Bernam uklonio saradnike Starmera: Šta novi sastav vlade govori o pravcu u kojem ide Britanija?

Bivši gradonačelnik oblasti Veliki Mančester je svojim prvim potezima na funkciji premijera pokazao onu pravu vestminstersku surovost, podsećajući na komentar jednog od svojih velikih pristalica koji je prošlog meseca rekao za Politico da se iza njegove javne pojave krije „hladnokrvni gušter od političara“.

Tokom serije telefonskih smena, starmerovci – od ministra finansija Rejčel Rivs do vicepremijera Dejvida Lemija – degradirani su i poslati u zadnje klupe parlamenta.

Umesto njih, Bernam formira svoj vodeći tim koji obuhvata glavne struje unutar stranke, uključujući ključne saveznike sa severa Engleske i ministre koji su se ranije sukobili sa Starmerom.

Politco je izlistao ko je napredovao, ko izgubio položaj a ko je premešten na drugu funkciju.

Pobednici

Najveće iznenađenje bilo je imenovanje Džona Hilija za ministra finansija. Druga najvažnija funkcija u vladi predstavlja veliku nagradu za poslanika čija je ostavka na mesto ministra odbrane, pre nešto više od pet nedelja, osigurala da Starmer više nema mogućnost da se bori za opstanak na vlasti.

Hili je insistirao da je podneo ostavku isključivo iz principa, zbog toga što Starmerova vlada nije dovoljno povećala izdvajanja za odbranu u opasnom svetu. Ali ta ostavka je takođe sadržala kritiku Ministarstva finansija – „nevoljnog“ resora kojim sada upravo rukovodi on.

On će morati da popuni rupe od više milijardi funti u državnim finansijskim projekcijama koje je napravio Plan ulaganja u odbranu, konačno usvojen nakon njegove ostavke, i da pronađe način da sprovede veliko povećanje izdvajanja za odbranu na 3 odsto BDP-a do 2030. godine, što je i sam zahtevao. Povećati poreze ili smanjiti postojeće budžete? To je sada glavno pitanje.

Za sada će biti posmatran kao siguran izbor, čovek sa iskustvom u različitim delovima vlade, uključujući i Ministarstvo finansija tokom vlade Tonija Blera početkom dvehiljaditih. Bernam će se nadati da će biti dovoljno pouzdan da ne uznemiri tržišta državnih obveznica, koja su povremeno bila nervozna zbog mogućnosti dolaska novog premijera.

Jedan zvaničnik iz Dauning strita broj 10 insistirao je da Bernam i Hili imaju „isti pogled“ kada je reč o ponovnoj industrijalizaciji, prenošenju ovlašćenja na regione i troškovima života – ključnim stubovima Bernamovog plana – kao i o potrebi da se poštuju „fiskalna pravila“ vlade usmerena na očuvanje ekonomske stabilnosti.

Ed Miliband je sada najviši britanski diplomata. Jedan od bivših lidera Laburističke stranke, koji nije uspeo da pobedi na opštim izborima 2015. godine, Miliband je bio Starmerov saveznik – sve dok nije odbio da bude premešten sa mesta ministra energetike.

Nakon toga postao je jedan od prvih članova vlade koji je rekao Starmeru da treba da podnese ostavku. Sada je on Bernamov glas prema svetu.

Novi šef vlade želi da se neumorno usredsredi na unutrašnja pitanja. Zbog toga bi postavljanje istaknute ličnosti laburističke levice na čelo spoljne politike moglo da pomogne da se taj pravac lakše sprovede.

Ipak, Miliband će morati da održava odnose sa Belom kućom. Njegovo premeštanje sa mesta ministra energetike moglo bi da otvori prostor Britaniji da u određenoj meri poveća eksploataciju nafte i gasa u Severnom moru. Ali njegove kvalifikacije kao zagovornika zaštite životne sredine verovatno neće naići na odobravanje Donalda Trampa, koji je više puta pozivao Britaniju da buši nova nalazišta nafte u Severnom moru.

Miliband se već više puta pokazao kao trn u oku Sjedinjenim Državama. Dok je bio lider opozicije 2013. godine, uspešno je blokirao britansku vladu da učestvuje u vojnoj intervenciji u Siriji, čime je zakomplikovao situaciju za Baraka Obamu.

