„Putinov plan doživeo potpuni krah, pad 17 uzastopnih nedelja“: Stručnjak analizira stanje ruskog tržišta akcija

Indeks MOEX sada je zabeležio pad tokom 17 uzastopnih nedelja što je najduži neprekinuti pad još od 1997. godine i ponovo se nalazi blizu nivoa na kojima je bio na dan kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.

Četiri i po godine rata dovele su tržište do punog kruga: katastrofalni pad, delimičan oporavak, a zatim novi silazni trend koji je izbrisao najveći deo prethodnih dobitaka. Investitori koji su kupovali akcije na početku rata gotovo da nisu ostvarili nikakav prinos od tada, ukazuje u analizi za CEPA.org Aleksandar Koljandr, specijalizovan za rusku ekonomiju i politiku.

Neposredni povod bio je prošlomesečna odluka Centralne banke da smanji kamatne stope manje nego što su tržišta očekivala, što je bio signal da su vlasti zabrinute zbog inflacije, visoke državne potrošnje i rizika od novih sankcija na izvoz nafte.

Visoke referentne kamatne stope dovode do toga da su kamate na bankarske depozite toliko atraktivne da nijedno ulaganje na berzi ne može da im konkuriše, što podstiče investitore na dodatnu prodaju akcija.

Ipak, odluka o kamatama bila je samo okidač, navodi Koljandr. Postoje dublji problemi, među kojima su pad cena nafte, jačanje rublje koje smanjuje prihode izvoznika, nestašice goriva izazvane ukrajinskim napadima na rafinerije, rizik od novih sankcija i šire usporavanje privrede.

Raspoloženje na tržištu dodatno je pogoršano kada je Putin odbacio mogućnost sastanka sa ukrajinskim predsednikom, čime je naglašeno koliko se tržište sada više kreće pod uticajem geopolitike nego osnovnih ekonomskih pokazatelja.

Kremlj je ovo odbacio kao nevažan problem, tvrdeći da privreda ima dovoljnu „sigurnosnu rezervu“. Međutim, obični mali investitori su pretrpeli gubitke.

Prema analizi Centralne banke, u prvom kvartalu privatni investitori uložili su rekordnih 910 milijardi rubalja (11,7 milijardi dolara) na brokerske račune – najviše od kada se ova statistika vodi, od 2021. godine.

Udeo akcija u njihovim portfolijima povećan je za pet procentnih poena, na 30 odsto. Čini se da su ljudi kupovali akcije očekujući buduće dividende, računajući na tradicionalni rast tržišta pred isplatu dividendi.

Ta opklada se pokazala neuspešnom: visoke kamatne stope i slabe cene sirovina pritisnule su profit kompanija, a ukupna isplata dividendi ove godine trebalo bi naglo da opadne. Neke velike kompanije potpuno su obustavile isplatu dividendi, što je snažno pogodilo njihove cene akcija.

Kompanije sve više usmeravaju novac na otplatu skupih dugova i finansiranje investicionih projekata koji su postali skuplji zbog sankcija i ukrajinskih napada dronovima, umesto da ga usmeravaju ka akcionarima.

Više Rusa nego ikada formalno poseduje brokerski račun – više od polovine radno sposobnog stanovništva – ali to zapravo nije priča o masovnom učešću građana na berzi.

Velika većina uloženog kapitala pripada malom broju bogatih klijenata, među kojima su mnogi poslovni ljudi koji zbog sankcija više ne mogu da ulažu u inostranstvu, pa novac drže u zemlji iz nužde, a ne iz poverenja u tržište.

Na sve to nadovezuje se dublji problem poverenja: imovinska prava u Rusiji nikada nisu bila naročito sigurna, a ratna nacionalizacija imovine vredne milijarde dolara – od koje je deo bio i javno trgovan na berzi – samo je dodatno pojačala oprez investitora.

Nekada je postojala pretpostavka da bi izolacija od Zapada mogla da gurne Rusiju putem kojim je krenuo Iran, gde su sankcije i visoka inflacija navele milione običnih građana da uđu na tržište akcija kao način da zaštite svoju ušteđevinu od gubitka vrednosti.

