Foto: EPA / GEORGE CHRISTOFOROUUkrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je 26. juna da je naredio ukrajinskoj službi državne bezbednosti da pokrene 40-dnevnu kampanju protiv ruskih ciljeva, sa namerom da se „utiče na državu agresora kako bi bila primorana da okonča rat“.
Od tada je Kijev naglo pojačao napade na Rusiju kroz niz međusobno povezanih operacija usmerenih na ključne linije snabdevanja na teritorijama Ukrajine koje je Rusija okupirala, uključujući Krim, kao i kroz seriju visokoprofilnih napada raketama dugog dometa na Moskvu i Sankt Peterburg, što je izazvalo energetsku krizu u vezi sa gorivom.
Tri nedelje nakon početka 40-dnevne kampanje, kako postaje jasnije šta ona podrazumeva, postavlja se pitanje koliko je bila uspešna i šta ova operacija govori o budućem toku rata.
Odgovore je ponudio britanski Gardijan.
Zašto je Zelenski govorio o 40-dnevnoj kampanji?
Orisija Lucjevič, direktorka Ukrajinskog foruma pri istraživačkom centru Četam haus, kao i drugi analitičari, smatra da predstavljanje kampanje Zelenskog kao „40-dnevne“ predstavlja referencu na pravoslavnu hrišćansku tradiciju, usmerenu posebno prema Rusiji i Vladimiru Putinu.
„Zelenski je majstor narativnog nastupa“, kaže ona. „Mislim da je to aluzija na 40 dana u čistilištu, tokom kojih se čeka odluka da li će duša otići u pakao ili raj. Poruka je da mi već mislimo o vama kao o mrtvima. Sada je vaša odluka da li ćete pokušati da se spasete ili ne.“
Pored metafizičkog značenja, Lucjevič smatra da trajanje kampanje ima i političku dimenziju.
„Izbori za Dumu (ruski parlament) biće održani u septembru. Deo ideje jeste da se Putinu pokaže da mu ovakvi potezi ugrožavaju vlast – tako što će se rat dovesti direktno u Moskvu i naročito Sankt Peterburg.“
Filips O’Brajen, profesor strateških studija na Univerzitetu Sent Endruz, dodaje da je ovo psihološka kampanja.
„Ne mislim da postoji očekivanje da će 40-dnevna kampanja naterati Rusiju na predaju. To je način da se pošalje poruka: ‘Mi možemo da prenesemo rat na vašu teritoriju’. Mislim da je najvažniji deo napor da se izazove naftna kriza u Rusiji. Takođe smatram da Zelenski pokušava da usmeri pažnju Ukrajinaca na ono što Ukrajina radi na bojnom polju, gde se do sada uglavnom govorilo o zastoju i pat poziciji, poručujući: ‘Mi smo aktivni i preuzimamo inicijativu`“, navodi on.
Šta obuhvata kampanja?
Iako Zelenski u početku nije precizirao detalje, kasnije izjave ukrajinskih zvaničnika jasno su pokazale da se kampanja smatra delom nekoliko tekućih napora, uključujući takozvanu strategiju udara srednjeg dometa, kojom su ozbiljno poremećene glavne ruske linije snabdevanja, kao i kampanju napada dugog dometa na rusku vojnu industriju, rafinerije, brodsku infrastrukturu i velike gradove.
Penzionisani australijski general Mik Rajan, pišući na svom biltenu Futura Doctrina, opisuje je prvenstveno kao „operaciju uticaja“, čiji je cilj da primora Rusiju da okonča invaziju.
„Ovo je objedinjena kampanja dubinskih udara na rafinerije nafte, vojne objekte i velike gradove, sa ciljem da se Moskva pritisne da okonča rat“, napisao je on.
Rajan je napade na rafinerije opisao kao „pokušaj strateške prinude iscrpljivanjem“ ruske ratne ekonomije, dodajući:
„Do 5. jula, ukrajinski Generalštab tvrdio je da je onesposobljeno 42,74 odsto ruskih kapaciteta za preradu nafte, navodeći da je za mesec dana pogođeno osam rafinerija, da je uništeno ili oštećeno više od 60 rezervoara za skladištenje i da ukupni gubici industrije iznose 13,5 milijardi dolara.“
Tokom jedne nedavne nedelje, operacije koje su zvanično pripisane 40-dnevnoj kampanji uključivale su 13 udara dugog i srednjeg dometa na ključne vojne ciljeve. Među metama bili su aerodromi Saki i Gvardejsko na Krimu, hangari za avione na Krimu, naftni terminal u Sankt Peterburgu, rafinerija nafte Jaroslavlj severoistočno od Moskve, rafinerija u Kalužskoj oblasti jugozapadno od prestonice, kao i terminal za utovar nafte u luci Visock na Baltičkom moru.
