Uz svu represiju i ogroman novac – Vučić je u padu

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je Vučićev režim uspeo da se konsoliduje nakon više od godinu i po dana studentskih i građanskih protesta. Sagovornici su bili Rade Veljanovski, dugogodišnji profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka, i Oliver Tošković, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Omer Karabeg: Da li je vidovdanski miting Srpske napredne stranke pokazao znake konsolidovanja vladajuće partije? Prvi put smo videli da su njihove pristalice stizale na skup peške, ne samo autobusima kako je bilo da sada. Osim toga među prisutnima je bilo dosta mlađeg sveta.

Rade Veljanovski: Taj miting proizveden je na sličan način kao i raniji skupovi vladajuće stranke. Bez obzira što postoje izvesni prividi spontaniteta to sigurno nije spontano. I oni koji su došli peške, a i mladi ljudi kojih je bilo tamo naterani su da se pojave na tom skupu. Ali ja bih rekao da taj njihov miting uoči Vidovdana nije najbolja ilustracija njihove konsolidacije koja, bogami, traje već od jeseni prošle godine.
Oni su u početku bili zbunjeni tolikim protestima studenata i građana, ali su se vrlo brzo organizovali, zloupotrebili sve resurse koji su im na raspolaganju i počeli da pojačavaju pritisak. I te kako se trude da suze prostor slobodnog mišljenja i kritičkih reakcija na njihova nezakonita, neustavna, i nedemokratska ponašanja. Naravno da to ne pokazuje da su se potpuno konsolidovali jer ima jako mnogo indicija koje govore suprotno.

Potemkinova sela

Oliver Tošković: Posećenost vidovdanskog mitinga bila je nešto manja, nego onog koji je održan 15. februara prošle godine u Sremskoj Mitrovici – tako da su oni zapravo već duže vreme na istom trendu. To su Potemkinova sela. I ta pešačenja su lažna. Bilo ih je i ranije kada su njihove pristalice kao pešačile s Kosova, pa su snimljeni kako ulaze u autobuse.

Oni bukvalno u svemu kopiraju studente. Čak je jedan od njihovih navodnih pešaka hodao sa štakom pokušavajući da kopira onog mladića iz okoline Zrenjanina koji je nakon operacije prešao na štakama stotine kilometra učestvujući u protestima. Njihov slogan „Srbija pobeđuje“ je bukvalno kopija slogana „Studenti pobeđuju“.

Uz svu represiju i ogroman novac koji im je na raspolaganju, oni su zapravo u padu. S druge strane, prošlogodišnjim smenama i postavljanjem njima odanih ljudi na čelne funkcije u policiji i vojsci uspeli su da uspostave potpunu kontrolu nad policijom i vojskom.

Omer Karabeg: Ko su ljudi koji danas nakon godinu i po dana studentskih protesta masovno podržavaju Vučića? Govori se da su ucenjeni i kupljeni.

Rade Veljanovski: Nažalost, izgleda da ih ima prilično mnogo. To su ljudi koji su kupljeni raznim podmićivanjima – povećanjem penzija i plata kao i raznim davanjima. Ovih dana se ogroman broj skupova održava u unutrašnjosti Srbije. Vučić i njegova stranka izbegavaju velike gradove – Beograd, Novi Sad, Niš. Idu u takozvanu provinciju i tamo održavaju manifestacije sa ogromnom količinom hrane, pića i muzike – što znači da računaju na ljude najnižeg obrazovanja koji su spremni da primaju samo one informacije koje im se servira vlast.

Ovih dana je objavljen podatak da otprilike trećina stanovništva u Srbiji ima završenu samo osnovnu školu. To je ne samo potencijalna, nego i stvarna glasačka vojska sadašnjeg režima. Nažalost, tu ima i mladih ljudi jer je Srpska napredna stranka videla da se bez mladih ne može ništa uraditi. Nisam uveren da će svi ti mladi, koji su se pojavljuju na njihovim skupovima, glasati za njih na izborima, ali jedan broj verovatno hoće.

Sitne manipulacije

Omer Karabeg: Prema nedavnom istraživanju agencije Faktor Plus i izjavi njenog direktora studenti i opozicija nemaju gotovo nikakve šanse da pobede na izborima. Koliko je relevantno to istraživanje? A nema ih mnogo u poslednje vreme.

Oliver Tošković: Sama činjenica da nema puno istraživanja, koja se objavljuju u javnosti, govori o tome da je vlast u defanzivi i da se plaši rezultata istraživanja javnog mnjenja. U stvari, istraživanja ima – znamo da se za Vučića gotovo svakodnevno rade istraživanja – ali se njihovi rezultati ne objavljuju. Na rezultate istraživanja značajno utiče kako se postavi pitanje.

Neke agencije i to jako poznate su tokom 2025, čak u vreme kada su studenti tražili izbore, odbijale da postave pitanje o studentskom pokretu i njegovoj listi pravdajući se formalnim razlozima, kao još nisu registrovani i slično, iako je jasno da je studentski pokret vrlo važna društvenopolitička snaga. I naravno da će, kad pitate ljude za koga će glasati, a ne ponudite studentsku listu, prevagnuti vlast. To su sitne manipulacije koje drastično utiču na rezultate istraživanja.

Inače, podrška Srpskoj naprednoj stranci dolazi od različitih grupa. Jedni su ucenjeni, drugi imaju neku korist ako glasaju za vlast, a polovina čvrste podrške dolazi od 800.000 penzionera koji žive u ruralnim sredinama gde gledaju samo RTS, Pink i Informer. Oni imaju penzije koje su im dovoljne za preživljavanje i vidimo da režim u svim svojim kampanjama targetira upravo te ljude. Vučić je nedavno najavio veliko povećanje penzija, on se i te kako trudi da sačuva taj deo svog biračkog tela.

