Zašto bi sukob oko Netanjahua mogao da odgovara i Trampu i Mamdaniju?

Tu na scenu stupa novi gradonačelnik Njujorka, Zohran Mamdani.

Bilo je potrebno svega nekoliko dana da Tramp reaguje na Mamdanijevo odbijanje da povuče predizborno obećanje da će uhapsiti izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, za kojim je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje, ukoliko bi se pojavio u Njujorku.

„Benjamin Netanjahu neće biti uhapšen, ni na koji način, ni u kom obliku, dok se bude nalazio u Sjedinjenim Američkim Državama“, objavio je Tramp u ponedeljak na mreži Truth Social, svom omiljenom mestu za pokretanje novih kulturnih i političkih sukoba.

Predsednikov odgovor otvorio je mogućnost sukoba između saveznih vlasti i grada koji je nekada nazivao svojim domom, piše CNN.

Ali pravi značaj ove situacije ide dalje.

Ovo je takođe klasičan primer Trampove navike da se uhvati za određeno pitanje ili ličnost kako bi pokrenuo širu političku polemiku.

On nije samo branio saveznika Netanjahua i možda stvarao novu obavezu prema lideru sa kojim je nedavno imao zategnute odnose. Tramp je istovremeno pripremao teren za svoju političku poruku pred predstojeće međuizbore, u kojoj Demokratsku stranku nastoji da predstavi kao stranku koja je postala previše ekstremna.

Ipak, i Tramp i Mamdani mogli bi da prihvate sukob oko Netanjahua – jer on ima dublje unutrašnjopolitičke posledice od običnog spora o spoljnoj politici i civilnim žrtvama izraelske ofanzive u Gazi nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

Zato zapravo nije najvažnije da li Mamdani može da uhapsi Netanjahua. To je složeno pravno pitanje, jer SAD nisu ratifikovale Rimski statut, koji obavezuje države članice da uhapse osobe za kojima je Međunarodni krivični sud izdao poternicu.

Vašington je pritom dugo dopuštao čak i neprijateljskim liderima iz zemalja poput Irana i Kube da posećuju Njujork tokom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Umesto toga, ovo je jedna od onih situacija u kojima je sam sukob važniji od toga ko će ga dobiti.

Ovo je takođe slika načina na koji se američka politika udaljava od istorijske i gotovo univerzalne podrške Izraelu, kao i trenutak koji pokazuje širu evoluciju same Demokratske stranke.

Kako demokrate danas drugačije gledaju na Izrael

Mamdani pripada novoj generaciji demokrata koji su usvojili oštro antiizraelsku retoriku koja nailazi na podršku među progresivnim biračima.

Odbijanje da odustane od svog predizbornog obećanja o hapšenju Netanjahua pokazuje da Mamdani pažljivo čuva politički kapital koji je stekao tokom kampanje, što je od ključnog značaja za sprovođenje njegovog progresivnog programa dok prelazi iz uloge buntovnog autsajdera u ulogu čoveka na vlasti.

Mamdaniijevi stavovi o Izraelu postali su gotovo pitanje političkog uverenja među mnogim progresivnim i mlađim demokratama koji smatraju da je Netanjahu počinio genocid nad desetinama hiljada palestinskih civila.

„Njegovo mesto je u Hagu. On je ratni zločinac protiv koga je Međunarodni krivični sud podigao optužnicu“, rekao je Mamdani, dodajući da je to mišljenje koje „dele mnogi“, u istom podkastu Njujork tajmsa u kojem je govorio i o tome da se konsultuje sa pravnim savetnicima u vezi sa Netanjahuom.

Izrael snažno odbacuje tvrdnje da je počinio genocid i za palestinske žrtve optužuje Hamas, tvrdeći da ta organizacija postavlja vojne ciljeve unutar civilnih područja. I administracija Džo Bajdena i administracija Donalda Trampa tvrdile su da izraelske akcije ne predstavljaju genocid.

Međutim, pojedine istaknute demokrate sada grade antiizraelski argument koji prevazilazi pitanje Gaze i ulazi u jedno od glavnih pitanja predstojećih međuizbora – pristupačnost života za pripadnike srednje klase.

„Želim da se moj poreski novac, koji se prikuplja ovde u Mičigenu, koristi za škole u Mičigenu, za izgradnju zdravstvenog sistema u Mičigenu i za ulaganje u Mičigen, a ne da se šalje u inostranstvo kako bi se ubijali Palestinci zbog genocida i aparthejda“, rekao je demokratski kandidat za Senat iz Mičigena Abdul El-Sajed.

Kako bi se „političko prijateljstvo“ moglo pokvariti

Otvoreni sukob oko Netanjahua bio bi najnoviji obrt u odnosu između Trampa i Mamdanija. Njih dvojica su prošle godine imali nešto nalik političkom prijateljstvu tokom sastanka u Ovalnom kabinetu.

