Šta kažu nemački političari, da li će se politička drama oko izbora novog visokog predstavnika u BiH završiti pozitivno?

Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC) ni u trećem pokušaju, u utorak (14. jul), nije uspeo da postigne dogovor o imenovanju novog visokog predstavnika (OHR) međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Konsultacije će se nastaviti, a dužnost privremenog visokog predstavnika i dalje obavlja američki diplomata Luis Krišok.

U trci za funkciju novog predstavnika i dalje su italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi i specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz.

Vašington insistira na Zanardiju Landiju, dok evropske države, a pre svih Francuska, Velika Britanija i Nemačka, podržavaju Trokaza.

Mesto visokog predstavnika upražnjeno je otkako je pod američkim pritiskom ostavku podneo nemački političar Kristijan Šmit, koji je dužnost obavljao od avgusta 2021.

Nemački političari podeljeni

Dok pregovori u Sarajevu tapkaju u mestu, nemački političari iz različitih stranaka različito i ocenjuju koliko su interesi SAD i Evropske unije u BiH zaista udaljeni.

Predsednik Odbora Bundestaga za pitanja Evropske unije, Anton Hofrajter (Zeleni) u izjavi za DW ponovo je izrazio svoje ogorčenje pritiskom Vašingtona na dosadašnjeg visokog predstavnika Kristijana Šmita. On smatra da su interesi i ciljevi SAD s jedne i EU s druge strane u BiH dijametralno suprotni.

„Očigledno je da SAD u Bosni i Hercegovini sledi drugačije interese od Evropske unije. Dok je za EU očuvanje mira u regionu najviši cilj, američku politiku pokreću ekonomski interesi iz Trampovog okruženja“, ocenjuje Hofrajter.

U svojoj kritici Vašingtona, taj političar opozicionih Zelenih odlazi još dalje: „Spor oko budućnosti visokog predstavnika pokazuje da Sjedinjenim Državama nije stalo do mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, nego isključivo do ličnog bogaćenja. Ta američka politika ima negativne posledice za sve nas u Evropi.“

Hofrajter naglašava da je važno da se EU i dalje zalaže za snažnu ulogu visokog predstavnika i protiv secesionističkih težnji Republike Srpske. „Nemačka savezna vlada mora jasno da stane iza EU. Slabljenje visokog predstavnika nije u nemačkom interesu. Reč je o miru, bezbednosti i demokratiji u našem komšiluku.“

Ekonomski interesi važniji od interesa BiH

Hofrajterov stranački kolega i jedan od najaktivnijih nemačkih političara kada je Zapadni Balkan u pitanju, Boris Mijatović, na situaciju ne gleda tako crno – ali i ocenjuje da su, zbog razilaženja Vašingtona i Brisela, znatno oslabljene pozicije međunarodne zajednice u BiH.

„Promenjen stav SAD prema Miloradu Dodiku u poslednje vreme otvara pitanje utiču li ekonomski interesi sve više na izbor naslednika visokog predstavnika. Za nas Zelene jasno je i nesumnjivo: svaka odluka o budućnosti OHR-a mora se voditi interesima Bosne i Hercegovine i ne sme da postane predmet geopolitičkih ili ekonomskih dogovora“, rekao je za DW Mijatović, inače izvestilac poslaničke grupe Zelenih za BiH.

On strahuje da bi neslaganje između Evropske unije i Sjedinjenih Država moglo trajno da našteti funkciji visokog predstavnika koja je, kaže, i dalje potrebna BiH. „Što duže ta neusaglašenost potraje, to će verodostojnost OHR-a biti slabija. A slaba međunarodna instanca olakšava akterima poput Milorada Dodika da javno dovode u pitanje legitimitet visokog predstavnika i Saveta za sprovođenje mira, kao i integritet Bosne i Hercegovine“, zaključuje Mijatović.

Brand: Razlike će se prebroditi

Mihael Brand, poslanik vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koji je i potpredsednik Nemačko-južnoevropske parlamentarne grupe, ne deli mišljenje svojih opozicionih kolega iz poslaničkih klupa u Bundestagu kada je u pitanju rešenje problema oko novog visokog predstavnika u BiH.

„Interesi se ne razilaze potpuno, ali postoje razlike u procenama, a pre svega u prioritetima američke administracije. Oni su veoma usmereni na ekonomske projekte, dok su Evropljani zainteresovani za stabilizaciju čitavog regiona“, kaže Brand za DW.

Uprkos tim razlikama on je siguran da će se razlike rešiti kada se pronađe evropsko rešenje za OHR, „kao što je i do sada bio slučaj“.

Demohrišćanski političar ukazuje da je položaj visokog predstavnika oduvek zavisio i od angažmana Evropljana i od Amerikanaca – u borbi protiv nacionalista i autokrata u regionu. „To se nije promenilo i neće se promeniti, jer OHR ne deluje u politički praznom prostoru“, zaključuje Brand.

Slabljenje pozicije visokog predstavnika

Analitičar Adi Ćerimagić iz berlinske Evropske inicijative za stabilnost (ESI) jeste doduše takođe uveren u to da je poverenje između Vašingtona i ključnih evropskih prestonica nestalo, ali istovremeno se, kaže, obe strane trude da pronađu nekakav modus vivendi kako bi sačuvale sadašnje stanje.

„Ono što trenutno vidimo nije potpuna eskalacija, nego kompromis. Kristijan Šmit više nije visoki predstavnik – to je bila želja američke administracije. Ali istovremeno nije imenovan ni kandidat kojeg je preferirao SAD. Sad imamo privremenog visokog predstavnika, o čijem su se mandatu i opsegu ovlašćenja dogovorile obe strane Atlantika. Barem trenutno, čini se da su obe strane zadovoljnije tim statusom kvo nego popuštanjem u korist jednog od dvaju zvaničnih kandidata“, kaže Ćerimagić za DW.

On smatra i da je trenutno teško predvideti šta će se dogoditi i kada, ili hoće li se uopšte dogoditi, da Bosna i Hercegovina ponovo dobije punopravnog visokog predstavnika. Trenutno, kako zaključuje, ne postoji preterani pritisak na terenu, jer da sadašnji aranžman nema nikakav uticaj na stabilnost zemlje, niti na stanje na terenu.

„Upravo to skida pritisak da se brzo pronađe drugo rešenje. U tom smislu funkcija visokog predstavnika izlazi oslabljena iz ovog procesa: njen mandat i opseg ovlašćenja postali su predmet transatlantskog pregovaranja, a činjenica da je položaj popunjen samo privremeno (v.d.), bez ikakvih vidljivih posledica, mnogo govori o njenoj današnjoj praktičnoj težini“, zaključuje berlinski analitičar.