Vučiću u Parizu ekskluzivni tretman: Ne rade Francuzi ovo zbog predsednika, nego Srbije

Nama to može zvučati naivno, ali njihovi interesi nadilaze trajanje aktuelne vlasti, kažu sagovornici Danasa povodom odlaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Pariz na vojnu paradu povodom obeležavanja nacionalnog praznika Francuske – Dana pada Bastilje.

Iako je već dugo poznato da Vučić i francuski predsednik Emanuel Makron održavaju bliske i prijateljske odnose, mediji bliski vlasti posebno su naglašavali to da je ovo prvi put da je jedan predsednik Srbije dobio poziv da prisustvuje vojnoj paradi. Uz to, Vučić je u Parizu bio jedini predstavnik države koja nije članica NATO-a, Evropske unije niti Koalicije voljnih, koji je iz prvog reda gledao paradu.

Otkud ovaj “ekskluzivni tretman” za Vučića objašnjava za Danas Marko Savković, viši savetnik Isac fonda.

– Francuska želi da Srbiju drži što bliže Evropi (sebi). Mnogo puta je rečeno, Srbija (zbog veličine, broja stanovnika, ekonomije, ali najpre – interesa koje ima u drugim državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije) jeste „ključ“ Zapadnog Balkana. U spoljnopolitičkom tumačenju, Pariz je davno izabrao „engagement“ (direktno angažovanje) kao pristup i tu sledi jedan obrazac koji primenjuje i na drugim mestima, kao, recimo, u Africi (s bitnom razlikom da Srbija jeste u Evropi, okružena i članicama EU/NATO. To zapravo znači da si svesno opredeljen da se, uprkos očiglednim nedostacima druge strane, direktno i u kontinuitetu angažuješ na pitanjima od zajedničkog interesa – navodi on.

Kao drugi razlog navodi to što Francuska ima veoma konkretne ekonomske interese: „rafali„, radari, rakete; aerodrom Beograd, metro; projekat transformacije deponije u „Vinči“…

– I videćemo šta još. Francuske kompanije, koje su (za razliku od prakse u drugoj najvećoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj) veoma blizu državi, odnosno rade u skladu sa njenim prioritetima, ovde imaju dobre prilike za plasman svog „know-how“ i naravno, zaradu – ističe Savković.

I kao treće, kaže, u interpretaciji Francuske, ne rade oni ovo zbog Vučića, nego Srbije.

– Nama to može zvučati naivno, ali verujem da njihovi interesi nadilaze trajanje aktuelne vlasti. Istorijske veze su zapravo jake i one se uvek mogu, prema proceni (i potrebi), ponovo aktuelizovati. Francuska itekako ima na čemu da „gradi“ svoju „poziciju“ u Srbiji, a kao što vidimo, to je „dobar biznis“ za sve uključene – konstatuje Savković.

Upitan o tome koliko takvi odnosi znače u okolnostima kada Makronu naredne godine ističe mandat, odgovara da je zanimljivo da Beograd može i sa nekom narednom vlasti u Francuskoj, da li je to desnica sa Le Pen (odnosno Bardelom), ili neka levica sa Melenšonom – razviti dobre odnose.

– Ni jednima niti drugima stanje demokratije u Srbiji ne mora, čak bih rekao – neće, biti prioritet. Više je tema oko kojih mogu naći saglasnost, poput migracija, mesta „nacionalnog“ u politici, odnosa prema SAD (pa i Briselu), istorije, itd – ukazuje Savković.

Slično misli i Mijat Kostić, istraživač Novog trećeg puta.

On za Danas kaže da je poziv Vučiću na proslavu Dana Bastilje više od ličnog gesta.

– U trenutku kada se evropska bezbednosna arhitektura menja usled rata u Ukrajini, Francuska šalje poruku da Srbiju i dalje smatra ključnim partnerom na Zapadnom Balkanu. Time Makron nastavlja politiku angažovanja prema Beogradu, zasnovanu na proceni da bi izolacija Srbije otvorila dodatni prostor za uticaj Rusije i Kine. Istovremeno, Pariz želi da zadrži Srbiju u evropskoj političkoj orbiti, uprkos razlikama oko sankcija Rusiji, Kosova i dinamike evropskih reformi – navodi on.

I dodaje da dodatnu težinu pozivu daje činjenica da se Makron približava kraju svog drugog i poslednjeg predsedničkog mandata.

– U takvim okolnostima, ovaj potez može se posmatrati i kao pokušaj da učvrsti dugoročnu francusku strategiju prema Srbiji i regionu, kako ona ne bi zavisila isključivo od ličnih odnosa budućih lidera. Zato se može očekivati nastavak razvoja političke, ekonomske i odbrambene saradnje između dve zemlje, dok će Francuska istovremeno nastaviti da od Beograda očekuje napredak u evropskim integracijama i usklađivanje sa ključnim spoljnopolitičkim prioritetima Evropske unije – kaže Kostić.

Podsetimo, Vučić je tokom boravka u Parizu rekao da je, osim sa Makronom, razgovarao i sa Ursulom fon der lajen, predsednicom Evropske komisije, predsednikom Evropskog saveta Antonijom Koštom, Kir Starmerom, britanskim premijerom, Nikosom Hristodulidisom, predsednikom Kipra, Aleksandrom Štubom, predsednikom Finske, Markom Ruteom, generalnim sekretarom NATO, Hakanom Fidanom, ministrom spoljnih poslova Turske, Kirjakosom Micotakisom, grčkim premijerom…

– Mislim da smo mi dobili ogromno poštovanje. Još jedanput zahvaljujem našim francuskim domaćinima, zahvaljujem i svima drugima. Važni partneri za nas, sve važni razgovori, i verujem da to možemo da iskoristimo – istakao je, između ostalog Vučić u nekom od svojih obraćanja javnosti tokom posete Parizu.

Na primedbe pojedinaca u Srbiji da je država izolovana i da ga nema na slici gostiju, Vučić je rekao da to nije primetio.

– Da objasnim dobrim, prostodušnim ljudima. Nisam bio na skupu Koalicije voljnih zato što nisam prihvatio da Srbija bude deo koalicije voljnih. Da jesam, bio bih, verovatno, odmah uz Makrona, Stramera koji su to osnovali, i Merca. I to bi im bila, valjda, najvažnija slika koju bi pokazali. Znate, ja vodim politiku koju sam obećao svom narodu: politiku vojne neutralnosti. Ja neću da Srbiju uvlačim u sukobe. Ja hoću da sačuvam mir u Srbiji, hoću da sačuvam stabilnost. Da hoću da budemo deo NATO-a, primili bi nas odmah – zaključio je Vučić.