Marija Milić,diplomirani farmaceut, foto: Privatna arhivaMagnezijum je verovatno jedan od najpopularnijih suplemenata današnjice. Jedni ga piju pred spavanje, drugi zbog umora, treći kada osete grčeve u mišićima. Ipak, iza ove male tablete ili kesice praška krije se mnogo više pitanja nego što se na prvi pogled čini.
Da li nam zaista treba magnezijum svaki put kada smo iscrpljeni? Da li skuplji preparat znači i bolji izbor? I koje greške najčešće pravimo kada sami biramo suplemente?
U serijalu razgovora sa Marijom Milić, diplomiranom farmaceutkinjom, bavićemo se upravo onim stvarima koje često ostanu između reklama, internet saveta i stvarnog stručnog znanja, od najčešćih zabluda o lekovima do praktičnih saveta koje možda nikada nismo čuli.
Magnezijum je poslednjih godina postao jedan od najpopularnijih dodataka ishrani. Neko ga koristi zbog grčeva u mišićima, neko zbog osećaja umora, neko nakon treninga, neko pred spavanje, a neko jednostavno zato što je čuo da je “dobar za sve”.
I onda dolazimo do situacije koju verovatno poznaje svako ko je bar jednom stajao ispred police sa suplementima.
Ispred vas stoje magnezijum citrat, bisglicinat, oksid, malat, različite kombinacije, kapsule, praškovi, direkt forme i proizvodi koji obećavaju “bolju apsorpciju” ili “premium formulu”.
Cene se razlikuju, deklaracije nisu uvek jednostavne za razumevanje, a prosečnom korisniku često ostaje isto pitanje:
Koji magnezijum je onda najbolji?
Rekla bih da možda prvo treba promeniti pitanje.
Nije najvažnije pitati koji je najbolji.
Bolje pitanje je:
Da li razumem šta zapravo kupujem?
Jer kod suplementa najveći broj na prednjoj strani pakovanja često nije najvažnija informacija.
Mnogo važnije stvari obično se nalaze tamo gde većina ljudi prvo ne pogleda.
Na poleđini kutije.
U deklaraciji.
Zašto je magnezijum važan za organizam?
Pre nego što pričamo o različitim vrstama magnezijuma, važno je razumeti zašto nam je on uopšte potreban.
Magnezijum nije postao važan zato što su suplementi postali popularni.
On je esencijalan mineral bez koga naše ćelije ne bi mogle normalno da funkcionišu.
Učestvuje u stotinama procesa u organizmu i potreban nam je svakog dana.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Magnezijum doprinosi:
normalnoj funkciji mišića,
normalnom radu nervnog sistema,
održavanju ravnoteže elektrolita,
normalnom metabolizmu energije,
smanjenju osećaja umora i iscrpljenosti.
Zbog toga nije iznenađenje što ga ljudi najčešće povezuju sa grčevima, fizičkom aktivnošću, umorom i periodima većeg opterećenja organizma.
Ali ovde dolazimo do važne razlike.
Ako je nešto važno za telo, ne znači automatski da nam svima nedostaje u obliku suplementa.
Magnezijum nam je svima potreban, ali kome treba dodatna suplementacija?
Ovo je jedna od najčešćih zabuna kada pričamo o vitaminima i mineralima.
Postoje dva različita pitanja:
“Da li mi treba magnezijum?”
i:
“Da li mi treba magnezijum kao dodatak ishrani?”
Na prvo pitanje odgovor je jednostavan.
Da.
Magnezijum nam je svima potreban.
Na drugo pitanje odgovor zavisi od osobe.
Najbolji izvor magnezijuma za većinu ljudi i dalje je raznovrsna ishrana.
Nalazimo ga u orašastim plodovima, semenkama, mahunarkama, integralnim žitaricama, kakau i zelenom lisnatom povrću. Međutim, savremeni način ishrane, visok stepen prerade hrane, ali i razlike u sadržaju magnezijuma u zemljištu doveli su do toga da unos ovim putem kod mnogih ljudi nije optimalan.
Upravo zbog toga poslednjih godina raste interesovanje za suplemente sa magnezijumom.
Sa tim u vezi, postoje situacije kada dodatni unos može imati smisla.
Osobe koje imaju nizak unos magnezijuma kroz ishranu
Ako je ishrana jednolična ili sadrži malo namirnica bogatih magnezijumom, unos može biti niži od potreba organizma.
