“Jedna strana vas mrzi, a druga uz to i prezire”: Šta Makijaveli može da nam kaže o Vučićevoj poseti Kijevu?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u sredu prvi put otputovao u Kijev od početka rata u Ukrajini na samit Ukrajina – Jugoistočna evropa.

Osim njega na samitu su učestvovali i predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Rumunije Nikušor Dan, premijer Slovenije Janez Janša, hrvatski premijer Andrej Plenković, predsednik Albanije Bajram Begaj, premijerka Ukrajine Julija Sviridenko, potpredsednik Vlade Crne Gore za spoljne i evropske poslove Filip Ivanović.

Ipak, za razliku od svih ostalih predstavnika, Vučić nije učestvovao na svim aktivnostima samita, niti je potpisao deklaraciju koja je doneta da samitu.

“Kada vidite tekst deklaracije biće vam jasno zašto jedini nisam potpisao”, rekao je Vučić novinarima u Kijevu i didao da je bilo onih koji su pokušali da “Srbiji održe lekciju”, navodeći da su oni usaglašeni 100 odsto.

Ovo naravno nije prvu put da Vučić posećuje samit koji se tiče Ukrajine, ali ne potpisuje deklaraciju. Isti scenario se desio i prošle godine u Odesi. Pre toga je, na prva tri samita uvek stavljao potpis na deklaraciju, i naglašavao skoro svaki put, da je uticao na to da se u deklaraciju ne stavlja poziv na sankcije Rusiji.

Osim nepotpisivanja deklaracije, Vučić nije prisustvovao odavanju počasti stradalim vojnicima kojem su prisustvovali predsednica Evropske komisije i svi predstavnici zemalja jugoistočne Evrope.

Takođe, nije prisustvovao ni dodeljivanju ordena Ursuli fon der Lajen i majkama stradalih vojnika, niti poslušao govore svojih kolega.

Ipak, on se nezavisno od ovih ceremonija sastao sa ostatkom lidera iz Jugoistočne Evrope, ističući sastanke sa predsednikom Rumunije, premijerom Slovenije i predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, kao “kratak susret” sa fon der Lajen.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Govoreći o odnosu Srbije i Ukrajine, Vučić je na društvenim mrežama objavio da je na Samitu predstavio pet pozicija Srbije, a pre svega dosledno poštovanje Povelje i rezolucija UN, čime Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, koja, kako je rekao, na isti način poštuje suverenitet naše zemlje.

„Došao sam u Kijev kako bih predstavio pozicije Srbije o svim značajnim pitanjima u ovom važnom trenutku, uz zahvalnost ukrajinskim domaćinima na izuzetnom gostoprimstvu“, saopštio je Vučić.

S obzirom da Vučić od početka rata u Ukrajini pokušava da balansira između EU i Rusije, te da do sada nije propustio odlazak ni na jedan samit Jugoistočna Evropa – Ukrajina, ova poseta Kijevu nije novost. Ipak, imajući u vidu da se ovo dešava samo nekoliko dana nakon održane parlamentarne konferencije u Beogradu u kojo je učestvovao i Ruslan Stefančuk, može se postaviti pitanje da li sve to nagoveštava barem deklarativno približavanje Ukrajini.

Ovo naravno nije promaklo ni ruskim vlastima, pa je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zahraova nastup Stefančuka nazvala rusofobnim istupom na koji ,kako je rekla, Beograd nažalost nije reagovao.

Ovog puta, jedina reakcija Moskve na Vučićevu posetu Kijevu bila je izjava portparola Kremlja, Dmitrija Peskova koji je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da Moskva nije slala nikakve poruke Zelenskom preko Vučića.

Lopandić: Vučić odustao da se kladi na rusku kartu

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić za Danas kaže da se čini da je Vučić odustao da se “kladi na rusku kartu”, pa da sa četiri godine kašnjenja nastoji da se “ukrca u kijevski voz” ali tako da to njegovi proruski glasači u Srbiji ne primete.

“Stoga kao i obično žonglira na više stolica s jedne strane pod pritiskom EU da se približi stavovima Brisela kada je u pitanju usklađivanje sa spoljnom politikom, a s druge strane ponavljajući i dalje da nije uveo sankcije Rusiji iako svi znaju da je, ipak, paralelno omogučio snabdevanje Ukrajine vojnim isporukama i energentima”, kaže naš sagovornik.

Lopandić ističe da takva “lukavstva” koja Vučić proglašava mudrom neutralnom politikom, u uslovima oštrih sukoba retko uspevaju jer izazvaju nepoverenje svih učesnika u sukobu, pa se, dodaje on, krajnja cena takve politike utrostručava po dugoročne interese zemlje.

“Odbacivanje kijevske deklaracije dok istovremeno sedite na skupu podrške Ukrajini ostavlja bizaran utisak da ni sami ne znate koju politiku vodite. Ili kako je to napisao Makijaveli, neutralnost u otvorenom sukobu predstavlja rizik i ne uspeva jer vas jedna strana i dalje mrzi, a druga vas uz to i prezire”, zaključuje sagovornik Danasa.

Pavković: Pojačavanje principijelne podrške Ukrajini i nastavak ka članstvu u EU

Direktor strategije Centra za evropske politike Miloš Pavković za Danas kaže da se čini da je cilj posete bio popravljanje i unapređenje bilateralnih odnosa sa Ukrajinom.

“To je proces započet posetama potpredsednika vlade i predsednika parlamenta Ukrajine u maju i junu”, kaže naš sagovornik.

On ističe da je, s druge strane, Vučić pažljivo birao aktivnosti u Kijevu.

“Tako je izostao potpis na deklaraciji i odavanje počasti ukrajinskim vojnicima. Ovakve poteze prevashodno treba posmatrati kao i balansiranje prema Rusiji”, pojašnjava Pavković.

Na pitanje da li konferencija parlamentaraca u Beogradu, i sada Vučićeva poseta Kijevu nagoveštavaju novu orijentaciju Srbije, on odgovara da se ne radi o novoj orijentaciji već o pojačavanju ili intenziviranju postojeće orijentacije.

U postojeću orijentaciju Pavković ubraja principijelnu podršku Ukrajini, i nastavak puta ka članstvu u EU.

Govoreći o tome koje posledice može da ima ova poseta a koje bi bile povoljne po Srbiju, naš sagovornik navodi da je cilj ovakvih poteza da se odobrovolje skeptične države članice EU i odblokiraju pristupni pregovori Srbije.