Privreda Srbije u prvom kvartalu porasla 3,2 odsto, inflacija blago ubrzana

Rast privrede Srbije u prvom kvartalu bio je među najbržima u Evropi, ali se na osnovu rezultata jednog kvartala ne mogu izvoditi zaključci o stanju i perspektivama domaće privrede, navode autori Kvartalnog monitora, koji će sutra biti predstavljen na Ekonomskom fakultetu.

Od marta je inflacija u Srbiji blago ubrzana usled rasta cena energenata i ukidanja administrativne kontrole cena. Smanjenje akciza, intervencije iz robnih rezervi i kontrola maloprodajnih cena energenata ublažili su uticaj rasta svetskih cena energenata na inflaciju u Srbiji.

Blago ubrzanje bazne inflacije, kao i rast cena usluga od početka godine, ukazuju na postojanje sistemskih pritisaka na rast cena.

Ukoliko izostanu novi poremećaji na svetskom tržištu i ne dođe do većeg predizbornog trošenja, inflacija će ostati u okvirima projekcije Narodne banke Srbije, odnosno do pet odsto godišnje.

Fiskalna politika za sada ne ugrožava makroekonomsku stabilnost, ali problem i dalje predstavljaju siva ekonomija, loša selekcija prioriteta i rasipanje javnih sredstava kroz korupciju i neefikasno trošenje.

Nije izvesno u kojoj meri će najavljeno predizborno trošenje povećati rashode i deficit, navodi se u Kvartalnom monitoru, uz ocenu da je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu relativno nizak, ali da su troškovi kamata visoki.

Nosioci rasta u prvom kvartalu bili su poljoprivreda i usluge, dok je industrija stagnirala, a građevinarstvo beležilo pad. Sa strane tražnje, rast su pokretali privatna i državna potrošnja i izvoz, dok su investicije stagnirale.

U narednim kvartalima očekuje se oporavak industrije, pre svega zahvaljujući Stelantisu, i građevinarstva kroz Ekspo, ali postoje brojni unutrašnji i spoljni faktori koji usporavaju rast. Autori procenjuju da bi privredni rast u celoj 2026. godini mogao da iznosi oko tri odsto.

U prvom kvartalu nastavljeno je blago pogoršanje stanja na tržištu rada – zaposlenost opada, nezaposlenost stagnira, dok realne zarade snažno rastu.

Kvartalni monitor navodi da je u prvom kvartalu nastavljen visok rast realnih zarada, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, dok je rast troškova rada izraženih u evrima bio nešto brži.

Visoke cene energenata od aprila su negativno uticale na trgovinski i tekući bilans. U prvom kvartalu odliv stranog kapitala iznosio je 866 miliona evra usled pada stranih direktnih investicija za oko 40 odsto, odliva trgovačkih kredita i povlačenja portfolio investicija.

Smanjenje priliva stranog kapitala, ukoliko ne bude praćeno povećanjem domaćih investicija, usporiće privredni rast i smanjiti konkurentnost privrede u budućnosti.

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto i nastavila prodaju deviza kako bi sprečila slabljenje dinara.

Realne kamatne stope na dinarske i indeksirane kredite opadale su u prva četiri meseca, a povećanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke za 0,25 procentnih poena neće imati značajniji uticaj na kamatne stope u Srbiji, zaključuje se u analizi.