Rade Veljanovski: Nemojte zaboraviti da je Vučić ovoga puta najavio da će penzije biti povećane čak tri meseca pre Nove godine. Prethodnih godina penzije su povećavane od 1. januara. Sada je najavio da će povećanje stići možda u septembru, najkasnije u oktobru. Obećao je i jednokratna davanja, najviše onima koji imaju najmanje penzije, pa onda onima koji imaju srednje, čak će i oni koji imaju vrlo visoke penzije dobiti 20.000 dinara. LJudi na to reaguju.

Setimo se šta je radio predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, on je uspevao da na svoju stranu privuče ljude kojima je davao po 2.000, 3.000 dinara. Možete onda zamisliti kako se ponašaju ljudi sa najmanjim primanjima koji dobiju 35.000. NJima taj novac mnogo znači, a režim preko svojih medija širi priču kako takvih mogućnosti više neće biti ako neko drugi dođe na vlast.

Jako je važno pitanje odakle novac za ta povećanja. Izgleda da veliki broj građana to uopšte ne zanima. Čak ni oni koji se razumeju u finansije ne mogu uvek da dokuče odakle su ta sredstava, ali je prilično jasno da su to pare koje dobijamo iz Kine kreditima koji nisu transparentni i koji će predstavljati veliki teret narednih godina ko god bude na vlasti. Kada je Evropska unija saopštila Srbiji da neće dobiti oko 1,5 milijarde evra iz pristupnih fondova zbog toga što naša demokratija ne napreduje, Vučić je otišao u Kinu kod Si Đinpinga i dobio pare.

Suluda optužba

Omer Karabeg: Da li sve veća represija, koju režim ispoljava u poslednje vreme, pokazuje da Vučić ipak nije toliko siguran u pobedu?

Oliver Tošković: Naravno da pokazuje. Često se dešava da autokratski režimi u svojoj završnoj fazi pojačavaju represiju. Kako se bliži kraj, oni sve više pribegavaju represiji što u Srbiji vidimo u raznim prilikama – od nasilja na ulici koje sprovodi policija do angažovanja paravojnih formacija i lica sa kriminalnom prošlošću do administrativnog nasilja na fakultetima kao što se dešava sada u Nišu gde se oduzimaju budžetska sredstva Filozofskom fakultetu da bi se dala fakultetu koji nema studente.

Ono što se sada dešava je kao završnica košarkaške utakmice. Ostalo je dva minuta do kraja, ali ta dva minuta mogu da traju 10 minuta jer se stalno prave faulovi. Dakle, vlast sada pokušava da pravljenjem stalnih faulova nad protivnicima, odnosno nad sopstvenim narodom, što više produži kraj utakmice. Što duže opstanu na vlasti, veća je verovatnoća da će zataškati sve ono što su radili, a, s druge strane, što se više približava EXPO, to je veća verovatnoća da će da obezbede svoj takozvani penzioni fond na račun troškova EXPO-a.

Omer Karabeg: Da li potezi poput nedavnog kada je vlast naterala tužilaštvo da optuži studente da su oni, a ne policija, ispalili zvučni top tokom velikog protestnog skupa 15. marta prošle godine, mogu Vučiću naneti više štete nego koristi. Zar ta optužba nije van pameti? Pa, ljudi nisu toliko glupi da u to poveruju.

Rade Veljanovski: Ljudi koji su pametni shvataju da je tako nešto nemoguće i da vlast optužuje one koji su bili žrtve zvučnog topa. Ja sam u tom momentu bio u Ulici kralja Milana, nešto bliže Slaviji, ali sam izdaleka video kako se masa ljudi ponaša u panici. To je apsolutno bilo nemoguće organizovati kao što tvrdi vlast. Ceo demokratski svet i u Srbiji i Evropi shvata da je to spin, ali ne i pristalice Vučića koji su pod neverovatnom medijskom presijom koja se sve više povećava.

Proteklih dana je objavljeno da je nastalo dvadesetak novih režimskih medija. To su uglavnom razni portali koji su postali dosta uticajni. Ima nagoveštaja da će se nastaviti vlasnička i uređivačka transformacija nezavisnih medija kao što su televizije N1, Nova S i novine Danas i Radar. Ako se to nastavi, mi nećemo imati više gde da pričamo ovo što sada pričamo u ovoj emisiji. Očigledno je da režim neće prezati ni od čega da bi se po svaku cenu održao na vlasti.

Oliver Tošković: Ne mislim da iko veruje da su studenti ispalili zvučni top, ali mislim da jedan deo stanovništva veruje da je u pitanju neka simulacija. Deo ljudi veruju u razne teorije zavere. A režim je nekoliko puta slao spinove koji liče na teoriju zavere posebno kad je reč o padu nadstrešnice u Novom Sadu. Za svaki deo svoje publike slali su poneku priču, pa šta se nalepi. A ljudi, koji su skloni teorijama zavere, spremi su da poveruju u priče koje se potpuno isključuju.

Oni istovremeno veruju da su Lady Dianu ubile tajne službe kao i da uopšte nije ubijena, da korona virus ne postoji i da ga je napravila CIA. Tim ljudima ne smeta nelogičnost. Što se tiče spinova koje šalje naša vlast, oni ne misle da će neko poverovati u njihove laži, nego nastoje da izbace što više suludih priča. Stara je istina da cilj onoga ko lansira laži nije da ljudi poveruju u laž, nego da ispuca toliku količinu laži da istina deluje kao samo jedna od priča.