Ministarka Snežana Paunović: Foto (BETAPHOTO/Ministarstvo lokalne uprave i samouprave/Nemanja Pančić)Da sam bila Slobodan Milošević, etnički bih očistila Kosovo 1998. Ali ne na način da bi ih likvidirala, kako se oni trude da do danas očiste etnički Kosovo, nego na način da svako onaj ko se oseća manje kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije, napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju. A da oni koji su se opredelili za terorističke akcije budu likvidirani na način na koji se obično obračunavaju sa teroristima danas, a kamoli u to vreme.
Ovakva izjava ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović izazvala je ozbiljan prezir „svakog normalnog čoveka“- takvi još uvek stanuju ovde?- koji oseća gađenje i na primisao o etničkom čišćenju.
Prouzrokovala je, dakako, osudu i dela srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, koju je stavila u još teži položaj, kao i srbijanskih studenata u blokadi, te dela opozicije, koja traži njenu smenu, i civilnog sektora.
Predsednik Srbije i osnivač Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić takođe je ocenio da je izjava „neoprezna i nedovoljno odgovorna“ i da ne predstavlja njegovu i politiku Vlade, koja, kako je rekao, zagovara dijalog, a nikad etnička čišćenja.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je dodala da je šokirana zbog izjave, za koju postoji „nulta tolerancija“, jer „u Evropi nema mesta za retoriku koja opravdava i zagovara etničko čišćenje“. Nada se, kazala je, da to nije stav cele Vlade Srbije.
Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i čelnik Socijalističke partije Srbije, u kojoj je ministarka Paunović funkcionerka, ocenio je, međutim – doduše pre nego što se Vučić oglasio na ovu temu – da su osude koje su joj upućene „sramne i licemerne“. Nije čuo, kazao je, da je neko od domaćih političara osudio etničko čišćenje Srba, dodajući da je 1999. godine „sa Kosova i Metohije proterano 240.000 Srba, a vraćeno manje od 10.000“.
I deo srbijanske javnosti je izjavu ministarke komentarisao na sličan način, podsećajući i na druga etnička čišćenja Srba u novijoj istoriji, na primer u omraženoj Hrvatskoj.
Sama Paunović je – o Marije li na Prkosima – rekla da ostaje pri svojoj izjavi. „Ne odriče“ se politike SPS-a iz devedesetih i „sme“ da iznese pozitivan stav o njoj, jer je „socijalistkinja koja izgovara istinu koje se mnogi plaše i iznosi činjenice koje bi drugi želeli da poreknu“.
Pritom se, naravno, nije osvrnula na istinu da je od tada do danas, a pod vlašću u kojoj vazda učestvuje njena stranka, država Srbija bezmalo izbrisana sa Kosova, prenevši svoje ključne nadležnosti na institucije u Prištini . I ona, uostalom, kako je kazala, četiri godine ne može da uđe na Kosovo, a sada su je kosovske vlasti, iliti privremene kosovske institucije, kako ih naziva zvanični Beograd, proglasile personom non grata i trajno zabranile ulazak.
Nakon svega je osetila potrebu – o tempora o mores – da se izvini samo Vučiću, premijeru Macutu i Vladi Srbije, i to jer su „prozivani ni krivi ni dužni“. Izvesno je, dakle, da se čak i ukoliko bude razrešena, dakako zbog pritiska javnosti a ne odgovorne državne politike, ništa nabolje promeniti neće.
Mnogo je na „ovim prostorima“ mržnje, koja rađa novu mržnju, a ministarka i njoj slični ništa nisu naučili iz krvavih i stramnih 90-tih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
