Ispovest svinje zaražene kugom

Ova kuga je bila dugo prisutna u Srbiji, moglo bi se reći da su obolele svinje bile pravilo, a ne izuzetak.

Domaćini su se sa time borili tako što bi svinje koje uginu od kuge prodavali mesarama, koje bi ih preprodavali marketima, da bi to meso jeli krajnji korisnici. Informer je rekao da nema opasnosti po ljude, pa su se ljudi u skladu s tim i postavili. Srbin i svinja imaju poseban odnos, on voli da je jede, a svinja voli njega, zato što je pre klanja hrani i neguje.

Naša farma nije bila ona uzgajivačnica svinja, gde se svi guraju i skiče u malom prostoru. Ovde smo bili u jednom oboru, tata, mama i mi prasići. Domaćin, odnosno naš ljudski tata bio je prost čovek, ćaci, koji se zvao LJuba. Bio je udovac, imao je dva sina blokadera, Iliju i Nikolu. Otac sa sinovima, kako to kod Srba često ide, nije razgovarao.

Ljuba je bio jedan od onih ljudi koji vole životinje, pa u njima uživaju pre nego što ih prikolju i pojedu. Dao nam je imena, svima, čak i gugutkama koje su živele na obližnjem hrastu. Bio sam najmanji, samim tim i najsimpatičniji, pa me je Ljuba naročito voleo i nazvao Aca. Dolazile su jezive vesti sa svih strana o opštem pomoru svinja, ali znali smo da smo bezbedni.

Ljuba nam je jednom rekao, nalaktivši se na ogradu svinjca: „Bez brige, mili moji, nijedna svinja sa strane neće videti moje imanje, dok god traje zaraza.“ Ljuba je, ipak, napravio kobnu grešku tako što je otišao na otpad u Klenak, da tamo baci tonu užeglog ulja. Ispostavilo se da su na istom mestu bili odlagani i leševi svinja stradalih od kuge. Kad je Ljuba shvatio gde se nalazi, bilo je kasno. Virus mu se zapatio na obući i on ga je doneo kući.

Prvi su se razboleli mama i tata. Kad su krenuli da kijaju, Ljuba je mislio da je alergija na polen, ali kad je mama umrla, sve je bilo jasno. Kuga je ubrzo uhvatila braću i sestre, pa i mene. LJuba je bio van sebe. Stavio me je u krilo, mazio i tepao mi: „Aco moj mali, šta ću ja bez tebe na Božić.“ Ljuba, međutim, nije računao na to da je virus baš kod nas na farmi mutirao. Nova verzija kuge bila je blaža po svinje, ali se prenosila na ljude i ne samo to, već sa čoveka na čoveka pa je tako naš dobri Ljuba bio ono što se zove „nulti pacijent“.

Razboleo se i posle tri dana umro, ali je prethodno stigao da zarazi sve u seoskoj prodavnici i kafani. Virus se za kratko vreme proširio po Srbiji, a sa Srbije je prešao na ostatak sveta. Moja braća, sestre, otac i ja o-živeli smo na farmi srećno i berićetno, sve dok nas jedan divlji vepar nije zarazio onim starim virusom, koji je i dalje bio u opticaju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.