Državni budžet nije izborni fond SNS: Čemu služi novi paket „mera za poboljšanje životnog standarda“?

Da podsetimo predsednik Srbije u ponedeljak je iz Palate Srbija građanima predstavio paket novih mera za poboljšanje životnog standarda građana. Naveo je da će te mere obuhvatiti više od tri miliona građana, a moguće i do 3,5 miliona ljudi.

Najavio je jednokratnu pomoć za skoro pola miliona najsiromašnijih penzionera u iznosu od 35.000 dinara, što, kako je naveo, odgovara više od jedne, a za neke i 1,5 penzija., kao i pomoć penzionerima koji primaju između 31.000 i 56.851 dinara, a njih 548.060. Oni će dobiti jednokratno po 27.500 dinara od države u narednih 90 dana,, dok će svi ostali penzioneri koji imaju iznad prosečne penzije dobiće jednokratnu podršku od 20.000 dinara.

Vučić je najavio i pomoć za primaoce socijalne pomoći i sve borce.

*Stvara se brutalno neravnopravna politička utakmica

Poslanik Srbija centra, Stefan Janjić, međutim, podseća da nas aktuelna vlast godinama ubeđuje da živimo u zlatnom dobu, da ekonomija cveta, da nikada nije bilo bolje.

„Ako je to tačno, zašto su onda građanima potrebni jednokratni pokloni iz budžeta? Istina je da režim sopstvenim potezima priznaje ono što građani odavno osećaju, da je život sve skuplji, da su plate nedovoljne, a da se propagandom ne mogu platiti računi, kirija i hrana“, navodi Janjić.

On napominje da posebno zabrinjava činjenica da se još jednom stvara brutalno neravnopravna politička utakmica.

“ Na jednoj strani je čovek koji raspolaže milijardama iz budžeta, javnim preduzećima i medijskom mašinerijom bez presedana, a na drugoj strani politički protivnici kojima su ostali samo argumenti, program i vera da Srbija može biti uređena država“, ističe naš sagovornik i dodaje da najavljeni paket mera zato nije dokaz snage države, već dokaz straha vlasti.

Vlast koja je sigurna u podršku građana, kako kaže, ne kupuje njihovu naklonost novcem koji nije njen.

„Državni budžet nije izborni fond Srpske napredne stranke, niti su građani Srbije klijenti kojima se pred izbore dele pokloni u zamenu za političku lojalnost. Ovo nije priča o pomoći građanima, već priča o režimu koji prvi put posle dugo vremena pokazuje da nije siguran da može da pobedi bez korišćenja svih resursa države. Zato danas ne gledamo demonstraciju ekonomske snage, već demonstraciju političke slabosti i straha od slobodnih i poštenih izbora“, ocenjuje Janjić za Danas.

*Predizborna budžetska injekcija i stimulans za vladajuću partiju

I Milomir Mandić, istraživač Demostata nema dilemu da socijalne i ekonomske mere koje je najavio predsednik Srbije predstavljaju predizbornu budžetsku injekciju i stimulans da glasaju za vladajuću partiju. Ne samo za njenu grupu pristalica, već moguće i šire od te grupe.

Ali, kako Mandić dodaje, to nije ništa novo i deo je naše političke kulture. Podseća da su se slične stvari događale i kada su bivše vlasti u pitanju i to pred izbore 2008. ili pred izbore 2012. godine.

„Mere koje su najavljene, čija vrednost je kako smo čuli 600 miliona evra, jesu i jedan od indikatora da se bliže izbori, koji će verovatno biti održani brzo posle isplata građanima ovih vanrednih davanja“, napominje istraživač Demostata.

* Ovaj paket mera treba posmatrati kao deo izborne kampanje

Aleksandar Ivković, novinar Savremene politike smatra da Vučićev paket mera svakako treba posmatrati kao deo izborne kampanje, iako je teško izvući zaključak o tačnom datumu izbora, jer su mere poput ograničavanja marži, različitih oblika pomoći i legalizacije objekata sprovođene i prošle godine, kada izbori još nisu bili blizu.
Sada su, kako kaže, izbori svakako mnogo bliže i vlast računa sa tim da će se efekat ovih mera odraziti na rezultate.

„Mere su usmerene onim slojevima stanovništva koji svakako podržavaju vlast – starijim i siromašnijim grupama, a cilj je da se njihova podrška dodatno učvrsti. Nivo njihovog životnog standarda pokazuje da su izjave o zlatnom dobu svakako preuveličane, ali ove društvene grupe ipak većinski podržavaju vlast jer su u strahu da izgube i ovaj trenutni nivo podrške koju imaju od države, a verovatno su i podložniji ucenama , ocenjuje Ivković.

