Kod tužioca na kiflicama

„Uvek.“

„TI beše voliš sa malo više leda? Dve kocke, tri?“

„Daj tri, vrućina je danas.“

„Evo, sve za mog burazera. Jel ti udobno tu, hoćeš i kafu?“

„Može, slađa.“

„Odmah stiže (okreće broj)… Alo, Verka, dve kafe kod mene. Slađu za gosta. E, jel ostalo onih kiflica? Top! Daj ih na tanjir, pa koliko stane. Ajde, požuri.“

„Mnogo škripi ova fotelja. Kakva ti je ovo koža?“

„Čista goveđa. Jednog lepog dana, ti ćeš biti na slobodi, a fotelja će biti od blokaderske kože. Nego, jel te slušaju u zatvoru, sve OK?“

„Ma, slušaju, rade čuvari sklekove svaki put kad im naredim, ali nije to to. Sloboda nema cenu.“

„Znam, ali šta da radimo, takav je život. Strpi se malo i biće sve kao pre. Do tad, gledaću da svraćaš do mene barem jednom nedeljno na isleđivanje, he he. E, da li Verka da donese kiflice i za čuvare koji čekaju ispred?“

„Kako da ne. Umesto da žderu, neka urade svaki po dvadeset sklekova.“

„Evo je Verka. Ostavi tu, molim te, a onima ispred reci da urade svaki po dvadeset pet sklekova. Šta me gledaš Verka, lepota nije prelazna. Spremio sam se za đakuzi. Ajde, iš.“

„A kako ću ja u đakuzi, go? Kad krene voda da me šašolji po međunožju, ne garantujem za sebe.“

„Ma, ne bojim te se ja, delijo. Evo i ja ću da skinem kupaće gaće, pa ćemo obojica goli u đakuzi. Ponesi kiflice.“

„Znaš šta, ja bih pre nešto slatko.“

„Uf, što je topla voda. Mmm, ala prija. Mislim da je ostalo nekih kolača od rođendana jednog iz JTOK… (okreće broj) Alo, Verka, jel ima onih kolača još? Super, sve donesi ovamo. Ma, šta me briga za JTOK, što ih nisu pojeli na vreme… E, nemoj da se iznenadiš, u đakuziju smo bez gaća, nemoj da te nisam upozorio, he he. Evo, sad će Verka sa kolačima.“

„Mogao bi da mi instaliraš jedan đakuzi u ćeliji.“

„Samo reci, prijatelju, biće i dva đakuzija za tebe. Nego, šta sam ono hteo…“

„Oko ovog slučaja?“

„Ma jok, to smo sve razjasnili. Nego, oko onog Radića. Jel znaš možda gde je?“

„Kako da znam, kad dreždim u ćeliji po ceo dan?!“

„Dobro, nemoj odmah da se ljutiš. Mislio sam da li neko iz tvoje ekipe zna. Baš bih voleo da ga ukebamo, al’ znaš i sam kakva nam je murija…“

„Voda je ipak previše topla. Napolju je žešći plus, ko je video kupanje u đakuziju po vrućinčini.“

„Dobro, dobro, sniziću temperaturu. Ala si mi nervozan. Može crta, da se oraspoložiš?“

„Može, uvek.“

„Evo, al’ brzo, da nas ne vidi Verka. Ako vidi, onda će i ona da traži, pa će da bude masakr šoljica za kafu, dole u bifeu. Znači, ne znaš gde je Radić?“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.