Uvertira u direktni okršaj Aljbina Kurtija i Vjose Osmani

Pre nego što je juče počela ragistracija birača koji žive izvan KiM predizborna akrobatika u Prištini, ali i odluke u Haškom sudu najavljuju da će vanredni izbori 7. juna biti najuzbudljiviji politički „rat“ u institucionalnoj krizi koja potresa Prištinu od prvih redovnih parlamentarnih izbora u samoproglašenoj kosovskoj državi 9. februara 2025.

Tek što je preksinoć postao i zvanična vest polutajanstveno najavljen povratak bivše predsednice Kosova Vljose Osmani u matični Demokratski savez Kosova, iz Specijalizovanih veća Kosova u Hagu juče je saopšteno da se izricanje presude bivšim komandantima OVK na čelu sa Hašimom Tačijem odlaže za 20. jul. Posle izbora, dok je u kosovskim medijima na albanskom jeziku sve više „prljavog veša“ sa međustranačkih konsultacija tokom „predsedničke krize“. Predizborna kampanja zvanično počinje 28. maja i trajaće do 7. juna.

Posle polutajnih susreta u prištinskim kafama i najava „dobrih vesti“ LJutmir Abidžiku, predsednik DSK, zvanično je potvrdio da je „postignut dogovor da na izbore 7. juna ova stranka nastupi zajedno sa Vjosom Osmani“. Abidžiku ističe da nije bilo uslovljavanja saradnje i da za DSK nije problem ni da Vjosa Osmani bude nosilac liste“.

– Verujem da je Vjosa Osmani odličan i najprikladniji kandidata za predsednika. Narod to želi i spreman sam da omogućimo narodu takvu kandidaturu. Redosled na listi nije važan, izjavio je Abidžilku.

Da bi posle šet godina Osmani mogla da se vrati u DSK moglo se naslutiti i kad je Abidžilku u završnici krize oko (ne)izbora šestog predsednika samoproglašene republike pozvao Samoopredeljenje i premijera Aljbina Kurtija da obezbede kandidaturu Vljose Osmani za drugi predsednički mandat, što se nije dogodilo.

Aljbin Kurti je posle stupanja na treći premijerski mandat tvrdio da će svu energiju usmeriti, ne samo na evropske fondove nego i zbog novog predsednika u saradnji sa Vjosom Osmani, koja je na predlog Samoopredeljenja i uz pomoć glasova Srpske liste iz trećeg kruga 2021. ušla u Predsedništvo Kosova, kao predstavnik svoje stranke Usudi se. NJoj je mandat istekao 4. aprila, a Kurti sa kojim je i ranije imala teških neslaganja, prečuo je njenu javno izrečenu želju da dobije još jedan predsednički mandat.

U drugom, „repriznom roku“ za izbor novog predsednika, koji je propisao Ustavni sud Kosova, 28. aprila nije bilo kvoruma za glasanje, iako su u poslednjem trenutku, navodno uz pomoć britanske i američke ambasade, koje to sad negiraju, gotovo „izmišljena“ dva kandidata – Feride Rušiti, direktorka Kosovskog centra za rehabilitaciju žrtava torture i Hatidže Hodža doktorand na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini i član Samoopredeljenja.

Vjosa Osmani, rođena Mitrovčanka, koja će 17. maja proslaviti 44. rođendan, pravnik sa diplomama Univerziteta u Prištini i Pitsburgu, poslednje dve godine znatno je ojačala svoja „američka leđa“ i gotovo svaku predsedničku aktivnost bezuslovno vezala za Vašington, pogotovo posle povratka Donalda Trampa u Belu kući, a često i prelazeći granice pristojnog političkog i diplomatskog ponašanja. NJen povratak u DSK na „zajedničku trku na zajedničkom frontu“ 7. juna, prema oceni prištinskog političkog analitičara Haljilja Matošija „značajno menja političku dinamiku i jača izbornu trku“, što znači da se „Kurtijev brod ljulja“.

„DSK je jedina škola demokratije na Kosovu i prva demokratska partija na Zapadnom Balkanu. Ona je u jednom danu proizvela dve vesti koje kampanju čine snažnom, a izbore 7. juna izbalansiranim. Prvo, koalicija sa DPK za Prištinu daje glavnom gradu novi razvojni impuls i budi ideju da se opozicione političke grupe mogu ujediniti u jedan opozicioni blok posle izbora i u vladajuću koaliciju, kako bi se okončali populizam i levi nacionalizam, dok ponovno povezivanje Vljose Osmani sa DSK jača trku sa Aljbinom Kurtijem i antikapitalističkim i anti-trampističkim snagama oko njega“, smatra Matoši.

