Jutarnji list pita: Je li Evropska unija dolaskom Vučića u Kijev dobila dokaz koji je tražila?

Skup je održan i povodom proslave Dana nezavisnosti Ukrajine. Među brojnim liderima bio je i hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je u šestoj poseti ukrajinskoj prestonici od početka sveobuhvatne ruske agresije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe su prvi put stigli u Kijev, a njegovu posetu Ukrajini žele da vide kao dokaz da se Beograd „postepeno, ali sigurno udaljava od Moskve“, piše Jutarnji list.

Fon der Lajen i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe su najavili podršku proizvodnji dronova u Ukrajini, koji su se do sada pokazali ključnim na bojnom polju.

„Proizvodimo deset miliona dronova godišnje. Uskoro će biti 20 miliona. Po prvi put, Ukrajina je fundamentalno promenila situaciju na bojnom polju“, rekao je Zelenski u govoru povodom Dana državnosti u Kijevu.

Finansiranje ove proizvodnje biće obezbeđeno iz programa kredita EU za Ukrajinu od 90 milijardi evra i oko 10 milijardi evra iz vojnog investicionog programa EU SAFE. Sporazumi podržani u Kijevu proširiće partnerstvo Ukrajine sa zemljama EU u proizvodnji oružja, a tehnologija i znanje koje je stekla zemlja u teškoćama biće korisni i za celu Evropsku uniju.

Hrvatski premijer došao je u Kijev u svoju šestu posetu od 2022. godine, odnosno od početka sveobuhvatne ruske agresije. U Dubrovniku je održan i skup lidera zemalja koje pomažu Ukrajini, u organizaciji hrvatske Vlade.

Pre početka samita, učesnici ceremonije polaganja cveća u Kijevu odali su počast ukrajinskim vojnicima, braniocima i celom ukrajinskom narodu, svima koji su

Hrvatska Vlada podseća da je posvećena postizanju pravednog i održivog mira u Ukrajini, uz puno poštovanje međunarodnog prava i pružanje čvrstih bezbednosnih garancija u slučaju sporazuma o prekidu vatre i primirju.

Hrvatska takođe deli sa Ukrajinom svoja specifična znanja i iskustva iz Domovinskog rata, posebno u oblastima humanitarnog razminiranja, brige o veteranima, gonjenja ratnih zločina i mirne reintegracije okupiranih teritorija, dodaje se u saopštenju Vlade Hrvatske.