Osobe sa povećanim potrebama ili većim gubicima
Kod osoba koje se intenzivno bave fizičkom aktivnošću potrebe za mineralima mogu biti drugačije zbog većeg opterećenja i gubitka elektrolita znojenjem.
Osobe koje imaju grčeve u mišićima
Magnezijum doprinosi normalnoj funkciji mišića i zato ga mnogi prvo povezuju sa grčevima.
Ali važno je znati:
nije svaki grč znak nedostatka magnezijuma.
Osobe koje osećaju umor i iscrpljenost
Magnezijum ima ulogu u stvaranju energije.
Ali umor je dobar primer gde treba biti realan.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Nekada uzrok nije nedostatak jednog minerala, već san, stres, ishrana ili drugi zdravstveni faktori.
Zato pitanje nije:
“Da li je magnezijum važan?”
Jeste.
Pravo pitanje je:
“Da li meni treba dodatni unos i koji oblik tada ima najviše smisla?”
Kada piti magnezijum i da li ga treba uzimati preventivno?
Još jedno često pitanje je:
Da li je bolje ujutru ili uveče?
Za većinu ljudi vreme uzimanja nije najvažniji faktor.
Mnogo je važnije da se koristi redovno, da vam odgovara i da ga dobro podnosite.
Nekome više odgovara uveče jer je deo rutine pred spavanje.
Nekome više odgovara uz obrok tokom dana.
Najbolje vreme je često ono kojeg ćete se zaista pridržavati.
A preventivno?
Ako kroz ishranu unosimo dovoljno magnezijuma i nemamo povećane potrebe, dodatna suplementacija nije nešto što se podrazumeva.
Suplement treba da ima razlog.
Ne samo da bude još jedna kutija na polici.
Prva lekcija kod izbora: veliki broj na kutiji nije cela priča
Ovo je možda najvažnija stvar koju treba razumeti kada biramo magnezijum.
Prirodno je da kada vidimo dva proizvoda prvo uporedimo brojeve.
Ako na jednoj kutiji piše 100 mg, a na drugoj 1000 mg, većina ljudi će pomisliti:
“Ovaj drugi ima više, sigurno je jači.”
Ali kod minerala priča nije baš tako jednostavna.
Ono što nas zapravo zanima jeste količina elementarnog magnezijuma.
Šta je zapravo elementarni magnezijum?
Elementarni magnezijum je količina čistog magnezijuma koja je organizmu na raspolaganju da učestvuje u njegovim fiziološkim funkcijama.
Zamislite magnezijum kao putnika koji želi da stigne do vašeg organizma. Problem je što ne može da putuje sam. U prirodi, ali ni u suplementima, magnezijum nije stabilan kao “slobodan” mineral. Da bi mogao da se proizvede u kapsuli ili tableti, mora da bude vezan za drugo jedinjenje, takozvanu so ili nosač.
Taj nosač može biti oksid, citrat, glicin, malat ili neka druga supstanca. Zato govorimo o magnezijum oksidu, magnezijum citratu ili magnezijum bisglicinatu. Elementarni magnezijum je samo deo te celine.
Kada na deklaraciji piše 800 mg magnezijum-citrata, tih 800 mg predstavlja ukupnu težinu jedinjenja i magnezijuma i citrata zajedno.
Isto važi i za druge oblike.
Možemo to da uporedimo sa voćem. Kada kupite kilogram pomorandži, ne znači da ćete pojesti kilogram jestivog dela. Tu su i kora, semenke i delovi koje ne jedemo. Tek kada ih oljuštite, vidite koliko voća zapravo imate.
Slično je i sa magnezijumom. Ukupna masa jedinjenja nije isto što i količina magnezijuma koju ono sadrži.
Upravo zbog toga pri poređenju suplemenata prvo tražim podatak o elementarnom magnezijumu, a tek zatim gledam koji je oblik magnezijuma korišćen.
Na deklaraciji ćete često videti procenat NRV (referentne nutritivne vrednosti). Za magnezijum on iznosi 375 mg dnevno za odrasle. Važno je znati da se ova vrednost odnosi na ukupan dnevni unos magnezijuma iz hrane i suplemenata zajedno, a ne predstavlja preporuku da svako uzima suplement u toj količini.
