Pokušaj rešenja razdora SAD i Evrope oko izbora novog visokog predstavnika u BiH: Gardijan o sastanku diplomata u Sarajevu

Neslaganje je izbilo oko toga ko bi trebalo da postane sledeći visoki predstavnik međunarodne zajednice, funkcija koja nosi značajna ovlašćenja, što predstavlja otvoreni test političke volje, piše Gardijan.

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa odlučno zagovara pristup vođen poslovnim interesima, što bi moglo biti na štetu osetljive političke ravnoteže uspostavljene u Bosni i Hercegovini nakon rata.

Ambasadori SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke, Italije i Evropske unije, kao i izaslanici Kanade, Japana i Turske, trebalo bi da se sastanu u glavnom gradu Bosne i Hercegovine kako bi po drugi put pokušali da postignu dogovor o novom visokom predstavniku, nakon što je prvi pokušaj početkom juna propao u atmosferi međusobnih optužbi i ogorčenja.

Uoči tog sastanka, administracija predsednika Trampa uznemirila je evropske prestonice insistiranjem da sadašnji visoki predstavnik, nemački političar Kristijan Šmit, bude smenjen. Zatim je, prema navodima, odustala od prethodnog dogovora da Šmit ostane na funkciji do očekivanih izbora u Bosni i Hercegovini u oktobru, kako bi se obezbedio kontinuitet i sačuvalo njegovo lično dostojanstvo.

U maju su američki zvaničnici zahtevali da Kristijan Šmit odmah napusti funkciju i započeli snažnu kampanju da ga zameni 76-godišnji italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi. To je izazvalo veliko čuđenje kod većine ostalih članova Saveta za sprovođenje mira (PIC), čiji bi Upravni odbor trebalo da se sastane danas.

Landi nema značajno prethodno iskustvo niti poznavanje Bosne i Hercegovine. U prošlosti je izražavao naklonost prema Srbiji, gde je nekada bio raspoređen kao diplomata, ali nije pokazivao veliko interesovanje za njenog suseda.

Nije dato jasno objašnjenje iz Vašingtona za ovaj iznenadni zaokret, ali evropski zvaničnici u Sarajevu sumnjaju da je on usko povezan sa novim američkim prioritetom u regionu – otvaranjem puta za ugovor vredan milijardu dolara za gasovod Južna interkonekcija.

Taj posao je privremeno dodeljen kompaniji AAFS Infrastructure and Energy, američkoj firmi sa vrlo ograničenim iskustvom u infrastrukturnim projektima, ali sa snažnim ličnim vezama sa Donaldom Trampom.

Prošlog meseca Trampova administracija predstavila je novu politiku prema Balkanu, navodeći da će se američko delovanje u regionu ubuduće rukovoditi potrebom da obezbedi „direktan povraćaj“ za američke kompanije, umesto onoga što je nazvala „neograničenom izgradnjom institucija“.

Džim O’Brajen, bivši američki diplomata, napisao je na sajtu Evropskog saveta za spoljne odnose da ova objava „odražava ono što se već dešava u regionu tokom druge Trampove administracije“ dok „politički povezani Amerikanci nastoje da zarade novac slabljenjem… međunarodnih institucija“.

„Takvo ponašanje podriva mir koji traje već trideset godina“, rekao je O’Brajen.

Ugovor za gasovod dodeljen je bez raspisivanja javnog tendera, što je podstaklo Evropsku uniju da upozori kako bi to moglo da ugrozi dugoročnu evropsku integraciju Bosne i Hercegovine. Istovremeno je izazvalo sukob koji je kulminirao sporom oko Landija i funkcije visokog predstavnika.

Landi trenutno obavlja dužnost ambasadora Suverenog malteškog viteškog reda pri Vatikanu. U izjavi za Gardijan rekao je da bi za njega bilo „nepromišljeno da se uključuje u ovu usijanu raspravu“, ali je istakao da je njegov programski dokument „Ključne tačke i prioriteti“, koji je distribuiran članovima Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira, „u potpunosti usklađen sa evropskim stavovima“.

U Landijevom programskom dokumentu, u koji je Gardijan imao uvid, a koji je prvi objavio bosanski istraživački portal Istraga, obećava se da neće poništavati odluke prethodnih visokih predstavnika, da će se konsultovati sa Savetom za sprovođenje mira (PIC) pre donošenja važnih odluka i da neće jednostrano zatvoriti Kancelariju visokog predstavnika (OHR).

London, Pariz i Berlin nisu bili uvereni u kampanju za Landijevo imenovanje i do ponedeljka su podržavali francuskog kandidata Renea Trokaza, specijalnog izaslanika Francuske za Balkan.

Spor između nekadašnjih saveznika pokazao je koliko je današnja stvarnost Bosne i Hercegovine i dalje određena ratom iz perioda 1992–1995, u kojem je poginulo oko 100.000 ljudi, uglavnom muslimanskih Bošnjaka koje su ubile znatno bolje naoružane srpske snage, kao i, u znatno manjoj meri, Hrvata.