Takođe je bio jedan od vodećih glasova koji su iza kulisa zagovarali da Britanija ne dozvoli Trampu da koristi američko-britansku bazu na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu za ofanzivne napade na Iran početkom ove godine. Ni to verovatno neće doprineti njegovoj popularnosti u američkoj administraciji.

U Milibandovoj izjavi povodom stupanja na čelo Ministarstva spoljnih poslova navedeno je da su njegovi roditelji došli u Britaniju kao jevrejske izbeglice pred nacistima. U istoj izjavi obećao je da će „neumorno“ raditi na postizanju održivog mira između Izraela i njegovih suseda. To će i dalje biti teško pitanje kojim će Laburistička stranka morati da se bavi.

Miliband je prošao uz Dauning strit rame uz rame sa Šabanom Mahmud, što je, čini se, bila neobična slučajnost. Posmatrači u Vestminsteru poslednjih nedelja smatrali su da su oboje gotovo sigurni kandidati za mesto ministra finansija.

Mahmudini saveznici su oduvek tvrdili da ona želi da ostane u Ministarstvu unutrašnjih poslova kako bi nastavila sprovođenje reformi u oblasti imigracije, koje su sporne za mnoge pripadnike progresivnog krila stranke.

Dobiće ono što je želela, jer je Bernam ostavlja na mestu ministarke unutrašnjih poslova. Ali jedan od njenih saveznika, kao i drugi sagovornici u ovom tekstu kojima je odobrena anonimnost kako bi otvoreno govorili, predvideo je poslednjih nedelja za Politico da će verovatno „morati da postoji neka vrsta ustupka mekom levom krilu“ kada je reč o reformama imigracione politike.

Poput Milibanda, i Mahmud je bila među prvima koji su Starmeru rekli da je njegovo vreme prošlo. I kao u Milibandovom slučaju, činjenica da nije dobila mesto ministra finansija pokazuje očigledne slabosti „podmukle kulture plasiranja informacija“ u Vestminsteru, kojoj se Bernam obavezao da će stati na put.

Prošle nedelje, ugledni mediji objavljivali su tekstove u kojima se gotovo bez ograda navodilo da će ona preuzeti Ministarstvo finansija, oslanjajući se na šaputanja ljudi povezanih sa Bernamom. Sada novinari u Vestminsteru ponovo razmatraju način na koji će izveštavati o ovoj vladi.

Mijata Fanbule preuzeće od Milibanda funkciju državne sekretarke za energetsku bezbednost i dostizanje nulte emisije.

Bivša ministarka energetike i direktorka istraživačkog centra savetovala je Bernama o pitanjima politike. Bila je mlađa ministarka energetike, zatim ministarka za zajednice, pre nego što je u maju postala prva koja je podnela ostavku kako bi izvršila pritisak na Starmera da se povuče.

Sada će ona voditi Ministarstvo za energetsku bezbednost i dostizanje neto nulte emisije (DESNZ), resor zadužen za obezbeđivanje energetskih snabdevanja Ujedinjenog Kraljevstva u sve nestabilnijem svetu; za smanjenje troškova energije za domaćinstva i kompanije (što predstavlja veliki teret za privredni rast Britanije); kao i za održavanje kursa zemlje ka ispunjenju zakonski obavezujućih klimatskih ciljeva.

Njen resor mogao bi da bude u centru pažnje već danas, kada se očekuje da Beurnam objavi nove mere koje bi biračima trebalo odmah da pruže „predah“ od pritiska troškova života.

Dve osobe upoznate sa planovima, kojima je odobrena anonimnost kako bi otvoreno govorile, rekle su da bi među političkim obećanjima moglo da bude smanjenje PDV-a sa sadašnjih pet odsto na račune za električnu energiju u domaćinstvima.

Bernam je obećao da će okončati frakcijske podele. Ipak, postoje brojni znaci da pomaganje u uklanjanju Starmera sa vlasti donosi nagrade.

Ves Striting, koji je ranije ove godine nagovestio da bi mogao da izazove Starmera u borbi za čelnu funkciju, ipak će postati novi britanski ministar odbrane, saopštio je Dauning strit kasno u ponedeljak.

Striting preuzima funkciju manje od šest nedelja nakon svog prethodnika Dena Džarvisa, koga je Starmer postavio na to mesto usred žestokog spora unutar vlade oko izdvajanja za odbranu. Striting se više puta oglašavao o pitanjima odbrambene politike, podržavajući ideju „ratnih obveznica“ za prikupljanje novca i zalažući se za ukidanje zastarelih vojnih programa.