To se, međutim, nije dogodilo.

Ruska inflacija, iako povišena, ni približno nije na nivou iranske, dok visoke kamatne stope Centralne banke čine državne bankarske depozite mnogo sigurnijom i privlačnijom opcijom od ulaganja u akcije kompanija pogođenih ratom i sankcijama.

Rusi koji žele da prebace ili zaštite svoj novac i dalje imaju i legalne i ilegalne načine da ga pošalju u inostranstvo, za razliku od iranskih štediša koji su se suočavali sa mnogo strožim kontrolama kapitala.

Sankcije su pogodile tržište i direktno i strukturno. Direktne sankcije na rusku berzansku infrastrukturu dovele su do obustave trgovanja glavnim stranim valutama.

Ali veći udar bio je strukturni: strani investitori, koji su nekada činili većinu trgovačke aktivnosti, masovno su se povukli posle 2022. ostavljajući prazninu u likvidnosti koju mali investitori mogu samo delimično da popune – jednostavno nemaju kapitalnu snagu koju je nekada donosio novac velikih stranih institucija.

Godine 2024. Putin je postavio ambiciozan cilj: da udvostruči veličinu berzanskog tržišta u odnosu na privredu, sa jedne trećine na dve trećine BDP-a do 2030. godine.

Od tada se, međutim, vrednost tržišta u odnosu na BDP smanjuje umesto da raste i približno se prepolovila u odnosu na period pre rata. Jedan visoki zvaničnik Centralne banke javno je ocenio da je taj cilj gotovo nemoguće ostvariti normalnim rastom, s obzirom na to koliko je investiciono okruženje postalo nepovoljno.

U međuvremenu, bankarski depoziti nastavljaju da rastu kao podrazumevani izbor štediša, višestruko nadmašujući ulaganja u berzu.

To zapravo odgovara Kremlju: novac koji se nalazi na bankarskim računima omogućava bankama da kupuju državne obveznice, čime se pomaže pokrivanje rastućeg budžetskog deficita koji u velikoj meri nastaje zbog ratne potrošnje.

Drugim rečima, slabost berze tiho usmerava štednju domaćinstava ka finansiranju države i rata umesto ka produktivnim ulaganjima.

Ova dinamika podseća na slogan koji se pojavio na bilbordu u centru Moskve 2014. godine, tokom ranijeg pada izazvanog sankcijama: „Neke stvari su važnije od berze“.

Tada je poruka zvučala kao uteha zbog kratkoročnih teškoća. Deceniju kasnije, ona više liči na tačan opis državnih prioriteta – rat je za Kremlj dosledno bio važniji od zdravlja tržišta, a berza cenu toga plaća kroz zaustavljene IPO procese, odliv kapitala i smanjenu ulogu u ekonomiji.

Ovo je važno daleko izvan sudbine pojedinačnih investitora. Neefikasno tržište kapitala znači da ruska privreda praktično ima samo jedan preostali izvor finansiranja: kredite i državna sredstva. To dugoročne projekte modernizacije čini težim i skupljim za finansiranje.

To, takođe, znači da obični Rusi nemaju stvarne mogućnosti da uvećaju svoju štednju ili učestvuju u ekonomskom rastu osim kroz bankarske depozite, koji posredno pomažu finansiranje državnog budžeta i ratnih napora.

Sve to potkopava sopstvene ciljeve Kremlja u oblasti tehnološke samostalnosti i razvoja industrija koje nisu zasnovane na sirovinama, jer oba cilja zavise od funkcionalnog tržišta kapitala.

Sve dok vrednosti kompanija mogu preko noći da budu promenjene zbog geopolitike – zaplene imovine, sankcija i dividendi ukinutih odlukama vlasti – investitori, i strani i domaći, teško će verovati da su ruske akcije pravedno vrednovane.

Obnova tog poverenja, kada se rat završi, trajaće mnogo, mnogo duže nego što je bilo potrebno da se ono uništi, zaključuje Koljandr.