sukobi oko liderstva.

Gervala je za KTV kazala da „DPK i danas predstavlja onaj deo političke scene koji je odgovoran za izuzetnu dozu kriminala i korupcije koja je vladala zemljom“ te stranka „Guxo“ čija je predsednica Gervala, „posebno sa DPK nema ništa zajedničko. Ne!“, rekla je ona.

Gervala je rekla da DPK formalno ima jednog predsednika, a praktično ih ima nekoliko i da Kosovo „ne može napredovati sa DPK u stanju u kojem je danas“.

Ona je, u vezi sa mogućim sporazumom sa DSK, rekla da tamo postoji nekoliko struja i da bi je nakon nedavnih sukoba trebalo pažljivije posmatrati kao potencijalnog partnera.

Rekla je i da nije njena dužnost da stvara jedinstvo unutar DSK, te da to nije uspela da ni da stvori: „Dve godine pošto su me tretirali na najružniji način, podnela sam ostavku“, rekla je ona.

U DSK su u utorak tri ogranka zahtevala ostavku predsednika Ljumira Abdidžikua nezadovoljna rezultatom izbora 7. juna, a on je to odbio i tražio od rukovodilaca tih ogranka da oni podnesu ostavke, i čak ih je optužio za sabotažu.

Ova stranka je najavila mogućnost pregovora sa PS.

Zamenik lidera Ljutfi Haziri pomenuo je „sveobuhvatni paket“ – dogovor o ličnosti predsednika, o vladi i parlamentu.

Abdidžiku nije za Koha.net odgovorio da li ga je kontaktirao PS, i kako bi odgovorio na potencijalni poziv za razgovor o mogućem sporazumu.

Bedri Hamza iz DPK takođe nije odgovorio na pitanja koha.net. a ranije je izjavio da „nema crvenih linija“.

Ali uticajni akteri DPK, poput predsednikka ogranka u Srbici Samija Ljuštakua, najavili su ostavku u slučaju bilo kakvog sporazuma sa PS.

Bivši lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj dao je konkretniji odgovor: da ABK neće postati deo Kurtijeve vlade.

Predložio je da se opozicija ujedini i da ima svog kandidata za predsednika Kosova.

On smatra da bi „opozicija stoga mogla da uđe i bude faktor u preuzimanju sudbine zemlje u svoje ruke, da ima međusobni ugovor i kandidaturu za predsednika“ i rekao da bi „razmotrio“ ako predlože njega za to mesto, a podržao bi svakako nekog kandidata opozicije.

Haradinaj je naglasio da sada nije kandidat, da ne postavlja nikakve uslove i da nema nikakav zahtev ni za koga.

„Ne postajemo deo Kurtijeve vlade niti nastavak vlade, jer smo nekoliko puta objasnili koliko je to štetno i koliki je to gubitak za Kosovo“, rekao je on danas.

Usred svih neizvesnosti, lider PS Aljbin Kurti, ponovio je na današnjem sastanku Vlade u tehničkom mandatu da će razgovori o formiranju institucija početi posle formalnog potvrđivanja rezultata izbora od 7. juna.

Većina stranaka manjinskih zajednica podržava Kurtija u formiranju institucija, a za sada nije poznat stav stranaka ne čijem su čelu Duda Balje i Adem Hodža.

Na izborima 7. juna Samoopredeljenje je obezbedilo 53 mesta u Skupštini Kosova, a 61 glas je dovoljan za formiranje vlade i konstituisanje Parlamenta.

Za izbor predsednika Kosova potrebno je 80 glasova, u trećem krugu dovoljna su 61 glas za izbor pod uslovom da su na sednici Skupštine bude prisutno najmanje 80 poslanika.