Zašto postoje različiti oblici magnezijuma?
Kada kažemo “pijem magnezijum”, zvuči kao da svi pričamo o istoj stvari.
Ali nije svaki magnezijum isti.
Magnezijum u suplementu ne postoji samostalno. On mora biti vezan za drugo jedinjenje i upravo zbog toga imamo različite oblike: oksid, citrat, bisglicinat, malat i druge.
Taj drugi deo molekula nije samo “dodatak”.
On utiče na osobine celog preparata:
koliko se dobro rastvara,
kako se apsorbuje,
kako ga podnosimo,
kakav efekat može imati na digestivni sistem.
Zato izbor oblika nije samo pitanje marketinga.
Magnezijum oksid: zašto velika brojka može da zavara?
Magnezijum oksid je jedan od najduže korišćenih oblika magnezijuma. Sadrži visok procenat elementarnog magnezijuma, pa na prvi pogled deluje kao veoma dobar izbor.
Međutim, da bi se mineral apsorbovao u crevima, prvo mora da se oslobodi iz jedinjenja u kojem se nalazi. Kod oksida , zbog njegove slabe rastvorljivosti, taj proces nije naročito efikasan, pa značajan deo magnezijuma jednostavno prođe kroz digestivni sistem neiskorišćen.
Upravo zato kažemo da magnezijum oksid ima nižu bioraspoloživost, odnosno manji procenat unetog magnezijuma dospe do mesta gde ga organizam može koristiti.
Neapsorbovani deo ostaje u crevima, gde vezuje vodu i povećava njen sadržaj u stolici. Zbog toga kod nekih ljudi može izazvati:
nadutost,
osećaj nelagodnosti u stomaku,
mekšu stolicu ili čak prolaznu dijareju.
Zanimljivo je da se upravo zbog ovog efekta magnezijum oksid u većim dozama ponekad koristi i zbog svog laksativnog delovanja.
U praksi sam često čula rečenicu:
“Meni magnezijum ne odgovara.”
Međutim, vrlo često problem nije bio sam magnezijum, već oblik u kojem je uziman. Kada osoba pređe na drugi oblik koji se bolje apsorbuje i bolje podnosi, iskustvo može biti potpuno drugačije.
To, naravno, ne znači da je magnezijum oksid “loš”. On ima svoje mesto i svoju primenu. Ali ako biramo suplement sa ciljem da organizmu obezbedimo magnezijum uz dobru podnošljivost, važno je da znamo da veliki broj miligrama na kutiji nije jedini kriterijum koji treba da posmatramo.
Magnezijum citrat: zašto se često koristi?
Kod ovog oblika magnezijum je vezan za limunsku kiselinu. Ovakva hemijska veza omogućava da se jedinjenje bolje rastvara u vodi, što doprinosi njegovoj većoj bioraspoloživosti u odnosu na magnezijum oksid.
Upravo zbog toga magnezijum citrat često predstavlja dobar izbor za osobe koje žele efikasniji unos magnezijuma kroz suplementaciju.
Međutim, ni ovde priča nije potpuno jednostavna.
Magnezijum citrat zadržava određeni osmotski efekat u crevima. To znači da privlači vodu u digestivni trakt, pa kod nekih osoba, naročito pri većim dozama, može dovesti do mekše stolice ili češćeg pražnjenja creva.
Za osobe koje imaju sklonost ka zatvoru, to ponekad može biti i korisna osobina.
Sa druge strane, kod ljudi koji već imaju osetljiv digestivni sistem ili češće epizode proliva, upravo ovaj efekat može predstavljati razlog da razmotre neki drugi oblik magnezijuma.
I zato je ovo dobar primer zašto pitanje:
“Koji oblik je najbolji?”
nema isti odgovor za svaku osobu.
Nekome će to biti prednost.
Nekome neće odgovarati.
Magnezijum bisglicinat: zašto je postao toliko popularan?
Poslednjih godina jedan oblik magnezijuma posebno privlači pažnju: magnezijum bisglicinat. Ako ste pretraživali internet ili društvene mreže, velike su šanse da ste upravo na njega naišli kao na „najbolji magnezijum“.
Ali zašto?
