Odlaganje radi manipulacije (Dve neobične od više običnih ostavki 2)

Nešto iz (neuredne) dokumentacije smanjilo je „varljivost sećanja“ u vezi s mojom ostavkom kao „glodura“ NON-a potkraj 1985. Ali, to ništa ne menja u napisanom prošle subote. Javnost je zabrujala posle 24. 12. kad je Predsedništvo SSOS odlučilo da je prihvati.

Podneo sam je početkom novembra sa izričitim zahtevom da ne želim da primam platu šest meseci potom što je pravilo „belog hleba“ koje je važilo za funkcionere, a po Statutu „glodur“ je to bio kao član P SSOS. Ali, zanimljivo, odlukom sam razrešen mesta VRŠIOCA DUŽNOSTI – to sam bio zaboravio. Kad je podneta, nije odmah usvojena, nego sam imenovan za VD. Sve da bi i budući, pokazaće se privremeni, „godur“ bio postavljen za VD. Odlaganje je poslužilo za manipulacije. (Kao i sad sa VD-ima!)

Prenosim, a delom prepričavam svoj autorski tekst iz novosadskog „Glasa omladine“ od 7. januara 86: „Čak i da nisam podneo ostavku, ne verujem da bih kraj mandata dočekao, ako ništa drugo, bar s dostojanstvom čoveka koji je 12 prethodnih godina ulagao bez rezerve u ovu novinu (greška, trebalo je ove novine – prim 2026!), od toga gotovo sedam godina u stalnom radnom odnosu i na raznim dužnostima – od novinara, preko urednika do glavnog urednika…

Rezultat svega toga je ovaj potez koji je nekima dobrodošao, nekima kukavički i malodušan, a nekima razumljiv i pošten. Ja samo kažem da je on legalan i legitiman, bez obzira što je usledio gotovo na kraju mandata. Uostalom, i za ostavku kao i za energičnost i borbu, svaki trenutak je dovoljno dobar, ako je pravi, pogotovo ako je ovo drugo bilo relativno uzaludno.

I još nešto – događaji u poslednjih mesec dana, a toliko je prošlo od kada sam podneo ostavku, uverili su me da sam postupio ispravno, štaviše zaključio sam da su razlozi ostavke nastupili i mnogo pre nego što sam i sam to znao u trenutku kada sam je podneo… Ostavkom sam samo sankcionisao stanje koje je i bez nje bilo na delu, a može se kratko značiti kao odsustvo, odnosno beskrajno odlaganje nekih vrlo važnih dogovora koje sam kao glavni i odgovorni urednik morao imati sa izdavačem, odnosno njegovim predstavnicima i ovlašćenicima.“

I zaista, od novembra do kraja decembra više puta su organizovani „radni dogovori“ na osnovu kojih bi Predsednišvo, kao izdavač rešilo probleme koji su pojačani u tom prelaznom stanju. Odlaganje je bilo namerno, u samom Predsedništvu bilo je više interesnih grupa; izabran je novi (solidan) Izdavački savet, zaposlenim u redakciji smanjene plate, namenski deo iz budžeta „preskočen“. A u „ozbiljnoj štampi“ se spekulsalo o politički „neprihvatljivim“ tekstovima.

Posle jednog takvog teksta, u NON je stiglo pismo, gde jedan član rukovodstva svoje lično mišljenje overio pečatom foruma. U njemu „politička neprihvatljivost“ mimikrira u domen radnih akcija, pa kaže: „u ovom slučaju zapanjuje i još jednom ukazuje da su više puta uočeni problemi u radu Redakcije dostigli zabrinjavajuću fazu“ te se preporučuje i rešenje koje se jednostavno sastoji u tome „što će se objediniti napori da mladi Srbije dobiju list koji će ih o problemima dobrovoljnog rada informisati bolje celovitije i argumentovanije“.

O podelama u rukovodstvu oko novog glavnog urednika, zaključak je takođe u citatu iz „Glasa omladine“: „A posebno nije dobro što je ovaj postupak, bar po informacijama koje imam, vođen ne zato da bi se izabrao najbolji glavni urednik, već da bi se preko kandidata, kao nedužnih žrtava (u ovome potpuno neuvažavane Redakcije) obračunale međusobno nekakve struje u ovom Predsedništvu.“

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.