EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOVPokušaji Zapada da bivšeg generalnog konzula SAD u Vladivostoku Luja Krišoka predstavi kao „privremenog visokog predstavnika“ za Bosnu i Hercegovinu nemaju nikakvo pravno utemeljenje, navodi se u saopštenju portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove, prenosi TASS.
Zaharova je ukazala da Opšti okvirni Dejtonski mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu iz 1995. godine ne predviđa funkciju „vršioca dužnosti“ visokog predstavnika u BiH.
„Ako je takva funkcija potrebna radi tehničkog funkcionisanja Kancelarije visokog predstavnika (OHR), to je isključivo unutrašnje pitanje te institucije“.
Međutim,dodala je, „takozvani vršilac dužnosti visokog predstavnika nema nikakva ovlašćenja u smislu Dejtonskog sporazuma. Takvim ovlašćenjima može biti poveren samo legitimni visoki predstavnik čiju je kandidaturu odobrio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija“, naglasila je.
Prema navodima lokalnih medija, Sjedinjene Američke Države podržavaju bivšeg ambasadora Italije u Rusiji Antonija Zanardija Landija, dok Pariz i Berlin zagovaraju kandidaturu francuskog diplomate Renea Trokaza.
Odgovarajući na pitanje da li će Rusija nastaviti da učestvuje u radu ovog tela ili bi trebalo uspostaviti novi međunarodni mehanizam za nadzor nad sprovođenjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, ruska diplomatkinja je istakla da „Rusija nikada nije prekinula svoje članstvo u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje Mirovnog sporazuma“.
„Privremeno zamrzavanje našeg učešća u radu ovog formata povezano je s činjenicom da su od 2021. godine njegove sednice održavane pod ‘predsedavanjem’ samozvanca Kristijana Šmita, koji je uz podršku zapadnih zemalja uzurpirao funkciju visokog predstavnika“, navela je.
Zaharova je dodala da je krivicom zapadnih predstavnika napuštena dugogodišnja praksa donošenja odluka konsenzusom u Upravnom odboru.
„Za sada ne vidimo spremnost partnera da isprave nenormalnu situaciju koju su sami stvorili“, naglasila je.
„Stav Rusije, kao jednog od međunarodnih garanata Dejtonskog sporazuma, dosledan je i principijelan. Spoljni protektorat nije spojiv sa suverenitetom Bosne i Hercegovine. Zbog toga smo uvereni da Kancelariju visokog predstavnika treba zatvoriti što je pre moguće, a funkciju visokog predstavnika ukinuti bez ikakvih uslova“, izjavila je.
„Takozvana bonska ovlašćenja krše sve moguće odredbe Dejtonskog sporazuma. Mandat visokog predstavnika strogo je ograničen Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, prema kojem visoki predstavnik nema nikakva vanredna ovlašćenja. Njegova uloga je da bude međunarodni posrednik koji bi doprinosio uspostavljanju dijaloga između predstavnika konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine, koji su izvor i nosioci vlasti u zemlji, a ne da ih zamenjuje, čime samo izaziva krizu i međunacionalne sukobe“, rekla je Zaharova.
Ona je dodala da se sve države suočavaju s teškoćama i unutrašnjim nesuglasicama, ali da to ne znači da je za rešavanje tih problema potrebno stvarati „bilo kakve nadnacionalne organe spoljne uprave“.
„Bosna i Hercegovina, po našem mišljenju, u tom pogledu nije izuzetak. BiH je nezavisna demokratska država, članica brojnih međunarodnih organizacija i bila je birana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN. Za narode Bosne i Hercegovine odavno je došlo vreme da se oslobode ponižavajućeg spoljnog protektorata i da sami preuzmu odgovornost za sudbinu svoje zemlje, donoseći suverene odluke na osnovu dijaloga, kompromisa, dejtonskog ustava i zakona“, naglasila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