Kakav je uticaj kampanje do sada?
Ukrajina već neko vreme izvodi napade dugog dometa na Moskvu, ali je povećanje njihovog obima i intenziteta šokiralo stanovnike ruske prestonice, koji nisu očekivali da će rat tako snažno biti prenet na njihovu svakodnevicu. Ogromni stubovi dima iz zapaljenih rafinerija, kao i novo iskustvo velikih rojeva dronova koji lete iznad Moskve i Sankt Peterburga – dva najvažnija ruska grada – doveli su do objavljivanja uznemirujućih snimaka na društvenim mrežama.
U praktičnom smislu, Rusi se sada suočavaju sa dugim redovima na mnogim benzinskim pumpama dok neki vozači provode dane spavajući u automobilima. Manje vidljiv ali važan jeste uticaj na okupirani Krim, gde su napadi na ključne mostove i puteve koji povezuju poluostrvo doveli do nestanka struje i osećaja da se oblast nalazi pod opsadom.
Prema Institutu za proučavanje rata, ovi događaji možda stvaraju i političke tenzije unutar Rusije.
„Uspešne ukrajinske kampanje udara srednjeg i dugog dometa primorale su ruski ultranacionalistički informativni prostor na suočavanje sa stvarnošću“, navodi se u nedavnom izveštaju Instituta. „(To) dovodi do toga da komentatori krive rusku saveznu vladu zbog neuspeha da izgradi jedinstven sistem protivvazdušne odbrane koji bi mogao adekvatno da zaštiti privatne kompanije i kritičnu infrastrukturu.“
Da li ovo pomaže Ukrajini na međunarodnoj sceni?
Lucjevič smatra da su ukrajinski uspesi u prenošenju rata na teritoriju Rusije – i pre početka 40-dnevne kampanje i tokom nje – možda doprineli promeni stava administracije Donalda Trampa prema Ukrajini.
Najniža tačka u odnosima bila je ozloglašeni sukob u Ovalnom kabinetu u februaru 2025. godine, kada je američki predsednik Donald Tramp kritikovao Zelenskog, rekavši mu: „Nemate karte“, dok ga je američki potpredsednik Džej Di Vens optužio za „nepoštovanje“.
Potpuno drugačija atmosfera bila je prisutna tokom prošlonedeljnog samita NATO-a u Ankari, gde je Tramp nagovestio da bi Kijevu moglo biti omogućeno da po licenci proizvodi presretače za raketni sistem Patriot.
„To je bio najveći vidljivi uspeh Ankare. Psihološki je veoma važan jer je ranije delovalo nezamislivo da bi SAD dale Ukrajini licencu za tako sofisticirani sistem naoružanja“, rekla je Lucjevič.
„Mislim da to pokazuje da je za Rusiju završena priča u njenom pokušaju da osvoji Ukrajinu i da je to važno za budući strateški položaj ukrajinskih snaga iako je za sada više simboličnog značaja.“
Šta sledi dalje?
Postoje javne i nezvanične spekulacije da bi kampanja mogla uključiti i druge visokoprofilne vojne operacije usmerene na ponižavanje Putina i slabljenje njegove podrške, uključujući napade na jedinice koje se smatraju ključnim za održavanje njegovog režima.
Jednu od mogućnosti izneo je Denis Štilerman, glavni konstruktor i suosnivač ukrajinskog proizvođača raketa Fajer point. On je naveo da bi napadi na ključne vojne objekte u Moskvi, uz upotrebu novoproizvedenih balističkih raketa, mogli početi već u septembru.
„Prvo je Moskva, tamo gde se nalaze vojni objekti i gde su oni zaštićeni. Najvažnije je to što sam praktično sto odsto siguran da neće moći efikasno da ih presretnu“, rekao je Štilerman u intervjuu ovog meseca.
Takođe se spekuliše da bi Ukrajina mogla ponovo pokušati da zauzme teritoriju koju kontroliše Rusija nakon procena da su iscrpljene ruske snage sve više razvučene i oslabljene na gotovo polovini područja na kojima su ranije pokušavale da napreduju.
Iako je kampanja javno predstavljena kao operacija koja traje 40 dana, Lucjevič smatra da će ona, kao što Štilerman sugeriše, verovatno ne samo biti nastavljena već bi mogla i dodatno da se intenzivira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
