„Snažna država mora da ima snažnu vojsku“: Šta je sve Si Đinping rekao u govoru povodom 105. godišnjice osnivanja Komunističke partije Kine?

Si nije naveo konkretne prilike niti rizike, ali analitičari smatraju da usporavanje privrednog rasta i pad broja stanovnika predstavljaju ključne izazove za drugu najveću svetsku ekonomiju.

U četrdesetominutnom govoru održanom u Velikoj dvorani naroda u Pekingu, piše Rojters, najmoćniji kineski lider od vremena Mao Cedunga pozvao je partijske kadrove da aktivno prepoznaju promene i prilagode im se, istovremeno promovišući rad Komunističke partije.

„Kina se trenutno nalazi u periodu u kojem istovremeno postoje strateške prilike, ali i rizici i izazovi“, rekao je Si Đinping, pozivajući Komunističku partiju da bolje uskladi napore u rešavanju domaćih i međunarodnih pitanja.

Suočeni sa spoljnim izazovima – od ograničenja u pristupu tehnologiji koje predvode zapadne zemlje, preko nestabilnih trgovinskih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, do tenzija oko Tajvana – partijski lideri smatraju da je od ključnog značaja da dodatno učvrste kontrolu nad svim aspektima kineskog društva.

Si je istakao i globalni uticaj Partije, zauzevši spoljnopolitički usmereniji ton nego u svojim prethodnim govorima, ukazuje CNBC.

Govor, dodaje se, razlikovao se od ranijih obraćanja istim povodom, koja su uglavnom bila usmerena na unutrašnja pitanja i cilj „nacionalnog preporoda“ Kine.

Komunistička partija Kine je, kako je rekao Si, „neprekidnom borbom duboko promenila tok i pravac razvoja sveta“.

Si, koji je ujedno i generalni sekretar Partije, opisao je Komunističku partiju Kine kao „najveću vladajuću političku partiju na svetu sa značajnim globalnim uticajem“. On je istakao da je upravo Partija omogućila Kini da zbaci imperijalizam, feudalizam i birokratski kapitalizam, čime je otvoren put industrijalizaciji zemlje.

Komunistička partija Kine osnovana je 1. jula 1921. godine, dok je Narodna Republika Kina proglašena 1. oktobra 1949. godine. Kineska privreda počela je postepeno da se otvara stranim investicijama i međunarodnoj trgovini tek tokom poslednjih nekoliko decenija, a 2010. godine postala je druga najveća ekonomija na svetu.

Danas Kina učestvuje sa oko 28 odsto u ukupnoj svetskoj proizvodnji robe, uprkos carinama koje su uvele Sjedinjene Američke Države i Evropska unija.

Nadovezujući se na svoju često korišćenu formulaciju o „promenama kakve nisu viđene u poslednjih sto godina“, Si je danas ocenio da se te promene ubrzavaju i da je „svet ušao u novu eru turbulencija i transformacije“.

U tom kontekstu, rekao je da će Kina „podsticati izgradnju novog tipa međunarodnih odnosa“, ne navodeći pritom na koje zemlje konkretno misli.

Predviđeno je da Si u septembru poseti SAD nakon što je američki predsednik Donald Tramp u maju boravio u Pekingu.

„Snažna država mora da ima snažnu vojsku, a samo snažna vojska može da garantuje nacionalnu bezbednost“, poručio je Si.

Kina će ove godine povećati izdvajanja za odbranu za sedam odsto, što predstavlja najmanji godišnji rast vojnog budžeta od 2021. godine, prema budžetskom planu koji je Ministarstvo finansija objavilo u martu. Po vojnoj potrošnji, Kina je druga u svetu, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država.

Više od sto miliona članova od osnivanja 1921. godine

Komunističku partiju Kine osnovalo je 1921. godine svega nekoliko desetina kineskih revolucionara, a danas ona broji više od sto miliona članova, što predstavlja oko 7,2 odsto stanovništva Kine.

Njen današnji cilj je da od „najveće političke partije na svetu“ postane „najmoćnija politička partija na svetu“, navodi se u uvodniku državne novinske agencije Sinhua objavljenom ove sedmice.

Si je pozvao članove da uklone sve pojave koje štete napretku i „čistoti“ Partije, kao i „sve viruse koji narušavaju zdravo tkivo Partije“.

Od dolaska na vlast 2012. godine, Si radi na ponovnom učvršćivanju neprikosnovenog autoriteta Komunističke partije u zemlji, zahteva bezrezervnu lojalnost i strogu disciplinu među njenim članovima, istovremeno nastojeći da proširi globalni uticaj Kine.

Pokrenuo je jednu od najobuhvatnijih antikorupcijskih kampanja još od vremena Mao Cedunga. Tokom višegodišnje akcije istraženi su milioni zvaničnika na svim nivoima vlasti dok su stotine njih, uključujući i najviše vojne komandante, smenjene ili kažnjene.

Kurs političkog prevaspitavanja za visoke vojne oficire

Nakon što je antikorupcijska kampanja obuhvatila gotovo kompletan vrh kineske vojske, Si je u aprilu uputio više oficire na desetonedeljni kurs političkog prevaspitavanja, pozivajući ih da budu odani partijskim uverenjima, njenoj organizaciji i ciljevima.

Si je danas govorio i o kineskoj težnji ka ostvarivanju „ponovnog ujedinjenja“ sa Tajvanom, pozvavši na dosledno sprovođenje partijske strategije za „rešavanje pitanja Tajvana“.

Peking smatra demokratski upravljano ostrvo sastavnim delom svoje teritorije, što vlasti u Tajpeju odbacuju.

Tajvanski Savet za pitanja kopnene Kine, institucija zadužena za politiku prema Kini, saopštio je da Si „uglavnom ponavlja ranije iznete stavove“.

U odgovoru na njegov govor, tajvanska vlada je u saopštenju ponovila poziv Kini da nesuglasice rešava dijalogom sa demokratski izabranom i legitimnom vladom Tajvana, bez postavljanja bilo kakvih preduslova.

Kina se nikada nije odrekla mogućnosti upotrebe sile kako bi Tajvan stavila pod svoju kontrolu, a njena vojska svakodnevno deluje u blizini ostrva. Kao odgovor na te aktivnosti, Tajvan je prošle sedmice održao vežbe borbene pripravnosti.

Govoreći o Hong Kongu i Makau, Si je pozvao na „očuvanje njihovog dugoročnog prosperiteta i stabilnosti“, uz isticanje potrebe da se podrži njihova dublja integracija u ukupni razvoj Kine.