Fondacija Kofi Anan: Postoji 89,6 odsto verovatnoće da će tokom izbora u Srbiji doći do nekog oblika nasilja

Indeks izbornog rizika za Srbiju iznosi 48,8, što je gotovo pet puta viši od proseka (10,2) za zemlje EU, EEA i države kandidate za članstvo. Model procenjuje da postoji 89,6 odsto verovatnoće da će tokom izbornog procesa doći do nekog oblika nasilja, dok je verovatnoća najtežih oblika nasilja procenjena na oko osam odsto.

Osim Bosne i Hercegovine, koja zauzima treće mesto sa nešto nižim nivoom rizika, ostale evropske zemlje beleže znatno niže vrednosti. Izveštaj ističe da je osim u Rusiji i Srbiji, rizik od najtežih oblika izbornog nasilja u ostatku Evrope zanemarljiv.

Autori navode da je Srbija značajan izuzetak u evropskom kontekstu zbog kombinacije dugotrajnih političkih tenzija i problema u izbornom procesu. Kao ključni faktori rizika izdvajaju se izostanak mirnih izbornih ciklusa, pritisci vlasti, nepravilnosti tokom glasanja, kupovina glasova, neravnomerna medijska zastupljenost političkih aktera, nepoverenje opozicije u izborni proces i sve izraženije preplitanje izborne kampanje sa protestima na ulicama.

Izveštaj upozorava da bi raspisivanje vanrednih izbora moglo ili da smiri ili dodatno produbi aktuelnu političku krizu, u zavisnosti od toga da li bi izborni uslovi bili ocenjeni kao fer.

Kako za Danas tumači stručnjak za ljudska prava koji je želeo da ostane anoniman, među faktorima koji bi mogli dodatno povećati rizik od nasilja navode se medijska polarizacija i dezinformacije, administrativni pritisci na birače i zaposlene u javnom sektoru, moguće manipulacije biračkim spiskovima, kao i način na koji bi bezbednosne službe reagovale na proteste i predizborna okupljanja.

Posebnu pažnju autori posvećuju i stanju opozicije, ocenjujući da njena fragmentacija i različite strategije – učešće na izborima, protesti ili bojkot – mogu doprineti neizvesnosti i povećati mogućnost spontanih mobilizacija i incidenata tokom izbornog perioda.

Iako Srbija formalno ostaje parlamentarna demokratija i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, izveštaj zaključuje da su demokratske institucije već duže vreme pod pritiskom, što doprinosi povećanoj ranjivosti izbornog procesa i riziku od nasilja.

„Rizik od nasilja povezan je s nekažnjivošću“

Direktor pravnih poslova Crte Pavle Dimitrijević kaže za Danas da „odavno, nažalost, nasilni incidenti prate izbore u Srbiji“.

– Ali, posmatrajući više ciklusa lokalnih izbora u poslednjih godinu dana, javnosti smo ukazivali na zabrinjavajuću tendenciju da nasilje postaje dominantno obeležje izbora. U Crtinom Izveštaju o izbornom danu u 10 jedinica lokalne samouprave (29. marta 2026.) kaže se da su „zbog intenziteta nasilja, posebno u Boru, ali i u Kuli i Bajinoj Bašti, u senci ostali mnogi drugi problemi koji su zabeleženi i u sredinama gde je situacija bila relativno mirna“ – podseća Pavle Dimitrijević.

Sve učestaliji fizički napadi i pretnje, prisustvo organizovanih grupa koje zastrašuju birače, novinare i posmatrače i sl. nije praćeno adekvatnom reakcijom policije – u prevelikom broju slučajeva ona ne štiti građane i ne postupa protiv nasilnika, dodaje.

Kako napominje, budući da su na nacionalnim izborima ulozi mnogo viši za sve učesnike, razumljivi su strahovi koje takva iskustva sa lokala izazivaju.

– Generalno, rizik od nasilja povezan je s nekažnjivošću kojom su zaštićeni počinioci raznih krivičnih dela u vezi s izbornim procesom. Porast nasilja posledica je kontinuiranog pada standarda za uslove u kojima se sprovode izbori u Srbiji. I u analizi Fondacije Kofi Anan kao faktori koji stvaraju potencijal za konflikte navode se medijska scena ispunjena dezinformacijama i propagandom, pritisci na birače i kupovina glasova, manipulacije biračkim spiskom, te represija nad građanima koji protestuju protiv vlasti – zaključuje Pavle Dimitrijević.