Agonija oko izbora novog Visokog predstavnika u BiH se nastavlja: Šmit od danas u penziji, OHR u tehničkom mandatu

Do tada, Bosna i Hercegovina ulazi u svojevrsno stanje „tehničkog mandata“ na međunarodnom nivou.

Umesto punopravnog naslednika Kristijana Šmita, koji danas 1. jula i zvanično odlazi u penziju, kormilo OHR-a preuzeće Luis J. Krišok, ali samo kao vršilac dužnosti, koji će ppostati neka vrsta stečajnog upravnika međunarodnog autoriteta, s još uvek nejasnim konkretnim ingerencijama i planovima, osim onog protokolarnog o „osiguravanju institucionalnog kontinuiteta“.

„Upravni odbor PIC-a se obavezao da će postići dogovor o izboru novog visokog predstavnika što je pre moguće, sa ciljem da se imenovanje završi najkasnije do 14. jula 2026. godine. Upravni odbor PIC-a očekuje uspješnu saradnju sa Krišokom nakon što preuzme dužnost vršioca dužnosti visokog predstavnika 1. jula 2026. godine, kada ostavka Šmidta stupa na snagu.

Today in Sarajevo, the Ambassadors of the Steering Board of the Peace Implementation Council (PIC SB) formally appointed current Principal Deputy High Representative Louis J. Crishock as the Acting High Representative for Bosnia and Herzegovina until the finalisation of the… pic.twitter.com/h2mMhqB5P3

— OHR BiH (@OHR_BiH) June 30, 2026

Upravni odbor PIC-a naglašava da će vršilac dužnosti visokog predstavnika u potpunosti osigurati institucionalni kontinuitet funkcije, pravnu sigurnost u vezi sa svim odlukama koje su doneli prethodni visoki predstavnici, te da će delovati pod političkim vodstvom PIC-a.

Ukoliko bilo koji akter pokuša ugroziti, zaobići ili osporiti ranije odluke, vršilac dužnosti visokog predstavnika će preduzeti sve potrebne mere u okviru svog mandata u skladu s Aneksom X Opšteg okvirnog sporazuma za mir, osiguravajući doslednu provedbu civilnih aspekata Opšteg okvirnog sporazuma za mir, uz podršku putem izričitih ovlasti i smjernica Upravnog odbora PIC-a, u cilju zaštite integriteta Općeg okvirnog sporazuma za mir“.

Upravni odbor PIC-a izrazio je i „veliku zahvalnost Šmitu za njegovu predanost i doprinos provedbi Dejtonskog mirovnog sporazuma, sigurnosti i stabilnosti u Bosni i Hercegovini tokom perioda od skoro pet godina“.

Prema oceni Jasmina Mujanovića, politikologa i specijaliste za politiku jugoistočne Evrope, teško da ova odluka PIC-a predstavlja ohrabrujući razvoj događaja za bezbednost i stabilnost Bosne i Hercegovine.

„Kvinta“ (SAD i velika četvorka zapadne Evrope Italija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska), navodi on, očigledno i dalje ostaje podeljena oko Šmitovog naslednika, a SAD koje su pokrenule ceo ovaj proces očigledno nisu iznele ubedljive argumente da uvere evropske partnere da prihvate njihovog (italijanskog) kandidata Antonio Zanardi Landija.

„Očigledno je da su jednostrani potezi SAD ka normalizaciji odnosa sa secesionističkim režimom u Banjaluci, koji ima podršku Kine i Rusije, bili previše brzi i previše dalekosežni i za Sarajevo i za EU. To je u velikoj meri i stav u američkom Kongresu. Posledice tog pristupa sada se jasno vide u evropskom protivljenju kandidatu Landiju.

Ovo pitanje, mišljenja je Mujanović, neće biti rešeno pre samita NATO-a (7-8.jul) u Ankari.

„A Krišok bi mogao ostati na toj funkciji znatno duže nego što bilo ko želi, osim ako se ne preduzmu ozbiljni diplomatski napori da se obnovi jedinstveni transatlantski front u Bosni i Hercegovini“, zaključuje Mujanović.

The appointment of Crishock as Acting High Representative is hardly a comforting development for the security and stability of Bosnia and Herzegovina.

The Quint clearly remains at odds over Schmidt’s successor, and the U.S. – which initiated this entire process – has evidently… https://t.co/vU1ZxTpw8S

— Jasmin Mujanović (@JasminMuj) June 30, 2026

Sjedinjene Američke Države i dalje podržavaju italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija za budućeg visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, naveo je Stejt department za Radio Slobodnu Evropu.

„Američka delegacija i dalje pokušava da se dođe do konsenzusa oko zajedničke vizije i kandidata Italije sa odličnim kvalifikacijama, Antonija Zanardija Landija (76)“, ističe se u odgovoru za RSE.

Landi trenutno obavlja funkciju ambasadora Suverenog Malteškog vojnog reda pri Vatikanu.

„Sjedinjene Države podržavaju Dejtonski mirovni sporazum i teritorijalni integritet BiH“, naglašeno je u odgovoru, prenosi FoNet.

Novinari u Sarajevu juče su bili zatečeni, piše Politicki.ba, ukazujući da izbor visokog predstavnika nikada nije bio ovakav.

„U principu se sve završavalo na diplomatskom nivou, iza čvrsto zatvorenih vrata i bez drame“.

U jednom momentu Vašington je poslao ime svog kandidata za tu funkciju, podseća ovaj portal. Evropljani su ispravno procenili da je u pitanju blef. I to blef koji je samo dodatno koštao kredibiliteta SAD.

Niko od evropskih diplomata sa kojima je Politicki.ba razgovarao, ne dovodi u pitanje kredibilitet italijanskog diplomate Landija.

Ali isto tako, niko od evropskih diplomata sa kojima je Politicki.ba razgovarao u periodu od skoro dva protekla meseca, ne pokazuje volju za popuštanjem na strateškim stvarima.

Jedna od njih je i odnos prema novoproklamiranoj merkantilnoj američkoj spoljnoj politici.

„Južna gasna interkonekcija u BiH, jadransko-jonska obala u Albaniji, Naftna industrija Srbije… pitanja su gde se Evropljani sve strateškije ne slažu s Amerikancima u našem zapadnobalkanskom regionu.

Neizbor novog visokog predstavnika, stoga, samo je manifestacija sve dubljeg raskola.

Ono što je Briselu sve očitije je da SAD nisu takva sila, kakvom sami sebe smatraju.

I to se vidi i u Sarajevu, ali i mnogo šire i dalje, sa rastućim brojem neuspeha i kardinalnih grešaka Trampove administracije. Jedna od njih je i ukidanje sankcija Miloradu Dodiku.

Iako Brisel nema snage da uvede kaznene mere smenjenom predsedniku Rs i nelegalnom čelniku SNSD-a, ima i koristi sve mehanizme kojima je on efektivno sankcionisan.

Živimo u konfuznom vremenu. Kada se saveznici i neprijatelji određuju na konkretnim pitanjima. Negde su EU i SAD čvrsto skupa. Negde su najljući neprijatelji. U istom trenutku.

Novi visoki predstavnik može biti izabran za manje od 24 sata, ali se, zaključuje Politicki.ba, prethodno Evropljani i Amerikanci moraju dogovoriti. A dogovor, dodaje se, „uopšte ne znači da će se rešavati (samo) neka bosanska pitanja. Šta više!“.