Kod ovog oblika magnezijum je vezan za dva molekula glicina, aminokiseline koja prirodno postoji u našem organizmu i učestvuje u brojnim fiziološkim procesima. Zbog takve strukture bisglicinat spada u helirane oblike magnezijuma.
Šta to zapravo znači?
Takva veza čini jedinjenje stabilnijim i omogućava da se magnezijum efikasnije apsorbuje, uz manju verovatnoću da izazove gastrointestinalne tegobe. Upravo zbog toga se bisglicinat često preporučuje osobama koje imaju osetljiv želudac ili kojima su drugi oblici magnezijuma izazivali nadutost, nelagodnost ili dijareju.
Još jedna zanimljiva karakteristika ovog oblika jeste sam glicin. Ova aminokiselina nije izabrana slučajno.
Glicin je važan neurotransmiter i učestvuje u procesima koji su povezani sa opuštanjem nervnog sistema i kvalitetom sna. Zbog toga se magnezijum bisglicinat često nalazi u preparatima namenjenim večernjoj rutini ili osobama koje žele da podrže opuštanje organizma nakon napornog dana.
Međutim, ovde je važno napraviti jasnu razliku između marketinga i nauke.
To što je magnezijum vezan za glicin ne znači da će rešiti hroničnu nesanicu, anksioznost ili dugotrajan stres. Magnezijum nije sedativ niti lek za poremećaje spavanja.
Ako neko mesecima loše spava ili oseća izražen umor, uzrok može biti mnogo složeniji; od hroničnog stresa i loših životnih navika do zdravstvenih stanja koja zahtevaju pregled lekara.
Zbog dobre podnošljivosti i bioraspoloživosti, bisglicinat je danas jedan od najčešće preporučivanih oblika magnezijuma. Ipak, to ne znači da je najbolji za svakoga. Izbor i dalje zavisi od razloga zbog kojeg se suplement uzima i od osobe koja ga koristi.
Magnezijum malat: gde se uklapa?
Kod magnezijum malata, magnezijum je vezan za jabučnu kiselinu (malat), jedinjenje koje se prirodno nalazi u voću, posebno u jabukama, ali je još važnije to što učestvuje u procesima stvaranja energije u našim ćelijama.
Upravo zbog te uloge, proizvođači ga često kombinuju sa magnezijumom u preparatima namenjenim osobama koje žele podršku tokom dana, fizički su aktivne ili se osećaju iscrpljeno.
Važno je, međutim, naglasiti da to ne znači da će magnezijum malat “dati energiju” poput kofeina ili energetskog napitka. Njegova uloga je da obezbedi organizmu magnezijum u obliku koji se dobro apsorbuje, dok je malat odabran zbog svoje prirodne povezanosti sa energetskim metabolizmom.
Tablete, kapsule, direkt forme i gelovi: da li oblik proizvoda pravi razliku?
Kada konačno izaberemo vrstu magnezijuma, dolazi sledeće pitanje:
“A koji oblik proizvoda je najbolji?”
Tablete, kapsule, praškovi koji se rastvaraju u vodi, direkt granule, šumeće tablete, sprejevi, gelovi… Izbor ponovo može delovati komplikovano.
Ali kao i kod forme magnezijuma, odgovor nije isti za sve.
Tablete i kapsule su najčešći oblici suplemenata sa magnezijumom. Njihova prednost je precizno doziranje i lako poređenje proizvoda, jer deklaracija obično jasno prikazuje oblik magnezijuma, količinu elementarnog magnezijuma i preporučenu dnevnu dozu.
Praškovi, direkt forme i šumeće tablete
Praškovi, direkt granule i šumeće tablete odgovaraju osobama koje ne vole kapsule ili žele da suplement uzmu rastvoren u vodi.
Međutim, praktičnost ne bi trebalo da bude jedini kriterijum pri izboru.
Kod ovih preparata često nalazimo dodatne sastojke koji poboljšavaju ukus, rastvorljivost ili stabilnost proizvoda. To mogu biti zaslađivači, šećeri, arome, boje ili kiseline koje omogućavaju šumeći efekat.
Kod ovakvih preparata uvek proveravam nekoliko stvari:
koji oblik magnezijuma sadrže;
koliko elementarnog magnezijuma obezbeđuje jedna dnevna doza;
da li je količina jasno navedena;
koliko kesica ili tableta čini preporučenu dnevnu dozu.