Međutim, on nikada nije vodio resor koji se bavi spoljnom politikom i suočiće se sa skepsom onih koji smatraju da bi Ministarstvo odbrane idealno trebalo da vodi osoba sa vojnim iskustvom.

Poslanici koje je Starmer odbacio vraćaju se na velika vrata

Luiz Hejg bila je jedna od predvodnica pobunjenika unutar stranke koja je izdejstvovala ponižavajuće povlačenje Starmerove odluke o neuspelim reformama socijalne zaštite, nakon što je bila primorana da podnese ostavku u njegovoj vladi. Nakon toga je rukovodila Bernamovom kampanjom za dopunske izbore u Makerfildu.

Sada Hejg dobija dve funkcije čiji su nazivi podjednako glomazni kao i moć i uticaj koji sa sobom nose. Ona će voditi Kabinetsku kancelariju kao kancelarka vojvodstva Lankaster i prva državna sekretarka – što je stavlja na prvo mesto među ministrima vlade.

Vodeća figura „meke levice“ Laburističke stranke sada će biti zadužena za sprovođenje Bernamove vizije većeg javnog nadzora nad ključnim komunalnim uslugama i za pomoć u prenošenju ovlašćenja sa Vestminstera na lokalne nivoe vlasti.

U tom cilju sarađivaće blisko sa Anđelom Rejner – još jednom poslanicom sa severa Engleske koja je morala da podnese ostavku iz Starmerove vlade pod nepovoljnim okolnostima. Rejner je sada rešila pitanja u vezi sa porezima i vraća se na mesto ministarke za stanovanje.

Lusi Pauel je Starmer smenio u rekonstrukciji vlade, da bi ga potom ponizila pobedom na izborima među članovima stranke za mesto zamenice lidera Laburista, koje je ranije držala Rejner. Bliska saveznica Bernama, ona se vraća u vladu kao ministarka obrazovanja.

Još jedan poslanik iz Mančestera, Džonatan Rejnolds, vraća se na svoju staru funkciju ministra privrede. Tu dužnost je rado obavljao pod Starmerom sve dok nije postavljen za glavnog partijskog biča. Nije mnogo skrivao razočaranje tom promenom.

Rejnoldsa će na toj ključnoj funkciji sprovođenja discipline i obezbeđivanja podrške među laburističkim poslanicima zameniti Anelis Midgli, još jedna od takozvanih Bernamovih „severnih kraljica“ – žena koje su pomogle u vođenju njegove kampanje za dopunske izbore.

Bivša sindikalna funkcionerka smatra se osobom koja uživa široku popularnost među laburističkim poslanicima i koja je izbegla veliki deo frakcijskih sukoba karakterističnih za prethodnu deceniju.

Ka reformama

Jedna od gubitnica rekonstrukcije je Ivet Kuper. Ona je premeštena sa mesta ministarke spoljnih poslova na mesto ministarke zdravlja, iako bi ta funkcija trebalo da postane mnogo politički značajnija, jer je Bernam obećao da će uložiti politički kapital u pokušaj reforme britanskog skupog i neefikasnog sistema socijalne zaštite za starije i nemoćne.

Poput Kuper, i Pat Mekfaden je saveznik Starmera koji je preživeo čistku. I njega čeka važan reformski zadatak. Ostavivši Mekfadena na mestu ministra rada i penzija, Bernam šalje poruku da je zaista ozbiljan u nameri da se uhvati u koštac sa problemom britanskog sistema socijalne pomoći.

Lisa Nandi će ostati državna sekretarka za digitalna pitanja, kulturu, medije i sport – funkciju čiji naziv sada uključuje i odgovornost za digitalni sektor. To se dešava u trenutku kada Bernam obećava da će postepeno ukinuti Ministarstvo za nauku, inovacije i tehnologiju.

Kaniška Narajan, koji je postao poslanik na izborima 2024. godine i koji je kao mlađi ministar nadgledao politiku veštačke inteligencije, sada postaje ministar za veštačku inteligenciju – funkciju koja će odgovarati i Kabinetskoj kancelariji i Ministarstvu za digitalna pitanja, kulturu, medije i sport (DCMS), a uključivaće i prisustvo sednicama vlade.

To predstavlja napredovanje u odnosu na njegovu prethodnu poziciju.