Za četiri meseca 1,3 milijarde evra: Kako preko stranih direktnih investicija curi kapital iz zemlje

U istom periodu priliv po osnovu SDI iznoiso je 600 miliona evra. To je pad od čak 43,7 odsto u odnosu na isti period lane, čime je nastavljeno smanjenje priliva stranih investicija nakon rekordne 2024. godine.

Uporedo s tim imali smo i odliv 243 miliona evra po osnovu investicija rezidenata Srbije u inostranstvo, što znači da su neto prilivi SDI bili 357 miliona evra, pokazuju podaci iz platnog bilansa objavljeni u Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT). Kada gledamo neto prilliv SDI, on je povećan u odnosu na isti period prošle godine, ali kao posledica znatno manjeg investiranja naših kompanija u inostrantvu.

Ovo nije kraj lošim vestima iz platnog bilansa.

Strane kompanije su po osnovu dividendi u prva četiri meseca ove godine iz zemlje iznele oko 785 miliona evra. Ovo je za skoro 290 miliona ili čak 58 odsto više nego u istom periodu lane.

S druge strane, reinvestirana dobit, koja se računovodstveno vodi kao odliv zato što uvek stoji na raspolaganju vlasniku i može u svakom trenutku da se iznese iz zemlje, je smanjena za 24 odsto i izosila je 435 miliona evra.

Situacija na koju su neki ekonomisti upozoravali još ranih 2010-ih godina kada se zahuktavalo privlačenje stranih direktnih investicija, i to visokim subvencijama i obiljem jeftine radne snage, da će u drugoj fazi te fabrike početi da prave profite koje će zatim da šalju nazad u matice, počinje da se obistinjuje.

Od onoga što je obezbeđivalo devize za pokriće spoljnotrgovinskog deficita, strane direktne investicije prete da postanu teret za naš platni bilans.

U istom periodu, za prva četiri meseca ove godine, Narodna banka je na međubankarskom deviznom tržištu u neto iznosu neto prodala 1,2 milijardi evra.

Dobrim delom to je posledica problema u poslovanju NIS-a zbog sankcija i uvoza goriva, ali očigledno da je trebalo isplatiti i devize stranim kompanijama koje su slale profit kući.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i urednika makroekonomskog biltena Kvartalni monitor, ovaj trend odliva kapitala po osnovu SDI je očekivan i nastaviće se.

„Do smanjenja priliva SDI u Srbiju došlo je zbog rasta troškova poslovanja, pre svega zbog rasta prosečne zarade i rasta cene energije. Imamo i spoljne efekte. Na nivou sveta je došlo do mobilnosti kapitala, usled deglobalizacije. Osim toga, EU koja je najveći izvor investicija z anas, nalazi se u stagnaciji, a i mi nismo u najboljim odnosima sa nekim važnim EU zemljama“, objašnjava Arsić.

S druge strane, odliv kapitala je rezultat prirodnog ciklusa u kom investitor unosi kapital, izgradi fabriku, zatim nekoliko godina reinvestira dobit da proširi proizvodnju, a onda počne profit da u obliku dividende iznosi u maticu ili za investicije u druge zemlje.

„To je očekivano i nastaviće se, jer je u Srbiji velika količina stranog kapitala“, napominje Arsić.

Prema podacima NBS, na kraju marta ukupan iznos stranih direktnih investicija iznosio je 63,4 milijarde evra.

Arsić ističe da je tokom prethodnih desetak godina razvoj ekonomije bio zasnovan na SDI.

„One su činile više od četvrtine, a u nekim godine i do trećine ukupnih investicija u državi. Ako se taj iznos smanji, a nema dovoljno novih investicija,nastaje problem. Za sada to pravi problem samo u platnom bilansu, ali ako se nastavi u narednim godinama, počeće da pravi probleme i privrendom rastu i zaposlenosti“, upozorava Arsić.

On ističe da ni uz najbolju politiku ne možemo da očekujemo priliv stranih direktnih investicija kao u prethodnom periodu kada su išle do pet i više milijardi evra godišnje.

Rešenje je prema njegovim rečima, da postanemo atraktivni za investicije koje stvaraju veću dodatu vrednost koje mogu da plaćaju te više plate.

„Za to je potrebna i odgovarajuća radna snaga, kao što su inženjeri, kvalifikovani majstori… Takođe, značilo bi i poboljšanje odnosa sa EU, jer sada recimo necarinske barijere, stajanje kamiona na granici nas pogađa. Uopšte, približavanje EU bilo bi dobrodošlo, mada to ne znači da treba da odustanemo i od drugih, recimo kineskih investicija, posebno zato što i oni sada imaju visoke tehnologije, kao što su električni automobili“, ocenjuje Arsić.

Ipak, za pravo dugoročno rešenje problema potreban bolji privredni ambijent u kome bi domaći investitori ulagali.

„Za to je potrebno da se prestane sa spoticanjem privatnog sektora i partijskom kontrolom privrede“, zaključuje naš sagovornik.