Ponekad proizvod odličnog ukusa sadrži manje elementarnog magnezijuma nego što očekujemo ili veći broj pomoćnih sastojaka nego što nam je potrebno.
Drugim rečima, najukusniji preparat nije uvek i najkvalitetnije formulisan.
Magnezijum gelovi i sprejevi
Poslednjih godina sve češće viđamo i preparate sa magnezijumom koji se nanose direktno na kožu. Posebno su popularni među sportistima i osobama koje ih koriste nakon treninga ili fizičkog napora.
Najčešće ih nalazimo u obliku gelova, ulja ili sprejeva za lokalnu primenu.
Njihova popularnost uglavnom proizlazi iz osećaja hlađenja, masaže i lokalnog opuštanja mišića nakon nanošenja.
Međutim, važno je razlikovati lokalni osećaj prijatnosti od nadoknade magnezijuma u organizmu.
Iako se često reklamiraju kao način da se magnezijum “upije kroz kožu”, za sada nema dovoljno kvalitetnih naučnih dokaza koji bi pokazali da se ovim putem može postići značajan unos magnezijuma uporediv sa unosom hranom ili oralnim suplementima.
Zbog toga se, kada govorimo o nadoknadi magnezijuma u organizmu, najveći deo naučnih dokaza i preporuka i dalje odnosi na uravnoteženu ishranu i oralne preparate, odnosno kapsule, tablete, praškove ili druge oblike koji se uzimaju na usta.
To, naravno, ne znači da gelovi ili sprejevi nemaju svoje mesto. Nekim ljudima prijaju kao deo oporavka nakon fizičke aktivnosti ili masaže. Ali važno je da ih ne posmatramo kao zamenu za oralnu suplementaciju kada je cilj povećanje unosa magnezijuma.
Nije svaki proizvod isti čak i kada piše isti oblik
Ni kada na kutiji piše isti oblik magnezijuma, to ne znači da su dva proizvoda ista. Sam naziv na prednjoj strani nije dovoljan da procenimo njihov kvalitet.
Važnije je da pogledamo celu deklaraciju i postavimo nekoliko jednostavnih pitanja:
Koliko elementarnog magnezijuma sadrži jedna dnevna doza?
Da li je jasno navedeno koji je oblik magnezijuma korišćen?
Da li je proizvod jedna čista forma ili kombinacija više različitih soli?
Da li proizvođač transparentno prikazuje sastav?
Tek kada spojimo odgovore na ova pitanja možemo realno uporediti dva proizvoda.
Ponekad će upravo proizvod sa jednostavnom i transparentnom formulacijom biti bolji izbor od skupljeg preparata koji koristi više oblika magnezijuma, ali ne navodi u kom su odnosu zastupljeni.
Isti naziv ne znači i isti proizvod
Na dva proizvoda može pisati „magnezijum bisglicinat“, ali to ne znači da su ta dva preparata ista.
Jedan proizvod može jasno navoditi oblik magnezijuma, količinu elementarnog magnezijuma i preporučenu dnevnu dozu.
Drugi može sadržati kombinaciju više oblika, na primer magnezijum bisglicinat, magnezijum citrat i magnezijum oksid.
Da li su kombinacije automatski loše?
Ne.
Ali postoji jedno važno pitanje:
Da li znam šta dobijam?
Ako proizvođač navede samo “magnezijum kompleks”, ali ne znamo odnos pojedinačnih oblika, teško možemo proceniti koliko kog oblika unosimo.
Zato više cenim jasnu i transparentnu deklaraciju nego veliko obećanje na prednjoj strani kutije.
Kako ja kao farmaceut čitam deklaraciju?
Kada uzmem suplement u ruke, gotovo nikada ne donosim zaključak na osnovu prednje strane pakovanja. Prvo pročitam deklaraciju.
Prvo proveravam koji je oblik magnezijuma korišćen.
Zatim gledam koliko elementarnog magnezijuma sadrži preporučena dnevna doza.
Na kraju proveravam da li je deklaracija dovoljno jasna da mogu da razumem šta proizvod zaista sadrži.
Jer cilj nije kupiti suplement sa najboljom reklamom.
Cilj je razumeti proizvod.
Najčešće greške pri izboru magnezijuma
Posle godina rada u apoteci primetila sam jednu stvar: ljudi najčešće ne naprave loš izbor zato što ne vode računa.