„Veoma se dobro slažem s njim. Imali smo nekoliko dobrih sastanaka, dobre razgovore, i on je jednostavno takav kakav jeste“, rekao je Tramp konzervativnom radijskom voditelju Sidu Rozenbergu u januaru.

Gradonačelnik Njujorka ponovo se pojavio u Ovalnom kabinetu u februaru, donoseći vizuelne materijale kako bi bivšem investitoru u nekretnine predstavio svoj zahtev za ogromna savezna ulaganja u stanogradnju u gradu.

Iako se izrazito razlikuju po godinama, ideologiji i temperamentu, Tramp i Mamdani dele neke važne osobine. Obojica pokušavaju da zadovolje svoje biračko telo populističkim politikama i poseduju veoma razvijene političke komunikacione veštine.

Mamdaniiju odgovara da ulazi u sukob sa Trampom, jer time naglašava svoj uticaj kao nacionalno prepoznatljive političke figure. Predsednik, s druge strane, uvek traži političku priliku.

Trampovo razmatranje mogućeg sukoba sa Mamdanijem oko Netanjahua bilo je relativno blago u poređenju sa ukupnim tonom njegovih objava na mreži Truth Social.

Ipak, ono otvara mogućnost da bi posebna uloga Njujorka u pomeranju Demokratske stranke ka kritičnijem odnosu prema Izraelu uskoro mogla postati jedan od argumenata Bele kuće u široj tvrdnji da je ta stranka postala previše ekstremna za mnoge Amerikance.

Za Trampa bi Mamdani mogao da postane simbol šireg problema Demokratske stranke uoči međuizbora.

Tramp je to već radio. Predstavnicu iz Njujorka Aleksandriju Okasio-Kortez, koja je takođe demokratski socijalista, prikazivao je kao oličenje svoje stranke. Nezavisnog senatora iz Vermonta Bernija Sandersa, bivšeg kandidata na demokratskim predsedničkim predizborima, nazivao je „ludakom“.

Demokrate imaju značajnu priliku protiv stranke predsednika na izborima u novembru, jer ankete pokazuju da je poverenje građana u njegovo upravljanje ekonomijom opalo i da mu zameraju što uglavnom nije ispunio obećanja da će sniziti cene.

Ali ako Tramp uspe da izazove ideološke ili kulturne sukobe, mogao bi da spreči demokrate da privuku konzervativnije bele birače iz radničke klase koji su bili deo njegove koalicije iz 2024. godine.

Pre dve godine Tramp je uspešno koristio pitanja poput imigracije, učešća transrodnih sportista u sportskim takmičenjima i kriminala kako bi demokrate predstavio kao otuđene od stvarnosti. Sledeće bi moglo biti pitanje Izraela.

Uvođenje teme Izraela u kampanju pomaže Trampu da podstakne entuzijazam među evangelističkim konzervativcima koji podržavaju Izrael, tradicionalnim republikancima kojima je možda oslabila podrška njegovoj poruci, kao i neopredeljenim biračima kojima je bliža tradicionalna američka spoljna politika.

Demokrate se već suočavaju sa velikim raskolom oko Izraela, jer umereniji članovi stranke upozoravaju da deo anti-Netanjahuove retorike prelazi u antisemitizam. Tramp bi čak mogao da smatra da ima priliku da privuče deo jevrejskih birača koji tradicionalno glasaju za demokrate.

Umerene demokrate strahuju da njihova stranka ugrožava jednog ključnog saveznika.

„Pogledajte kakve smo ljude izabrali na predizborima – ne samo one koji podržavaju Palestince, već ljude koji su izrazito, izrazito protiv Izraela“, rekao je za CNN senator iz Pensilvanije Džon Feterman, demokrata.

Podelu unutar stranke ilustruje i stavovi El-Sajedove protivkandidatkinje na demokratskim predizborima, predstavnice Hejli Stivens. Ona priznaje bes mnogih demokratskih birača prema Netanjahuu, ali zauzima poziciju koja bi mogla biti prihvatljivija široj javnosti na opštim izborima protiv republikanskog kandidata.

„Mogu da kažem da Izrael ima pravo da mirno postoji zajedno sa palestinskim narodom i ljudima u Gazi. Veoma je jasno da nas Netanjahu nije učinio bezbednijima, nije nas približio miru i ugrozio je Jevreje ovde u Americi i širom sveta“, rekla je Stivensova tokom debate početkom ovog meseca.

Podele koje su postale očigledne u njenom sukobu sa El-Sajedom ne odvijaju se samo u Mičigenu. Podrška Izraelu slabi i među najnacionalističkijim krugovima Republikanske stranke. Ovo pitanje bi moglo da najavi jednu od ključnih tema u predsedničkim predizborima obe stranke 2028. godine.

Za sada, međutim, najjasnije podele oko rata u Gazi postoje unutar Demokratske stranke. A Tramp ima mnogo razloga da pokuša da iskoristi ličnost poput Mamdanija kako bi te podele dodatno produbio.