Usred najave nastavka ovog puta direktnog političkog sudara između Aljbina Kurtija i Vljose Osmani juče je predizbornu Prištinu potresla odluka Suda u Hagu da izricanje presuda bivšim komandantima OVK i nekadašnjim visokim mirnodopskim funkcionerima: Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju odloži za 20. jul. Bez obzira što kosovski Albanci misle da su ova četvorica bivših OVK komandanata „nevini borci za pravednu stvar“, jasno je da bi odluka Specijanih veća, kakva god bila, utisaka na odnos političkih snaga na izborima 7. juna. Naredne nedelje pokazaće se kakav je efekat i ovog odlaganja izricanja haške presude, pogotovo što je Hašim Tači „favorit“ SAD i ima veliki uticaj na terenu, čak i iz Haga.

Iako je iz Haškog suda još pre nedelju dana nagoveštena mogućnost odlaganja izricanja presude i na dodatnih 60 dana mimo tri meseca predviđena za donošenje odluke, bez preciziranja datuma, u Prištini niko nije verovao da će se očekivani 19. maj preinačiti u 20. jul. Iz organizacije „Sloboda ima ime“, koja se brine o uhapšenim pripadnicima bivše OVK, saopšteno je da se „više ne može govoriti o uobičajenoj sudskoj proceduri, već o produžavanju nepravde“. U saopštenju se ističe da „gotovo šestogodišnje držanje bivših komandanata OVK u pritvoru nije u skladu ni sa jednim standardom međunarodne pravde i osnovnih ljudskih prava“, te da ovakve odluke dodatno narušavaju poverenje građana u međunarodne pravosudne institucije.

Vest o novom datumu izricanja presude stigla je u istom danu kad je Hisni Gucati, predsednik Organizacije ratnih veterana OVK, predao juče sudu u Hagu peticiju sa 200 hiljada potpisa, u kojoj se zahteva „Pravda za oslobodioce“. „Ovo nije samo peticija, to je čista volja nacije koja ne zaboravlja žrtvu. Sa nepokolebljivom verom u čisti rat OVK, želimo i nadamo se da će ovog leta sunce drugačije izaći sa našim liderima kod kuće, gde im je i mesto, na slobodnom Kosovu!“, piše u ovoj onlajn petici pokrenutoj 25. februara.

Aljbin Kurti i Samoopredeljenje, do zaključenja ovog izdaja našeg lista, nisu se juče oglasili povodom odlaganja u Hagu, ali je njihovo javno predizborno bavljenje koalicijom i DSK i DPK u Prištini počelo da daje rezultate. Iako je Perparim Rama, gradonačelnik Prištine, koliko prekjuče ozvaničio koaliciju sa DPK, juče su iz DSK stigla zvanična ograđivanja u kojima se Rami na teret stavlja da je radio na svoju ruku. Dardan Sejdiu, bivši zamenik gradonačelnika Prištine, izjavio je juče za prištinske medije da „DSK odbacuje koaliciju sa DPK jer bi je Pokret Samoopredeljenje to mogao da iskoristiti za izbore 7. juna“.

Iako za nove vanredne izbore krivi opoziciju, Aljbin Kurti je pod ozbiljno sumnjom da je zapravo on glavni uzrok neizbora šestog predsednika samoproglašene kosovske države i da je navodno priželjkivao letnje izbore kako bi, glasovima dijaspore, ponovio izborni uspeh krajem prošlog decembra. Iako 7. jun nije „špic“ sezone, Pokret Samoopredeljenje uoči jučerašnjeg početka registracije birača izvan KiM apelovao je na dijasporu „da se u što većem broju prijavi za glasanje“.

Srbi u više „frontova“

Što se tiče Srba na KiM, na izbore 7. juna idu Srpska lista, kao produžena ruka SNS na KiM i stranka Nenada Rašića, ministra u dve poslednje vlade Aljbina Kurtija „Za slobodu, pravdu i ostanak“. Srpska demokratija i Građanska inicijativa „Pravda i jednakost“ pozvale su na jedinstvo srpske opozicije, ocenjujući da je „ujedinjenje srpskih opozicionih snaga uoči predstojećih parlamentarnih izbora na Kosovu ključno za adekvatno političko predstavljanje srpskog naroda, posebno u suženom političkom prostoru i pod pritiscima“. Inicijative „Koreni“, „Sever za sve“, i „Srpski narodni pokret“, koje se takođe smatraju opozicijom, najavile su zajedničku listu.

Izborna pravila

CIK je troškove za izbore 7. juna ograničio na „jedan evro po registrovanom biraču“. Glasovi na KiM brojaće se u 38 opštinskih centara, dok će dijaspora moći da glasa u 48 diplomatskih predstavništava na ukupno 70 biračkih mesta. Odlukom CIK-a u inostranstvu broj birača ograničen je na maksimalnih 66.450. Kako je saopšteno iz CIK-a glasaće se u: Australiji, Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Bangladešu, Češkoj, Danskoj, UAE, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Mađarskoj, Italiji, Izraelu, Japanu, Kataru, Kanadi, Kolumbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Velikoj Britaniji, Saudijskoj Arabiji, Norveškoj, Poljskoj, Portugalu, Panami, Sloveniji, Švedskoj, Senegalu, Albaniji, SAD-u, Tajlandu, Turskoj i Švajcarskoj. Za glasanje putem pošte broj registracija birača nije ograničen.