EPA/PETER SCHNEIDERJudit Polgar odbila je da bude nestranačka kandidatkinja za predsednicu u Mađarskoj. Budući da se povlače paralele između smene Orbanove vlasti i aktuelne političke krize u kojoj se Srbija nalazi, postavlja se pitanje da li je nestranački kandidat na predsedničkim izborima odgovor i za domaću opozicionu javnost.
“Veoma cenim gest premijera što je, uprkos odlučujućoj parlamentarnoj većini svoje stranke, za predsednika Republike predložio nezavisnog kandidata, koji stoji iznad stranačkih podela“, napisala je na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici Judit Polgar.
U Mađarskoj se predsednik, do stupanja na snagu izmena Ustava, bira u parlamentu, a ne na direktnim izborima.
Od pada režima Viktora Orbana u domaćoj javnosti mnogo se govori o primeni mađarskog scenarija na političku krizu u Srbiji. Studentski pokret od samog početka napravio je distancu od političkih stranaka i ličnosti koje su sa njima povezane. Budući da mnogi opozicioni akteri i dalje govore o predsedničkom kandidatu iza kog bi stale sve opozicione snage, vanstranački kandidat predstavlja možda i najlogičniji potez.
Naši sagovornici ističu da nije ključno da li je kandidat član političke stranke ili nestranačka ličnost i naglašavaju da je primarno da kandidat ima neophodan integritet, da može da podnese teret borbe i da okupi najširu moguću podršku opozicione javnosti i relevantnih društvenih aktera.
Vladimir Pajić, poslanik Pokreta slobodnih građana, kaže za Danas da budući da će naredni predsednički izbori biti ključni i istorijski značajni, vrlo je važno da kandidat bude osoba od ličnog i profesionalnog integriteta koju bi podržala cela opoziciona javnost.
“Da li će ta osoba biti stranačka ili nestranačka nije presudno ukoliko podrška bude široka. Zbog količine pritiska i potencijalnih opasnosti koje takva kandidatura nosi, na ličnom je izboru svakog kandidata da istupi i iznese borbu na svojim leđima”, poručuje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, u pitanju je ogromna odgovornost koja zahteva veliko političko iskustvo, izdržljivost, istrajnost i upornost, a pre svega integritet i hrabrost. Dodaje da Pokret slobodnih građana smatra da društvo može da iznedri odgovarajućeg kandidata koji bi bio prihvatljiv najširim društvenim slojevima i da ćemo ovaj put izbeći zamku u koju smo upali nakon 5. oktobra.
“Budući predsednik ili predsednica Srbije treba da bude čovek evropskih vrednosti koji baštini demokratske vrednosti, a prepoznaje značaj tradicije i kulture u našoj zemlji sa svim prednostima i manama. U vremenu laži, konačno treba da pobedi iskrenost, otvorenost i širina shvatanja kako bi se kao društvo reformisali”, zaključuje Pajić.
Aleksandar Olenik, advokat i član predsedništa LSV, kaže da iako ne može da govori ni u čije drugo ime osim u svoje i u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine, smatra da je mađarski primer apsolutno odličan, dodajući da svi mi odlučujemo i živimo u jednom političkom životu, i da je nebitno da li je neki kandidat vanstranačka ili stranačka ličnost.
Kako objašnjava, primer kako je u Mađarskoj smenjen režim Viktora Orbana jeste nešto što bi mi mogli da iskoristimo.
“I u slučaju izbora koji će biti, ne bih isključio mogućnost vanstranačkih kandidata. Pogotovo što, ako pogledamo ovaj Studentski pokret, oni su apsolutno protiv ljudi koji se bave politikom, što neću da komentarišem, ali to znači da će angažovati, odnosno da će na listi biti, da će kandidati studentski biti ljudi koji su vanstranački opredeljeni”, kaže naš sagovornik.
Dodaje da ništa ne vidi sporno u tome i da je LSV, pošto podržava Studentski pokret, spreman da podrži i njihove kandidate, bili oni stranački ili vanstranački.
“Ponavljam, to bi bio dobar izbor, jer je zadnjih 15-20 godina nametnuto da je loše biti u stranci, da je to nešto fuj, da se ne valja baviti politikom. Zato smo i došli ovde. E sad, to ne možemo da ispravimo za mesec, dva. Tako da, u toj situaciji, je apsolutno normalno podržati i imati kandidate koji su vanstranački”, zaključuje Olenik.
Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, kaže za Danas da će budućeg predsednika Srbije predložiti studentski pokret i da u to niko ne treba da sumnja, dodajući da će taj kandidat biti kandidat građana Srbije i da će moći da pobedi bilo kog kandidata kog predloži vlast.
Kada se govori o političkom iskustvu Mađarske, naš sagovornik ističe da je najvažnije razumeti kako su građani uspeli da savladaju autokratsku vlast, ističući da je ključna bila podrška najsnažnijem političkom akteru, „jer je to bio jedini put do pobede“.
„U Srbiji je taj izbor još prirodniji i lakši iz dva razloga. Prvo, od političkih stranaka se ne traži da podrže neku drugu stranku, već opštenarodni studentski pokret koji predstavlja ono najvrednije što svako društvo ima — mladost i budućnost. Drugo, upravo je takav politički model u Mađarskoj već doneo pobedu. Zato se u Srbiji ne radi ni o kakvom pionirskom političkom eksperimentu, već o oprobanom načinu da se autokratska vlast pobedi. Najvažnija lekcija mađarskog iskustva jeste da interes građana i pobeda nad režimom moraju biti iznad svake lične i stranačke kalkulacije. Zato će svako ko je istinski protiv mafijaškog režima, kao i sve političke i društvene snage koje žele promenu, podržati studente“, zaključuje Milivojević.
Podsećamo, u ranijim izbornim ciklusima, Srbija je za kandidata na predsedničkim izborima imala tek nekoliko vanstranačkih kandidata. Izbori 2017. zabeležili su najveći broj vanstranačkih kandidata. Saša Janković nastupio je kao predvodnik grupe građana „Za Srbiju bez straha“. Do samog ulaska u trku obavljao je funkciju zaštitnika građana i nije bio član nijedne političke stranke, a dobio je podršku šireg kruga intelektualaca i opozicionih organizacija. Iste godine na predsedničkim izborima kandidati su bili Luka Maksimović (alijas Ljubiša Preletačević Beli), koji je nastupao kao vanstranački satirični kandidat ispred grupe građana „Samo jako“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
