Poslednji put to je bilo 2013. godine: Zašto Tramp šalje šefa FBI u Rusiju?

To bi bila neuobičajena i osetljiva poseta za šefa FBI-ja jednoj od najvećih američkih suparničkih država. Planovi dolaze u trenutku kada Vašington i Moskva i dalje ostaju suprotstavljeni zbog rata u Ukrajini, dok američki zakonodavci zahtevaju uvođenje novih, oštrih sankcija protiv Rusije, piše Politico.

Kaš Patel ima istoriju umešanosti u kontroverzna pitanja povezana sa Rusijom još iz vremena prvog mandata predsednika Donalda Trampa, uključujući pokušaje da dovede u pitanje istrage o tome da li je Tramp sarađivao sa Rusijom kako bi pobedio na izborima 2016. godine – epizodu koju danas naziva „prevarom zvanom Rusijagejt“.

Patela takođe prati reputacija zbog atraktivnih i medijski zapaženih putovanja u svojstvu direktora FBI-ja, što je izazvalo pažnju i kritike u Kongresu.

Prema američkom zvaničniku upoznatom sa planovima putovanja, Patel bi trebalo da poseti Rusiju 14. i 15. oktobra, najpre Moskvu, a zatim Sankt Peterburg. Njegov domaćin bi najverovatnije bila FSB, ruska bezbednosna služba naslednica sovjetskog KGB-a, rekao je zvaničnik.

Druga osoba upoznata sa situacijom potvrdila je da Patel planira jesenju posetu Rusiji, uključujući boravak u Moskvi i Sankt Peterburgu.

Obe osobe dobile su anonimnost kako bi mogle da govore o osetljivim planovima putovanja.

Nije jasno da li će se Patel sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ili nekim od njegovih visokih političkih saradnika. Takođe nije poznato koje će teme biti na dnevnom redu razgovora.

Kao i kod svih ovakvih planova američkih zvaničnika, poseta je podložna promenama.

Iako je prošlo mnogo godina od poslednje posete direktora FBI-ja Moskvi, drugi visoki obaveštajni zvaničnici SAD putovali su tamo. U pismu iz 2018. tadašnji direktor CIA Majk Pompeo rekao je da su otvoreni kanali komunikacije dragoceni, naročito u oblastima od zajedničkog interesa, poput borbe protiv terorizma.

„Snažno branimo Ameriku u tim susretima i ne povlačimo se ni pred čim“, rekao je Pompeo tada.

Robert Miler bio je poslednji poznati direktor FBI-ja koji je 2013. posetio Rusiju. Mjuler je kasnije imenovan za specijalnog istražitelja koji je ispitivao veze između Trampove predsedničke kampanje 2016. i Rusije, kao i šire pokušaje Rusije da utiče na američke izbore.

Američki obaveštajni zvaničnici godinama zaključuju da je Moskva stajala iza pokušaja izazivanja podela i mešanja u američke izbore. Te zaključke podržali su i dokumenti koje je Tramp prošle nedelje skinuo sa oznake poverljivosti, uoči govora kojim je pokušao da pridobije podršku za svoju neuspešnu inicijativu reforme američkih izbornih zakona.

Rusija je, takođe, bila osumnjičena za velike sajber napade na državne institucije i privatne kompanije.

Patel se uzdigao u političkoj javnosti zahvaljujući ulozi koju je imao kao saradnik Odbora za obaveštajne poslove Predstavničkog doma 2017. i 2018. godine, kada je taj odbor – pod vođstvom tadašnjeg kongresmena Devina Njunisa iz Kalifornije – istraživao rusko mešanje u izbore 2016.

Iako su republikanci u odboru zaključili da je Rusija sprovela operaciju uticaja kako bi „podrivala američki liberalni demokratski poredak“, odbacili su zaključak obaveštajnih službi da je cilj Moskve bio da pomogne Trampu da pobedi na izborima 2016. godine.

Pred kraj Trampovog prvog mandata Patel je radio u Savetu za nacionalnu bezbednost, gde je 2020. tajno putovao u Siriju kako bi pokušao da obezbedi oslobađanje dvojice američkih talaca.

Između Trampovih mandata Patel je nastavio da širi sumnje u poreklo istrage o Rusiji i čak napisao knjige za decu koje ismevaju demokrate koji su predvodili tu istragu.

Takođe se suočio sa pitanjima u vezi sa uplatom od 25.000 dolara za njegovo učešće u produkciji filma koji je finansirala kompanija povezana sa Kremljom.

Patelove ranije odluke u vezi sa putovanjima i trošenjem novca zamaglile su granicu između privatnih aktivnosti i službenih obaveza, što je izazvalo pažnju širom Kapitol hila, a povremeno i nezadovoljstvo Bele kuće.

Direktor FBI-ja prisustvovao je finalu muškog hokeja na ledu za zlatnu medalju na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji, putovanju za koje je rekao da je bilo potrebno zbog izručenja kineskog hakera. Prošlog leta ronio je u blizini olupine ratnog broda potopljenog tokom japanskog iznenadnog napada na Perl Harbor a optuživan je i da je koristio državni avion kako bi prisustvovao nastupima svoje partnerke, kantri pevačice.

Ranije ovog meseca, vodeće demokrate u odborima za pravosuđe Predstavničkog doma i Senata pokrenule su zajedničku istragu o mogućoj zloupotrebi resursa koje finansiraju poreski obveznici od strane Patela.

Vest o putovanju dolazi i u trenutku kada vršilac dužnosti ministra pravde Tod Blanš pokušava da dobije potvrdu Senata za funkciju, pa bi mogla da izazove nova pitanja zakonodavaca o odlučivanju u Ministarstvu pravde.

Nakon što je Kremlj pokrenuo punu invaziju na Ukraji nu 2022. visoki zvaničnici Bajdenove administracije izbegavali su posete Rusiji, iako su SAD zadržale otvorenu ambasadu u Moskvi.

Tramp je pokušao da ublaži tenzije sa Putinom. Tokom svog drugog mandata, njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet Džared Kušner više puta su putovali u Rusiju, uključujući sastanke sa Putinom, kako bi razgovarali o okončanju rata u Ukrajini.

Sam Tramp se prošle godine sastao sa Putinom u Enkoridžu na Aljasci.

Prošlog meseca, Rodni Mims Kuk mlađi, predsednik američke Komisije za likovnu umetnost, prisustvovao je Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu. Ruski državni mediji preneli su da je njegovu posetu opisao kao „zaokret Vašingtona“ prema Rusiji.

Američki zakonodavci, iz obe stranke, i dalje su oprezni prema Rusiji. Pojedini članovi Kongresa trenutno pozivaju Trampa da podrži zakon kojim bi se uvele stroge nove kazne, uključujući carine, protiv ruskih subjekata. Tramp je nedavno rekao da želi da taj zakon obuhvati i sankcije protiv Irana.