Sagovornik Danasa smatra da ovo jeste jedan od primera neravnopravnosti izbornih uslova, mada je ovaj fenomen teško regulisati i ukloniti, jer je teško definisati gde prestaje legitimna socijalna pomoć, a gde počinje zloupotreba javnih resursa.

„Izborne neravnopravnosti koje su mnogo urgentnije za rešavanje u Srbiji su direktna kupovina glasova, ucenjivanje, zastrašivanje i medijska neravnoteža. Ništa od toga, međutim, neće biti rešeno u ovom izbornom ciklusu, pogotovo jer se vlast sada oseća nesigurnije u pobedu nego ranije“, pojašnjava sagovornik Danasa..

* Živimo u državi u kojoj predsednik donosi mere u oblasti u kojoj nema nikakve nadležnosti

A politikolog Zoran Lutovac smatra da je „Vučićev paket mera još jedan pokazatelj u kakvoj državi živimo.

„A živimo u državi u kojoj predsednik donosi mere u oblasti u kojoj nema nikakakve nadležnosti, u državi u kojoj su mito i korupcija podignuti na najviši nivo, tako što ih promoviše sam predsednik zasnivajući svoju kampanju na otvorenom podmićivanju građana, uz podršku državnih institucija i režimskih medija“, objašnjava Lutovac.

Otkako se Vučić domogao vlasti , kako kaže, nije bilo slobodnih i poštenih izbora. Privatizovao je državu, stavio pod kontrolu ogromnu većinu medija i vodio prljavu kampanju protiv svih oponenata vlasti, trgovao nacionalnim interesima i resursima, organizovao i sprovodio krađu izbora. Normalizovao je jezik mržnje i duboko podelio društvo, ucenjivao, zastrašivao i potkupljivao one koje je mogao, uvozio birače iz okruženja, prekrajao izbornu volju uz asistenciju onih koji su bili zaduženi da sprečavaju nepravilnosti.

„Izgradio je carstvo laži, korupcije i kriminala u kojem su ništarije na vrhu socijalne lestvice, a mladi, obrazovani i uspešni meta prljave propagande, pa i fizičkog nasilja“, ocenjuje naš sagovornik.

* Uobičajena praksa potkupljivanja birača

Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno levog fronta u razgovoru za Danas konstatuje da je za SNS ovo uobičajena praksa potkupljivanja birača pred izbore ili pred preispitivanje sme li se na izbore uopšte ići. To će zavisiti od toga kakve će rezultate ove mere imati na javno mnjenje.

„Godinama imamo jednokratnu pomoć pred izbore – ponekad su u fokusu bili mladi, ali uvek su penzioneri. Povećanja plata i penzija treba gledati zajedno sa visokom inflacijom prethodnih godina, rastom cena hrane i stanovanja, koje onda potiru ova povećanja. Obični ljudi žive lošije nego pre, a oni koji žive odlično grčevito se drže za poluge vlasti da bi nastavili pljačku Srbije“, navodi kopredsednica ZLF-a.

Sagvornica Danasa ne spori da je dobro da se pomogne korisnicima novčane socijalne pomoći i porodicama sa decom, ali je to licemerno kad se radi kao deo izborne kampanje.

„Mi godinama u Narodnoj skupštini pričamo o klasnom ratu protiv siromašnih, redovno smo tražili i uvećanje dečjeg dodatka ali i uvećanje obuhvata dece koja ga dobijaju jer je strašno to što su nam deca najsiromašniji deo društva. Tražili smo uvećanje novčane socijalne pomoći, a pred Ustavnim sudom pokrenuli postupak za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, čijom primenom je 60.000 materijalno ugroženih korisnika isključeno iz sistema socijalne zaštite, koji sad i neće dobiti ovu jednokratnu uplatu iako su ugroženi. Opšte je poznato koliko su građani koji žive u apsolutnom siromaštvu, kakvih je u Srbiji pola miliona, u riziku da ulaze u klijentelističke odnose da bi preživeli . Kupovina glasova se naslanja na najugroženije koji su ucenjeni da bi ostvarili najosnovnija prava, ili dobili ma kakvu zaštitu ili podršku od države“, ističe Đorđevićeva.

Ona, međutim, dodaje da kada partija kontroliše državu, onda je zaštita partijska i zloupotreba siromašnih je partijska zloupotreba javnih resursa.

„Jasno je da to vodi izborima u uslovima koji nisu ni slobodni ni pošteni. I ta zloupotreba javnih resursa je nešto što sa čim se je najteže boriti, i ne može se svesti na tehničko ispunjavanje izmene neke nevažne odredbe zakona. Već se tiče prakse kršenja zakona – prakse koju je SNS doktorirao“, zaključuje Biljana Đorđević.