Dejtonskim mirovnim sporazumom, postignutim krajem 1995. godine uz posredovanje SAD, zaustavljeno je krvoproliće, ali je istovremeno učvršćena dominantna uloga etničke politike i podela zemlje na dva entiteta – Federaciju Bosne i Hercegovine, u kojoj većinu čine Bošnjaci i Hrvati, i Republiku Srpsku.

Kancelarija visokog predstavnika uspostavljena je sa širokim ovlašćenjima da nadgleda sprovođenje Dejtonskog sporazuma i pomaže Bosni i Hercegovini na putu ka većoj etničkoj integraciji. Taj drugi cilj uglavnom nije ostvaren jer je zemlja i dalje duboko podeljena dok je Republika Srpska bila pod dominacijom srpskog separatističkog lidera Milorada Dodika.

Uzastopni visoki predstavnici, svi Evropljani, nerado su koristili svoja ovlašćenja da utiču na politički sistem Bosne i Hercegovine. Međutim, Šmit je prošle godine intervenisao kako bi poništio Dodikove separatističke poteze, što je dovelo do Dodikovog smenjivanja u septembru prošle godine.

Nakratko se činilo da je time okončana 28-godišnja dominacija tog tvrdolinijaškog političara u Republici Srpskoj, ali je u mesecima koji su usledili Trampova administracija pritekla Dodiku u pomoć. Iznenada su ukinute sankcije koje je Bajdenova administracija uvela Dodiku i njegovim saradnicima zbog korupcije i, kako je navedeno, „razdorne etnonacionalističke retorike“.

U narednim mesecima, tokom kojih je sin američkog predsednika Donald Tramp Mlađi posetio Banju Luku, najveći grad Republike Srpske, Dodik je dao saglasnost za projekat gasovoda Južna interkonekcija. Jedine preostale prepreke za realizaciju projekta bile su primedbe Evropske unije i činjenica da bi oko trećine gasovoda trebalo da bude izgrađeno na državnom zemljištu.

Vlasništvo nad zemljištem, šumama i drugim bogatim prirodnim resursima Bosne i Hercegovine jedno je od složenih pitanja koja je trebalo rešiti nakon rata. Dodik tvrdi da sve što se nalazi na teritoriji pod kontrolom Republike Srpske treba da pripada Republici Srpskoj, a ne državi Bosni i Hercegovini.

Jedan od mogućih scenarija, koji je opisao jedan zvaničnik iz Sarajeva, jeste da bi Landi po preuzimanju dužnosti doneo poseban zakon kojim bi državna imovina bila podeljena između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Time bi realizacija gasovoda bila znatno približena.

U Landijevom programskom dokumentu državna imovina se ne pominje, ali je, prema navodima, jedan zvaničnik kompanije AAFS vodećim poslanicima Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine rekao da će to pitanje biti rešeno ukoliko i kada Landi preuzme funkciju visokog predstavnika.

SAD su zapretile da će preispitati svoju „ulogu u sadašnjem međunarodnom prisustvu“ ukoliko Antonio Zanardi Landi danas ne bude imenovan na funkciju na sastanku Saveta za sprovođenje mira (PIC). Do sinoć još nije bilo jasno da li će evropske prestonice popustiti pod pritiskom, stati iza Renea Trokaza ili podržati trećeg, kompromisnog kandidata.

Upravni odbor PIC-a ranije se obavezao da će doneti odluku do kraja juna, ali je jedan od učesnika rekao da bi, ukoliko bude neophodno, odluka mogla biti odložena. Američki Stejt department juče je odbio da komentariše situaciju uz obrazloženje da su pregovori još u toku.

Za većinsko bošnjačko stanovništvo slabljenje jedinstva Zapada izaziva zabrinutost. Decenijama su bili nezadovoljni političkim ograničenjima nametnutim Dejtonskim sporazumom i pasivnošću prethodnih visokih predstavnika, ali istovremeno većina njih smatra da taj sporazum predstavlja ključnu sigurnosnu zaštitu koja Bosnu i Hercegovinu čuva od ponovnog izbijanja sukoba.

Za Ćamila Durakovića, Bošnjaka koji je preživeo genocid u Srebrenici i koji danas, u skladu sa dejtonskim sistemom podele vlasti, obavlja funkciju potpredsednika Republike Srpske, mogućnost da Sjedinjene Američke Države odustanu od podrške Dejtonskom sporazumu predstavlja duboko uznemirujuću perspektivu.

„Oni jednostavno odustaju od svega, uključujući i demokratske vrednosti, zarad poslovnih interesa“, rekao je Duraković. „Ako Sjedinjene Američke Države ne budu jačale demokratske institucije u ovoj zemlji i nezavisan pravosudni sistem, onda smo zaista u velikom problemu.“