Foto: Aleksandar Roknić„Gospodine, vi ste tukli Vladimira Arsenijevića, 11. jula?“
„Ne bih da preuzimam svu slavu na sebe, ipak nas je bilo tridesetorica. Što onaj vic kaže, on je bio jedan, a mi sami.“
„Zašto ste to uradili?“
„Spremili smo se da svečano obeležimo junačka dela koja je vojska Ratka Mladića počinila u Srebrenici, a onda nam se Arsenijević isprečio na mestu gde smo hteli da slavimo. Počeo je nešto da govori, a mi smo se branili.“
„Branili ste se tako što ste ga izudarali.“
„A kako drugačije protiv ustaša, autošovinista, drugosrbijanaca i blokadera? Sva četiri ova demona Arsenijević je nagurao u sebe. Bilo je krajnje vreme za jedan umereni egzorcizam. Sledeći put ćemo biti temeljniji.“
„Zašto ste se okupili ispod mosta, baš na mestu gde su Arsenijević i prijatelji pripremali obeležavanje genocida u Srebrenici?“
„Da si mi nadohvat ruke, sad bi popio šamarčinu zbog toga što dešavanja u Srebrenici nazivaš genocidom.“
„A kako biste ih vi nazvali?“
„Pa, genocidom, ali o tome ne govorimo javno, već proslavljamo pod okriljem mraka, putem grafita, plakata i batina, bez velike pompe. Đenerale, ruke ti se pozlatile.“
„Vi ste, znači, došli ispod Brankovog mosta takođe da obeležite genocid?“
„Tako je. Eh, da je bilo sreće, da Hag pusti đenerala Mladića na slobodu, pa da proslavimo genocid u Srebrenici, zajedno sa njim, koji je za genocid najzaslužniji.“
„Vi mislite da Ratko Mladić zaista umire?“
„Đeneral poslednje dve godine neprekidno umire i zapadne sotone nikako da shvate poruku. Treba da ga puste na slobodu, da nastavi da, poput Šešelja, narednih deset godina umire tamo gde se najlepše umire – u Srbiji.“
„Da li ste uznemireni jer se od vlasti traži da procesuira one koji su napali Arsenijevića?“
„Toliko smo uznemireni da ćemo se smiriti tako što ćemo ovih dana ponovo nekoga prebiti, a možda i ubiti.“
„A koga?“
„Koga služba naredi. Zar mislite da gubimo dragoceno vreme na planiranje i taktiku? Ima ko misli umesto nas, a mi bijemo i ubijamo.“
„O, ne! Nećete valjda da kažete da država stoji iza veličanja Ratka Mladića, proslavljanja genocida u Srebrenici i napada na Vladimira Arsenijevića?“
„El me zezaš? Pa to je i budali jasno.“
„Pa, pokušao sam malo da se našalim, da.“
„Ne mogu da kažem da mojim momcima i meni ne prija kada se svi prave da smo mi neka samostalna grupa, koja proizvoljno bije, muči i maltretira unaokolo. Nismo. Treba odati priznanje i onima što nas organizuju, obezbeđuju nam sredstva za rad, kao i vesele trenutke u kojima sa pravosudnim organima nazdravljamo genocidu u Srebrenici.“
„Dobro, to je sve što smo hteli da saznamo od vas. Želite li nešto da dodate?“
„Nemoj misliti da si bezbedan u toj rupi u koju si se zavukao.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