Informacija ima mnogo, ali nisu sve jednako korisne.
Uzeću onaj koji ima najviše miligrama
Prvo treba proveriti da li se miligrama odnose na ukupnu količinu jedinjenja ili na količinu elementarnog magnezijuma. Zatim treba pogledati koji je oblik magnezijuma korišćen, jer upravo od toga zavisi koliko će organizam moći da ga iskoristi.
Drugim rečima, veći broj ne znači automatski i veći efekat. Najvažnije je razumeti šta taj broj zapravo predstavlja.
Skuplji znači bolji
Mnogi pretpostavljaju da skuplji suplement automatski znači i kvalitetniji suplement.
Istina je da cena može biti viša zbog kvalitetnije sirovine, skupljeg oblika magnezijuma, boljeg proizvodnog procesa ili dodatnih sastojaka.
Ali cena sama po sebi nije dokaz kvaliteta.
Sa druge strane, ni najjeftiniji preparat nije nužno loš.
Kada procenjujemo vrednost suplementa, mnogo je korisnije postaviti pitanje:
Šta dobijam za preporučenu dnevnu dozu?
Koji oblik magnezijuma sadrži?
Koliko elementarnog magnezijuma obezbeđuje preporučena dnevna doza?
Da li je deklaracija dovoljno jasna da razumem šta kupujem?
Koliko kapsula ili kesica je potrebno za preporučenu dnevnu dozu?
Tek kada odgovorimo na ta pitanja možemo realno da uporedimo dva proizvoda.
Ako ga svi preporučuju, mora da je najbolji
Ova greška je poslednjih godina postala sve češća.
Dovoljno je da jedan proizvod postane popularan na Instagramu ili TikToku i vrlo brzo se stvori utisak da je to jedini pravi izbor.
Ali zdravlje ne funkcioniše po principu trendova.
Suplement koji odgovara vašoj prijateljici, omiljenom influenseru ili sportisti možda nije najbolji izbor za vas.
Razlog zbog kojeg neko uzima magnezijum može biti potpuno drugačiji od vašeg. Neko želi da nadoknadi manji unos kroz ishranu, neko ga koristi zbog grčeva u mišićima, neko ima osetljiv stomak, a neko već koristi druge lekove koji mogu uticati na izbor suplementa.
Zato iskustva drugih ljudi mogu biti zanimljiva, ali ne bi trebalo da budu jedini razlog za kupovinu.
Mnogo je važnije razumeti zašto je određeni oblik izabran nego jednostavno pratiti ono što je trenutno najpopularnije.
Primer iz prakse: kako bih uporedila dva proizvoda?
Hajde da primenimo sve što smo do sada naučili. Zamislimo da u apoteci upoređujemo dva proizvoda.
Prvi proizvod na deklaraciji jasno navodi da sadrži magnezijum bisglicinat. Pored toga piše koliko elementarnog magnezijuma obezbeđuje jedna kapsula, koliko kapsula čini preporučenu dnevnu dozu i koliko iznosi referentna dnevna vrednost (% NRV).
Kada pogledam ovakvu deklaraciju, znam šta proizvod sadrži i mogu da procenim da li odgovara osobi koja ga kupuje.
Drugi proizvod na prednjoj strani ima veliki natpis:
Magnezijum kompleks 1000 mg
Na prvi pogled deluje impresivno. Veliki broj privlači pažnju i mnogi će pomisliti da je upravo to kvalitetniji proizvod.
Međutim, kada okrenemo kutiju i pažljivije pročitamo deklaraciju, vidimo da proizvod sadrži kombinaciju magnezijum oksida, magnezijum citrata i magnezijum bisglicinata.
Kombinovanje različitih oblika magnezijuma nije samo po sebi loše i u pojedinim formulacijama može imati smisla.
Problem nastaje kada proizvođač ne navede koliko kog oblika preparat sadrži.
Da li je najveći deo magnezijuma zapravo oksid, a bisglicinat dodat u veoma maloj količini? Ili je odnos obrnut?
Bez tih podataka to ne možemo da znamo.
Zbog toga me kao mnogo više raduje kada proizvođač transparentno prikaže sastav nego kada na prednjoj strani istakne veliki broj ili marketinški naziv poput „premium kompleksa“.
