Poslednji samit Emanuela Makrona: Mogu li Francuska i NATO da zadrže isti kurs?

Francuski predsednik, koji je stigao kasno, otišao ranije i jedva razgovarao sa novinarima često je imao skroman javni nastup na samitima Alijanse, piše Politico.

Ipak, tokom gotovo decenije na vlasti učvrstio je položaj Francuske kao jedne od vodećih sila u NATO-u, raspoređujući francuske snage na granici sa Rusijom i zalažući se za manju zavisnost od SAD i veću evropsku samostalnost.

To je sada postalo jasno dominantan pravac.

„Samit je pokazao da Evropljani sve više ulažu i preduzimaju sve više aktivnosti kako bi se sami branili. Ja sam, lično, to zagovarao već devet godina“, rekao je Makron novinarima na kraju samita.

Nasleđe francuskog predsednika u oblasti odbrane,zasnovano na okretanju ka Evropi, obeleženo je povećanjem izdvajanja za odbranu i prvim koracima ka uključivanju evropskih zemalja u francuski nuklearni sistem odvraćanja.

Međutim, kako se njegov mandat bliži kraju, dve sile bacaju senku na to nasleđe: ograničenja budžeta i uspon krajnje desnice.

Dok se očekuje da će centristički kandidati koji žele da naslede Makrona nastaviti njegov pravac, liderka krajnje desnice Marin Le Pen, koja vodi u anketama, jasno je stavila do znanja da bi Francuska značajno smanjila svoju ulogu u NATO-u i Evropskoj uniji ukoliko ona pobedi.

„Okretanje ka Evropi se već dogodilo, a sledeći predsednik će morati da odluči da li će nastaviti ili odbaciti ovaj sada veoma jasan pravac delovanja koji je ova administracija prihvatila“, rekao je Eli Tenenbaum, direktor centra za bezbednosne studije IFRI sa sedištem u Parizu.

„To je pitanje koje najviše brine naše evropske saveznike“.

Senka Marin Le Pen

Manje od godinu dana pre isteka mandata, francuski predsednik započinje seriju oproštajnih nastupa.

Njegov poslednji samit NATO-a ove nedelje biće praćen 13. jula poslednjim obraćanjem oružanim snagama uoči Dana Bastilje.

Istog dana će biti domaćin sastanka „Koalicije voljnih“, na kojem će okupiti saveznike Ukrajine, pre tradicionalne vojne parade 14. jula u Parizu (koja će mu takođe biti poslednja u svojstvu predsednika).

Od 2022. godine, nakon što je prvobitno kazao da je NATO u stanju „moždane smrti“, Makron je postao lice rastuće posvećenosti Francuske Alijansi, obaveze koja bi mogla da bude okončana ukoliko Le Pen bude izabrana za predsednicu.

Nakon pune ruske invazije na Ukrajinu, Francuska je povećala svoje prisustvo na istočnom krilu NATO-a, predvodeći snage Alijanse u Rumuniji i obećavajući u Ankari da će poslati trupe u Finsku. To se dogodilo u trenutku kada je Francuska bila primorana da se povuče iz svojih bivših kolonija u regionu Sahela u Africi.

Pariz takođe ima važnu ulogu u nadoknađivanju vojne opreme koju SAD povlače iz NATO-a, uključujući i ponudu da stavi na raspolaganje nosač aviona.

„Sama Francuska je zadovoljila 80 odsto pomorskih potreba nastalih zbog preusmeravanja američkih snaga“, rekao je Makron u sredu.

Predsedništvo Marin Le Pen poništilo bi veliki deo Makronovog rada. Ona je ove nedelje rekla da planira da bude kandidat Nacionalnog okupljanja na izborima sledeće godine, uprkos tome što je osuđena zbog pronevere.

U maju je liderka krajnje desnice rekla da bi tokom svog prvog predsedničkog mandata povukla Francusku iz integrisane komande NATO-a ponavljajući potez generala Šarla de Gola iz 1966. godine.

Takođe je rekla da bi NATO trebalo da se „preusmeri“ na borbu protiv radikalnog islamizma i nije dala nikakva obećanja u vezi sa prisustvom francuskih trupa na istočnom krilu Alijanse.

Više novca – ali nedovoljno

Ko god postane predsednik sledeće godine, moraće da se suoči i sa pogoršanjem javnih finansija Francuske.

Francuska planira da do 2030. godine izdvaja nešto više od 2,5 odsto BDP-a za odbranu, što je daleko od putanje potrebne za dostizanje NATO cilja od 3,5 odsto do 2035. godine. Sa javnim dugom većim od 115 odsto BDP-a, pronalaženje dodatnog novca biće veoma teško.

Dok se Pariz bori da pronađe sredstva, Nemačka ubrzano napreduje. Vojni izdaci Francuske trebalo bi da se udvostruče i dostignu 63,3 milijarde evra do 2027. godine, ali se očekuje da će Nemačka već sledeće godine dostići 109,7 milijardi evra.

Najviši francuski general Fabijen Mandon upozorio je poslanike da postoji stvaran rizik da Berlin pretekne Pariz kao vodeću vojnu silu na kontinentu.

Ograničena finansijska sredstva već su potkopala Makronove ambicije.

On je u martu najavio da će Francuska povećati broj nuklearnih bojevih glava, ali zemlja tokom poslednje decenije nije proširila svoju mornaricu niti vazdušne snage zbog nedostatka novca.

„Francuska nije rešila problem obezbeđivanja većeg obima snaga“, rekao je Martin Kvence, viši istraživač u nemačkom Maršalovom fondu. On je ocenio da je rizik od stvaranja „bonsai vojske koja radi sve, ali na veoma malom nivou“ „opravdana kritika“.

Govoreći o ratnoj ekonomiji, Kvence je dodao: „Postoji napor koji ne treba potceniti, ali retorika nije bila praćena stvarnim ulaganjima“.

Za Makrona je, međutim, ovaj samit NATO-a bio potvrda onoga za šta se zalaže gotovo čitavu deceniju.

„Evropa koja ulaže i brani svoj suverenitet i stratešku autonomiju unutar NATO-a: sada smo tamo“, napisao je na društvenim mrežama.