„Diplomatska ironija i otvorena ucena“: Sagovornik Danasa Haris Imamović objašnjava zašto nije izabran novi visoki predstavnik u BiH

SAD žele da na tu poziciju dođe Antonio Zanardi Landi, a u tome imaju podršku i Italije, kao i svojih tradicionalnih neevropskih partnera. Na drugoj strani, Nemačka, Francuska i Velika Britanija su insistirali da Šmitov naslednik bude Francuz Rene Trokaz.

Na sednicu je čak doveden i Landi, javlja Klix, što nije bilo tipično u ranijem periodu prilikom izbora visokih predstavnika. Donesen je zaključak da se pokušaju približiti stavovi kako bi se novi visoki predstavnik izabrao do kraja mjeseca.

Haris Imamović, bivši savetnik u Predsedništvu BiH, smatra da novi visoki predstavnik nije izabran zbog neslaganja Amerikanaca i Evropljana preciznije, Nemaca, Francuza i Britanaca.

“Po mojim informacijama, jučer su čak vođeni razgovori na najvišem nivou između Pariza i Vašingtona, ali do saglasnosti nije došlo. Radi se o odrazu šire krize u transatlantskim odnosima na stanje u BiH: Evropljani strahuju da bi američki kandidat za novog visokog predstavnika, ukoliko bude izabran, radio ne samo bez njihove saglasnosti, već da bi čak bio spreman raditi protiv interesa EU”, ukazuje Imamović.

Time bi EU, dodaje naš sagovornik, prestala da bude bitan faktor kada je u pitanju odnos međunarodne zajednice prema BiH.

“Nepoštovanje koje Trampova administracija iskazuje prema EU prelijeva se polako na niži nivo u BiH. Na primer, Američka ambasada je izdala saopćenje, u kojem optužuje EU što nije navodno bila spremna na konsenzus (a konsenzus je da se pristane na kandidata kojeg su Amerikanci sami odabrali – Antonija Zanardija Landija). Dakle, imamo na djelu diplomatsku ironiju (čak sarkazam), plus otvorenu ucjenu; i vjeru da će EU popustiti pod tom javnom ucjenom, što je izraz potpunog nepoštovanja prema Briselu”, objašnjava Imamović.

Kako dodaje, čak i da EU proguta Landija, ostaće kod Nemaca i Francuza trajan resentiman prema njemu, što će potkopati poziciju OHR-a.

S druge strane, navodi Imamović, kada bi Evropljani izabrali svog kandidata bez saglasnosti SAD-a, onda bi OHR ostao bez podrške SAD-a.

“Ne znam šta je gore opcija. Jedina normalna pozicija je američko-evropsko jedinstvo, sve što je dobro u BiH od Dejtona urađeno urađeno je zajedničkim naporima SAD i EU, a svaki put kad su ulazili u svađu to se prelamalo preko naših leđa i utjecalo loše na BiH i ukupnu stabilnost regiona. Najavljeno je da će ponovni pokušaj da se izabere novi visoki predstavnik biti krajem ovog mjeseca. Ostaje nada da će se zapadni partneri zaista usaglasiti, ali i svijest o tome da se trebamo navikavati na svijet u kojem SAD i Evropa više nisu saveznici već konkurenti”, zaključuje Imamović.

Delegacija Evropske unije (EU) u Bosni i Hercegovini (BiH) i ambasade država članica EU koje su članice Saveta za sprovođenje mira (PIC) u BiH izdale su danas zajedničko saopštenje za javnost u kojem su istakle da novi visoki međunarodni predstavnik u toj zemlji treba da bude iz jedne od zemalja EU.

Navodeći da je BiH podnela zahtev za članstvo u EU, diplomate iz Delegacije EU, kao i ambasadori Francuske, Nemačke, Italije, Holandije i Španije istakli su da upravo to osnovno opredeljenje Bosne i Hercegovine diktira potrebu za evropskim diplomatom na čelu Kancelarije visokog predstavnika (OHR).

„U svetlu ovog osnovnog opredeljenja, članice EU u okviru Upravnog odbora PIC-a smatraju da bi novi visoki predstavnik, u skladu s dosadašnjom praksom, trebalo da dolazi iz države članice EU“, navodi se u saopštenju.

Ambasada SAD u BiH objavila je na svom X nalogu da se u javnosti uveliko očekivalo da će na sastanku PIC izabrati novog visokog predstavnika kako bi osigurao stabilnost za BiH.

„Delegacija SAD-a nastojala je da postigne konsenzus oko zajednički prihvaćene vizije i visoko kvalificiranog italijanskog kandidata, iskusnog diplomate ambasadora Antonija Zanardija Landija. Sekretar Rubio opisao je italijanskog kandidata pred Kongresom kao „gospodina za kojeg mislimo da bi dobro obavio posao pomažući da se osigura određena stabilnost toj poziciji“, navodi se u reakciji objavljenoj na mreži X.

Dodaju da su SAD primaju k znanju evropski neuspeh da se postigne konsenzus oko evropskog kandidata i razočarane su što su te podele sprečile PIC da ispuni svoj zadatak i izabere novog visokog predstavnika.

„Evropska neodlučnost i odustajanje PIC-a od vlastite dužnosti prema BiH prisiljavaju Sjedinjene Američke Države da preispitaju svoju ulogu u trenutnom međunarodnom prisustvu u Bosni i Hercegovini, navodi se u saopštenju.

Iako su SAD ranije podržavale evropsko rešenje oko visokog predstavnika, a oni birali zamenika, ovog puta se situacija promenila.

Razlozi su ekonomske prirode, jer SAD očekuju od novog visokog predstavnika da reši i pitanje državne imovine kako bi se moglo početi sa realizacijom projekta Južne interkonekcije. Na drugoj strani, zemlje EU ne žele da gube utjecaj koji su imale preko ove institucije. Važnije od samog imena je i pitanje kakve nadležnosti će imati novi visoki predstavnik, piše Dnevni avaz.

Članice Upravnog odbora PIC-a su: Francuska, Italija, Japan, Kanada, Njemačka, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Predsjedništvo Evropske unije, Evropska komisija i Organizacija islamske saradnje (OIC) koju predstavlja Turska.