Zašto su državni univerziteti nadmašili SPC po poverenju građana?

Negativna kampanja je išla dotle da je ministar za javna ulaganja Darko Glišić javno pozvao roditelje da ne upisuju decu na „blokaderske fakultete“, poručivši da će im ih „vratiti u kovčegu“, aludirajući na stradanje studentkinje na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Predsednik SNS Miloš Vučević praktično je preporučio da se upisuju privatni fakulteti, jer, kako je rekao, državne univerzitete ne čeka svetla budućnost ako se nešto dramatično ne promeni.

Da višemesečni napadi najviših predstavnika vlasti na državni sistem visokog obrazovanja ipak nisu uspeli da poljuljaju njegov ugled u javnosti pokazuje istraživanje organizacije CRTA, prema kojem su državni univerziteti na vrhu liste institucija kojima građani najviše veruju.

Oko 71 odsto anketiranih reklo je da “uglavnom ima poverenje” i “ima veliko poverenje” u državne univerzitete, a na drugom mestu je Srpska pravoslavna crkva sa 63 odsto glasova.

SPC prednjači po broju građana sa veoma jakim poverenjem (27 odsto), dok državni univerziteti takvo poverenje uživaju kod 17 odsto ispitanika.

Međutim, Crkva beleži i veći nivo nepoverenja – 32 odsto građana navodi da joj ne veruje, u poređenju sa 24 odsto onih koji nemaju poverenje u državne univerzitete.

“Najveći pad vidimo kod institucije predsednika Republike, ali i kod Vlade i Narodne skupštine. Kada pogledamo sve institucije u našoj zemlji, državni univerziteti su trenutno na prvom mestu. Verovatno to ima veze i sa kampanja koja traje već godinu dana. U jednom trenutku imali smo situaciju da predstavnici države napadaju državne institucije, što je samo po sebi bilo čudno. Ali poruke koje su slali, kada roditelji pošalju decu na državne univerzitete da će se ona vratiti u kovčezima, na kraju su im se obile o glavu. Takve stvari ne mogu se izgovarati bez posledica. Videli smo da posledice nisu samo povećanje poverenja u državne univerzitete, već i veći broj novih studenata koji su ove godine upisali državne univerzitete”, rekao je za N1 Vojislav Mihailović, politikolog i direktor javnomnenjskih istraživanja u organizaciji CRTA.

Komentarišući pomenute nalaze profesor Vladimir Mihić, koji je nedavno dobio otkaz na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kaže da je to izuzetno pozitivna vest za društvo u celini.

– Iako je vera bitan i nezaobilazan deo identiteta mnogih građana Srbije (ne samo pravoslavaca), sama crkva ne bi trebala u sekularnom društvu da bude institucija sa najvećim poverenjem. Iako je sjajno da su to univerziteti, možda bi za demokratsku državu bilo još povoljnije da su to pravosuđe ili Skupština.

No, u situaciji kada vlast godinama radi na uništavanju upravo ovih institucija, odlična je vest da se univerziteti, očigledno, vide kao bastion demokratije i institucija koja se prepoznaje kao ona koja se suprotstavlja, rekao bih uspešno, autokratskoj i totalitarnoj vlasti – ističe Mihić.

Dodaje da je za njega, uz sve žrtve koje je akademska zajednica podnela u poslednje dve godine, “ovo konačan i nesporan dokaz da smo od samog početka bili u pravu kada smo tvrdili da samo knjiga i stručnost mogu Srbiju spasiti od propasti totalitarizma koji se nad nju nadneo”.

Mihić se nada da će građani zadržati i produbiti poverenje u državne univerzitete u narednom periodu.

Za rektorku Univerziteta umetnosti u Beogradu Mirjanu Nikolić rezultati istraživanja javnog mnjenja nisu iznenađenje, jer su Univerzitet u Beogradu i drugi državni univerziteti u Srbiji najznačajnije institucije iz kojih je poniklo sve.

– Svi kadrovi obrazovani u ovoj zemlji školovali su se na tim univerzitetima, a mogu da kažem da je Univerzitet u Beogradu bio primer i model za osnivanje drugih univerziteta i visokoškolskih ustanova širom regiona – u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i drugim zemljama. S druge strane, Univerzitet umetnosti takođe je bio model prema kojem su osnivane druge umetničke akademije u regionu. Zbog toga me rezultati ovog istraživanja ne iznenađuju – navodi rektorka.

Iako nema informaciju da li su u ranijim istraživanjima postojala pitanja kojima se od građana tražilo da iskažu stepen poverenja u univerzitete ili je aktuelni period prvi put otvorio prostor za ovakvu vrstu merenja, rektorka Nikolić naglašava da je univerzitetsko obrazovanje u Srbiji veoma kvalitetno, da ima višedecenijsku, pa i viševekovnu tradiciju, što dokazuje određeni kvalitet.

Na pitanje da li se negativna kampanja koju su vodili protiv Beogradskog i drugih državnih univerziteta obila o glavu vlasti, rektorka ističe da je akademska zajednica bila zatečena stavovima političara. To je, kaže, delovalo kao svojevrsno zapostavljanje rođenog deteta.