Transparentna deklaracija govori da proizvođač nema šta da krije. Ona omogućava i farmaceutu i potrošaču da razumeju šta se nalazi u preparatu i da različite proizvode porede na osnovu činjenica, a ne utiska.
Transparentnost je deo kvaliteta.
Kada treba pitati farmaceuta ili lekara?
Iako se magnezijum često doživljava kao običan suplement, postoje situacije kada savet stručnjaka ima posebnu važnost.
Na primer:
ako koristite određene lekove,
imate hronične bolesti,
probleme sa bubrezima,
ako ste trudni ili dojite,
ili imate tegobe koje dugo traju.
Nekada pitanje nije samo:
“Koji magnezijum?”
Već:
“Da li je ovo pravi izbor za mene?”
Suplementi u eri Instagrama i TikToka: kome zapravo verujemo?
Nikada nije bilo lakše doći do informacija o zdravlju. Za nekoliko sekundi možemo pronaći desetine video-snimaka, preporuka i iskustava ljudi koji tvrde da im je baš određeni suplement promenio život.
I to samo po sebi nije loše.
Dobro je što se ljudi danas više interesuju za svoje zdravlje nego ranije. Dobro je što postavljaju pitanja, čitaju i žele da razumeju.
Problem nastaje kada zaboravimo da nije svaka informacija isto što i stručan savet.
Lično iskustvo može biti iskreno.
Marketing može biti veoma ubedljiv.
Ali nijedno od ta dva ne može da zameni razgovor sa zdravstvenim radnikom koji poznaje sastav preparata, način na koji deluje i okolnosti osobe koja ga koristi.
Jedna od rečenica koju sam tokom rada u apoteci često čula bila je:
“Uzela sam ovaj jer ga svi hvale.”
A odmah zatim obično bi sledilo pitanje:
“Da li sam dobro izabrala?”
To je trenutak koji me je uvek podsećao koliko je farmaceut važan deo zdravstvenog sistema.
Ne zato da umesto vas donese odluku.
Već da vam pomogne da donesete informisanu odluku.
Dobra edukacija nije kada vam neko kaže šta da kupite. Posao farmaceuta je da prevede stručne informacije na jezik koji svako može da razume, da ukaže na razlike između proizvoda, da objasni deklaraciju i da vas upozori kada marketing obećava više nego što nauka može da potvrdi.
Dobra edukacija je kada posle razgovora ili pročitanog teksta znate zašto ste nešto izabrali.
Možda je upravo zato najvažnija poruka ovog teksta mnogo šira od magnezijuma.
Sutra ćete birati vitamin D, probiotik, kolagen ili neki drugi suplement.
Ako vas je ovaj tekst naučio da okrenete kutiju, pročitate deklaraciju i postavite pravo pitanje, onda je ispunio svoj cilj.
Jer najbolja odluka nije ona koju donesemo zato što je nešto trenutno popularno.
Najbolja odluka je ona koju donesemo zato što razumemo šta unosimo u svoj organizam.
Šta treba zapamtiti?
Ne postoji jedan najbolji magnezijum za sve.
Najskuplji nije automatski najbolji.
Najpopularniji nije uvek pravi izbor.
Sledeći put kada budete stajali ispred police sa suplementima, nemojte gledati samo prednju stranu kutije.
Okrenite proizvod.
Pogledajte deklaraciju.
Pogledajte:
koji oblik magnezijuma sadrži,
koliko ima elementarnog magnezijuma,
koliko je formula jasna,
i da li razumete šta kupujete.
A ako vam nešto nije jasno, pitajte vašeg farmaceuta. Ponekad jedan razgovor može da bude vredniji od deset preporuka sa interneta.
Jer cilj nije samo uzeti suplement.
Cilj je znati zašto ga uzimate.
A kada razumete šta piše na deklaraciji, mnogo je lakše razlikovati dobar suplement od dobrog marketinga.
Autorka teksta je Marija Milić, dipl. farm.
Doza farmaceuta
„Verujem da farmacija ne treba da bude tema samo kada smo bolesni. Ako želimo da je približimo ljudima, moramo da izađemo iz prevelikog stručnog žargona.
Moramo da govorimo jezikom koji ljudi razumeju, da dajemo jednostavne odgovore i kroz svakodnevne primere približimo znanje koje im može pomoći da donose bolje odluke o svom zdravlju.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
