„Ubi pedera“ pod šatrom

Na čelu države je neko ko je ceo svoj radni vek parazitirao na državnim jaslama zajedno sa ocem, majkom i bratom. Dan rada van državne apanaže nije zabeležio, izuzev one priče o indijskoj gvožđari u Engleskoj. Čak ni stan nije uspeo, poput drugih, da obezbedi sebi i svojoj porodici, već mu je država na tacni dala i to uoči NATO bombardovanja. Dok su neki drugi ljudi sahranjivali svoje najdraže, on je unosio nameštaj, zavese i tepihe, i baškario se u stanu od jednog ara. Tada je, btw, počeo i da se zanima za vina u jednoj vinariji u „Crvenkapi“.

I sada, on tako pametan i sposoban, kritikuje profesore univerziteta u Srbiji što su uz studente, a dobijaju plate od države. Upravo ovakva reakcija govori o njegovom pojmu države. Država to sam ja, u najkraćem je njegovo poimanje države. Ako je već tako, svako ko radi za državu i prima platu od nje, mora da glasa za njega i da ga bespogovorno podržava. To je za njega demokratija. Početak i kraj svake priče.

To što je, primera radi, Darko Glišić neko ko jedva ume da se potpiše na papir kao ministar nečega nije bitno, sve dok mu kliče. Predsednica Skupštine Srbije, glavni govornik u parlamentu, jedva ume dve rečenice da izgovori a da ne zabaguje. Niko ne zna koju je to školu završila, a predstavljena je kao ekspert. Uglješa Mrdić veze nema šta je i gde je završio. Snežana Paunović je više dnevnica podigla nego što je knjiga pročitala, ali bi da etnički čisti Kosovo i Metohiju, ili barem da nepodobne deportuje. Šta reći i o onima sa diplomama. Godinama uči, specijalizuje se i onda dobije nadimak „doktor smrt“. Siniša Mali isprepisivao sve što je mogao ne bi li se zakitio doktorskom titulom. Onaj Marko Atlagić koji je ubeđujući Srbe u Hrvatskoj da je crkva zlo, a Komunistička partija spas, stekao hrvatsku penziju i pasoš, deli lekcije iz istorije kao da je u najmanju ruku potomak Stepe Stepanovića.

Batu Gašića namerno ne pominjem. On će preći na našu stranu, nije glup poput mnogih klimača glavom. Biće to kasno, ali ostaće zabeleženo da je promenio ćurak. Živi bili pa videli.

Pomenuti su upravo ljudi koji nude svetliju budućnost Srbije i koji nisu, po Vučićevom jevanđelju, mediokriteti koji sisaju državnu sisu. Oni nisu „nekompetentni paraziti“, oni su bogatstvo Srbije. Za predsednika Srbije to je ono najbolje što mi imamo i samo zbog toga što su spremni da u njemu vide Boga.

Kada se sve ovo ima u vidu, izbor između predsednika Srbije i, primera radi, rektora Vladimira Đokića, više je nego jednostavan. Problem je što je naše biračko telo zatrovano prljavom političkom propagandom i što uskoro neće postojati ni taj mali prozor u stvarnost i realnost.

Dovoljno je pogledati šta se u Srbiji ovih nedelja dešava pod šatorima. To je neka nova naprednjačka realnost, kampanja pod šatorima uz pesme u kojima se priziva novi rat na Kosovu. Tako je moguće da ista ekipa koja pod šatorom skandira „Aco Srbine“ i celiva ruku Ani Brnabić, u Pirotu kliče „Ubi pedera“. Nisam čuo, možda grešim, da je Čale osudila poziv na ubistvo svoje braće i sestara po seksualnom opredeljenju. Što bi rekao onaj vlasnik trovačnice Informer – Ana je naša.

U Pirotu je napadnuta ekipa N1, a ne Informera koji svakodnevno gosti Čaleta i ostale pripadnike LGBT populacije. Smeta im nekolicina predstavnika LGBT ekipe, ali im nikada nije smetalo što je Brnabić bila premijerka ili sada predsednica Skupštine. To izgleda ne smeta ni mom dobrom drugu i komšiji koji mi je jednom prilikom rekao da ne može da podrži ovu stranu Srbije zato što se ta strana zalaže za homoseksualce. Kada sam ga suočio sa argumentom da nam je upravo pripadnica te grupe na najvažnijim funkcijama u Srbiji, da nas svakodnevno ubeđuje da je roditelj i da se sa svojom partnerkom baškari u nekoj državnoj vili, oduzetoj jednoj predratnoj porodici, na Dedinju, dobio sam odgovor da to nije isto.

I tako smo, sopstvenom krivicom, zavredili život u naprednjačkoj Srbiji u kojoj je normalno da se obrazovani ljudi sa fakultetskih katedri proglašavaju za nepismene i nekompetentne parazite, a slepi poslušnici bez prava na zarez u razmišljanju za vrhunske intelektualce. Srećom, uskoro ćemo, ako je verovati svakodnevnim izjavama predsednika Srbije, na birališta i imaćemo priliku da na sve ove apsurde stavimo tačku.

#izVucicemose

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.