Posle kritike vladike Davida po kazni u njegovu eparhiju: Gde je SPC poslao smenjenog vladiku Justina?

Iako veći deo javnosti smatra da su smena i penzionisanje vladike Justina politički progon zbog njegove javne podrške studentskim i građanskim protestima u Srbiji, u saopštenju sa redovnog prolećnog zasedanja Sabora, održanog od 13. 19. maja u zagrobnoj kripti Svetosavskog hrama na Vračaru, kratko se objašnjava da se on definitivno sklanja sa čela Eparhije žičke zbog „odgovornosti za njeno materijalno-finansijsko poslovanje“, kako bi se u njoj „uspostavio redovni crkveno-pravni poredak“. Sabor je time samo formalno, u ne baš regularnoj proceduri potvrdio ono što je Sinod sproveo u delo još 18. februara, na petu godišnjicu izbora patrijarha Porfirija (Perića) za 46. poglavara SPC, kad je za administratora Žičke katedre postavio episkopa niškog Arsenija (Glavičića).

„Crkvena skupština“ poverila je novom sazivu Sinoda odluku gde će vladika Justin posle penzionisanja živeti ali, prema Danasovim nezvaničnim saznanjima, nije izričito zabranila da to bude Eparhija žička. Kako se spekuliše u crkvenim izvorima, vladika Justin zvanično je uputio molbu Sinodu da ostane u Žičkoj eparhiji, ali je Sinod krajem prošle nedelje odlučio da ga preseli u Kruševačku eparhiju na čijem je čelu episkop David (Perović).

U SPC mnogi veruju politički progon vladike Justina formalno počeo zbog javne kritike napada vladike Davida na studente u protestu koje je u tekstu objavljenom na zvaničnom sajtu SPC 25. februara 2025. stavio u kontekst „novih srpskih ustaša“ i „novog zloduha Lubjanke“.

„Želimo jasno i nedvosmisleno da saopštimo da naša Crkva ne misli da su naši studenti „srpske ustaše“. Jer upravo je ovakav rečnik, ukidanjem pritom slobode da se čuju i drugačiji glasovi sa zvaničnog glasila SPC, doveo do tiranije bahatih i uvredljivih reči, izgovorenih bez odgovornosti“, na pisanje vladike Davida reagovala je šestorica arhijereja SPC: mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije (Mićović) i vladike: žički Justin, nemački Grigorije (Durić), zapadno-američki Maksim (Vasiljević), istočno-američki Irinej (Dobrijević) i zahumsko-hercegovački Dimitrije (Rađenović).

U crkvenim krugovima spekuliše se da se zbog javne kritike vladike Davika, koji je potom negirao da je studente u protestu nazvao „srpskim ustašama“, na sve potpisnike javnog pisma iz Patrijaršije vršen pritisak da povuku potpise. Kao jedini vladika iz otadžbine koji je i javno podržao studente i građanske proteste, kritikovao promenu sile nad njima i otvorio im crkve i manastire Žičke eparhije, vladika Justin bio je i najlakša meta za „odstrel“ Andrićevog venca i glavnog „dvojca“ u SPC. U crkvenim izvorima sumnjaju se da je zahtev predsednika Srbije moguće združen sa netrpeljivošću uticajnog episkopa bačkog prema pokojnom vladiki Artemiju (Radosavljeviću) i njegovoj duhovnoj deci.

O smeni vladike Justina spekulisalo se još uoči prošlogodišnjeg Sabora, kad je mu je na teret stavljan i spor oko izbora igumana u manastiru Studenica u čemu su mnogo videli „rukopis“ vladike bačkog i patrijarhovog vikara episkopa moravičkog Tihona (Rakićevića), bivšeg studeničkog igumana. Vladika Justin „preživeo“ majski Sabor 2025, mada su Komisije Patrijaršijskog upravnog odbora još od marta prošle godine počele da proveravaju finansije Eparhije žičke, da bi potom prerasle u sinodsku Komisiju i na kraju dovele do još jedne u nizu od 2010. kanonski spornih i crkveno neustavnih sinodskih smena vladika, koje je Sabor potom samo aminovao.

U slučaju Žičke eparhije, najveće i najbogatije u SPC, još u maju 2025. spekulisalo se o njenoj navodnoj podeli, kojoj je vladika Justin bio smetnja, da bi pred ovogodišnji Sabor u javnost stigla i nezvanična kadrovska rešenja. NJu bi navodno trebalo da „podele“ administrator vladika Arsenije i patrijarhov vikar Tihon.

Epahije žička za sada nije podeljena, ali Sinod nije uvažio molbu vladike Justina da u njoj ostane.