– Mi smo državni univerzitet i, ukoliko neko poziva građane da ne upisuju studente na instituciju koja pripada svima nama, koja predstavlja javno dobro i vlasništvo svih građana, onda je to veoma neodgovorno. Mi smo uvek spremni da budemo bolji i da prihvatimo svaku argumentovanu kritiku. Međutim, ovakve neosnovane optužbe i negativna kampanja protiv univerziteta, mogu se doživeti kao svojevrsni progon institucije. Ipak, rezultati ovogodišnjeg upisa pokazali su izuzetno veliko interesovanje za studiranje. Na umetničkim fakultetima interesovanje je tradicionalno višestruko veće od broja mesta, ali se generalno može reći da je u Srbiji ponovo ojačao ugled studiranja i obrazovanja – ističe Nikolić.

Stekao se, kaže, utisak da je obrazovanje ponovo postalo vrednost na koju su mladi ljudi ponosni i da kroz svoju poziciju studenta učestvuju u javnom životu zemlje.

Profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu Natalija Jovanović, koja je i sama bila žrtva napada vlasti, poverenje građana u univerzitet tumači kao posledicu činjenice da je univerzitet pokazao svoju vitalnost, spremnost da stane uz svoju mladost, uz svoj narod i da principijelno brani vrednosti koje predstavljaju temelj svakog normalnog društva – pravdu i pravičnost.

– Profesori su pokazali spremnost da čvrsto stoje rame uz rame sa svojim studentima, čak i po cenu da izgube posao, da budu izloženi različitim optužbama i napadima u tabloidnim medijima, kao i da trpe jednu od najbrutalnijih kampanja ikad zabeleženu – ukazuje Jovanović.

Ne iznenađuje što su građani iskazali veće poverenje prema državnim univerzitetima nego prema SPC, čiji su predstavnici imali više gafova.

– Crkva kao institucija, po mom mišljenju, opravdano uživa veliko poverenje građana. Reč je o instituciji koja postoji veoma dugo i koja je, istorijski posmatrano, imala izuzetno važnu ulogu kao simbol socijalnog i nacionalnog identiteta. Takođe, imala je značajnu integrativnu ulogu kada je reč o srpskom narodu. Međutim, kada govorimo o pojedinim crkvenim velikodostojnicima, treba imati u vidu da su i oni ljudi i da su pokazali sve svoje slabosti. Pre svega mislim na srpskog patrijarha, koji se nedolično ponašao tokom boravka u Rusiji. Tada je studentske proteste nazvao “cvetnom revolucijom” i drvlje i kamenje bacao na svoju mladost, na svoj narod, na ono što je zapravo budućnost Srbije – navodi Jovanović.

Aleksandar Kendrišić, student Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, smatra da je veoma ohrabrujuće što su univerziteti institucije od tolikog poverenja građana. Napominje da je univerzitet institucija koja ima dugu tradiciju i koja bi u društvu trebala da bude jedna od temeljnih institucija koja brani osnovne društvene vrednosti i služi kao motor napretka.

– Što se tiče Srpske pravoslavne crkve, to je takođe institucija kojoj građani u velikoj meri veruju, a mi ne vidimo ništa dramatično u tome što je poverenje u univerzitete nadmašilo poverenje u crkvu, niti bismo želeli da spekulišemo o razlozima, iako jeste zanimljiva tema za razmišljanje. Tumačimo da građani univerzitet vide kao zajednicu, a ne nužno kao birokratsku strukturu i da se uveliko promenila percepcija visokog obrazovanja i akademske zajednice. Ovakav rezultat je pokazatelj da Srbiji trebaju profesori i studenti, odnosno akademska zajednica, koja neće biti začaurena i zatvorena već koja će biti aktivni društveni činilac i da pored obrazovne uloge, univerziteti mogu i trebaju imati i prosvetiteljsku ulogu, upravo kao što je imao i osnivač, Dositej Obradović – ističe Kendrišić.

Dodaje da je Beogradski univerzitet, odnosno rektor UB Vladan Đokić pokazao ličnu hrabrost tokom svih prethodnih meseci i uspeo da razbije mit o akademskoj zajednici kao o samodovoljnoj izolovanoj strukturi, zajedno sa brojnim profesorima i studentima.

– Verujemo da će poverenje građana ubuduće samo rasti – kaže ovaj student.

Poverenje u studente

U ranijim istraživanjima javnog mnjenja čiji su rezultati predstavljani javnosti, univerzitet se nije pojavljivao među institucijama čije poverenje su građani procenjivali. Crkva jeste, i uz vojsku je često bila na vrhu liste.

Tako je, recimo, u istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku uočeno da, uprkos padu poverenja u državne institucije, građani i dalje najviše veruju SPC, vojsci i medijima koje prate.

Prema rezultatima istraživanja „WeBalkans” građani najviše poverenja imaju u Vojsku Srbije, kojoj veruje 56,7 odsto ispitanika, a na drugom mestu po nivou poverenja nalaze se verske zajednice, sa 42,3 odsto glasova građana.

U Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2025. godinu, koji je objavila Krovna organizacija mladih, studenti su se prvi put našli među kategorijama čije se poverenje procenjivalo i zauzeli prvo mesto po stepenu poverenja među mladima.

„Imajući u vidu specifičan društvenopolitički kontekst u Srbiji, kao novu kategoriju ove godine dodali smo studente kao posebnu grupu. Poverenje u ovu društvenu grupu iznosilo je 4,25“, navodi se u analizi rezultata istraživanja, u kojem su mladi svoje poverenje u institucije ocenjivali na skali od 1 do 5, pri čemu petica označava najviši stepen poverenja.

Istovremeno, poverenje mladih u Crkvu beleži pad. Nakon blagog rasta tokom 2024. godine, kada je iznosilo 2,6, u 2025. godini smanjilo se na 1,94.