Danas zbog slučaja Eparhije Žičke u više navrata bezuspešno obraćao Sinodu, Informativnoj službi i portparolu SPC vladiki bačkom radi objašnjenja o ovlašćenjima administratora i pravilu po kojem se odlučuje gde službu Bogu nastavljaju smenjene i penzionisane vladike. U SPC poslednjih više od četvrt veka praksa je krajnje „šarena“. Iako je patrijarh Irinej (Gavrilović) javno govorio da penzionisani episkopi imaju pravo da izaberu manastir u svojoj eparhiji, sad se nezvanično priča da to važi samo za vladike koje se povlače na lični zahtev. To je 1999. bio slučaj sa tadašnjim episkopom zahumsko-hercegovačkim Atanasijem (Jevtićem), koji je doduše javno negirao spekulacije da se povlači iz Sabora zbog njegovog mlakog reagovanja na „izdaju KiM“.

Prvi presedan dogodio se 2010, kad je Sabor smenjujući episkopa raško-prozrenskog Artemija, duhovog oca vladike Justina, izrekao i saborsku zabranu da ostane na KiM. Sinod mu je ponudio na izbor tri manastira van ERP, ali je potom na sama „crkvena vlada“ odredila da to bude Šišatovac. Zbog stava da je reč o crkveno-političkom progonu zbog protivljenja ekumenizmu, podeli i predaji KiM, sa vladikom Artemijem Eparhiju raško-prizrensku napustio je i deo monaštva. Sinodu je potom smetalo okupljanje monaha i vernika u Šišatovcu.

Vladika Artemije odbio je sinodski zahtev da spreči narod da dolazu u manastir, pa je dobio od Sinoda zabranu bogosluženja. Kad je na jesenjem Saboru 2010, pre rasprave na koju je bio pozvan zbog majske smene, za novog episkopa raško-prizrenskog imenovan vikarni vladika Teodosije (Šibalić), vladika Artemije je mimo saborske zabrane otišao u manastir Duboki Potok, pa ga je sa KiM proterala KPS. Zbog kršenja saborske odluke, on je raščinjen i isključen iz SPC. Zajedno sa izbeglim monaštvom osnovao je ERP u Egzilu, koja ima „manastire -katakombe“ i izvan Srbiji, u Evropi i Americi,

U kanonski spornim smenama koje su po istom ili sličnom „modelu“ usledile posle njegovog uklanja iz ERP, trojica vladika je ostala u svojim eparhijama. Vladika bivši mileševski Filaret (Mićević), poznat kao duhovnik radikala, jedno vreme proveo je, doduše i u Beogradu, čak i u Patrijaršijskom dvoru, bezuspešno tražeći da bude vraćen u Sabor posle sudskog zadovoljenja u sporu sa medijima koji su pisali o njegovom finansijskim zloupotrebama. On se nedavno vratio u manastir Mileševu, gde navodno Patrijaršija finansijski brine o njegovom lečenju.

Vladike bivši kanadski Georgije (Đokić) i bivši zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ostale su na „svom terenu“ zato što poseduju imovinu na svoje lično ime – vladika Vasilije manastir svete Petke poznat kao dvor „Pet jezera“ u RS, a vladika Georgije deo manastirskog konaka u Miltonu.

Brat vladike Geogija episkop bivši srednjoevropski Konstantin (Đokić) posle smene 2013. Himelstir u Nemačkoj zamenio je manastirom Tavna kod Bjeljine. Smena episkopa bivšeg niškog Jovana (Purića) jedan je od najneobičnijih događaja u najnovijoj istoriji SPC. NJegov zahtev za privremeni odmor Sabor je nekim čudom 2016. preinačio u smenu, dok se u crkvenim izvorima spekulisalo da se zamerio tadašnjoj „centrali“ u Beogradu zbog pokušaja da uvede red u Nišku eparhiju koju je „nasledio“ od pokojnog patrijarha Irineja. Vladiku Jovana, koji se sad često viđa u Beogradu, zamenio je najpre kao administrator vladika Teodosije, a potom kao eparhijski arhijerej vladika Arsenije, čije je navodne vikarske finansijske „dubioze“ u Svetovskom hramu u Beogradu, kako se spekuliše, „pokrio“ tadašnji patrijarh Irinej.

Bez komentara

Vladika Justin je, prema sinodskoj odluci od 18. februara, živeo u Vladičanskom dvoru u Kraljevu, sa pravom da služi u manastiru Žiča uz, kako se priča, nadgledanje njegovog kretanja i susreta. Posle majskog Sabora dobio je „nalog“ da se spakuje, ali je Sinod tek krajem prošle nedelje odredio da će od sada boraviti u manastiru Bošnjane iz 14. veka kod Varvarina. Vladika Justin zasad ne želi za javno komentariše saborske i sinodske odluke.