“Pozitivan, ali ne i dovoljan gest”: Pomaže li Vučiću najnoviji vid saradnje sa Ukrajinom kod EU?

Nakon dvodnevne konferencije predsednika parlamenata zemalja kandidata za članstvo u EU, Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, i Ruslan Stefančuk, predsednik Vrhovne Rade Ukrajine, su na konferenciji za štampu u više navrata istakli značaj saradnje Srbije i Ukrajine i mimo saradnje na evropskom putu o kojem su govorili tokom trajanja konferencije.

Stefančuk je kao jednu od poruka sa kojim napušta Srbiju istakao upravo saradnju dve zemlje i lično se zahvalio Brnabić i predsendiku Srbije Aleksandru Vučiću na otvorenom i iskrenom dijalogu.

“Kao rezultat tog dijaloga, ja sam došao do zaključka da između nas ne postoje problemi, već samo potencijal za sarandju“, poručio je Stefančuk.

Naglasio je da je sa Srbijom napravljeno puno sporazuma “o saradnji, o podršci, i o pružanju pomoći”.

„Naravno, ne mogu sve da otkrijem, ali pre svega Ana zahvljujem se Vama i predsendiku Vučiću na ovom iskrenom dijalogu… Naglasio bih da se radujemo da Ani ponovo poželimo dobrodošlicu u Ukrajini, koju je već posetila“, rekao je Stefančuk.

I sam Stefančuk je istakao da je njegova poseta Srbiji istorijska jer je to prva poseta šefa Velike Rade Ukrajine u poslednjih 15 godina.

Iako se o odnosu Srbije i Ukrajina u javnosti najčešće govori u kontekstu rata i odnosa Srbije i Rusije, kojoj nije uvela sankcije, i sama Ana Brnabić je u ponedeljak izjavila da je Srbija Ukrajini od početka rata namenila preko 60 miliona evra pomoći.

Ovaj naizgled preokret, ili barem intenziviranje saradnje Srbije i Ukrajine, i njegovo isicanje u javnosti odlazi u specifičnom trenutku za vlasti u Srbiji, s obzirom da se u narednom periodu očekuju izboru koje velike nade polažu i vlast i opozicija.

Zbog toga se postavlja pitanje da li Vučićev režim saradnjom sa Ukrajinom pokušava da se približi EU i sebi obezbedi ako ne podršku, onda nemešanje EU u ovom periodu.

Đurica: Tajming konferencije nije slučajan

Govoreći o tome da li i šta Srbija može da dobije pokretanjem nove vrste saradnje sa ukrajinom generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica za Danas kaže da ne treba potcenjivati značaj održane konferencije.

“Ona može da se tumači kao neki pozitivan diplomatski signal i dokaz da Srbija i Ukrajina mogu da sarađuju, ali u Briselu više niko ne donosi političke zaključke samo na osnovu jednog događaja”, kaže naša sagovornica.

Ona navodi da evropske institucije i države članice procenjuju Srbiju na osnovu reformi i spoljnopolitičke doslednosti, a ne na osnovu protokolarnih susreta ili konferencija.

“Treba imati u vidu i da tajming ove konferencije nije slučajan i dolazi paralelno sa raspravom koja je juče bila, a danas je usvojena jedna od najoštrijih rezolucija EP o Srbiji do sada, gde se eksplicitno konstatuje zastoj u pristupnom procesu zbog urušavanja vladavine prava, demokratije, medija, borbe protiv korupcije, i neusaglašavanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU”, pojašnjava Đurica.

Ona napominje da EK pokušava da održi dinamiku proširenja kroz podršku, kroz davanje mišljenja i podršku otvaranju klastera 3, te dodaje da jasno pokazuje da Brisel ponovo šalje dve različite poruke.

“Jednu tehničku, koja želi da održi proces proširenja živim, i političku, koja jasno govori da se stanje demokratije u Srbiji i doslednost ka Evropskoj uniji ozbiljno pogoršava”, kaže sagovornica Danasa.

Sa druge strane, ona dodaje da srpska vlast pokušava i da pošalje signal da Srbija nije izolovana i da može da bude konstruktivan partner kada je reč o Ukrajini, ali dodaje da i dalje postoji problem kredibiliteta,, jer godinama postoji raskorak između proevropskih poruka i konkretnih poteza.

“Dakle, još uvek ne postoji usklađivanje sa sankcijama Rusiji, što EU najviše očekuje, a takođe i postoji kontinuirano nizak nivo usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, bez obzira na neke pomake koji se povremeno dešavaju, i iznad svega, unutrašnje nazadovanje u oblasti demokratije”, pojašnjava Đurica i dodaje da se zbog toga neće se praviti velika priča oko konferencije.

Ističe i da će se možda negde u Briselu registrovati kao pozitivan gest, ali sigurno ne dovoljan, pogotovu u odnosu na sve loše što je EP konstatovao u svojoj rezoluciji.

“Srbija bi mogla da profitira samo ako bi ovu saradnju pretvorila u dugoročnu politiku i u usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, dakle sankcije Rusiji. Bez toga, bilo kakva diplomatska inicijativa neće imati neki realan domet”, kaže naša sagovornica.

Govoreći o koristi samog režima u Srbiji Đurica navodi da režim može da pokuša da izvuče neku kratkoročnu „taktičku korist“ iz ove konferencije, i da pokaže Briselu da Srbija nije potpuno van evropskog proukrajinskog okvira.

“Naročito u momentu kada se govori o klasteru 3 i kada se juče debatovalo o rezoluciji EP”, kaže ona i dodaje da vlast može dobiti neki diplomatski poen, ali definitivno ne može da doprinese promeni ukupne ocene.

“U Briselu se jako dobro pravi razlika između nekog taktičkog spoljnopolitičkog gesta i strateškog opredeljenja, a strateško opredeljenje je upravo ocenjeno kao najveći problem Srbije, gde ovaj režim ne želi, vrlo jasno, da promeni kurs”, navodi Đurica.

Zbog toga, smatra sagovornica Danasa, jedna konferencija ne može da izbriše godine neusklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, održavanje tesnih veza sa Rusijom i ozbiljnog nazadovanja u oblasti demokratije kod kuće.

Latinović: Dobar signal Kijevu i Briselu

Bivša ambasadorka, Branka Latinović za Danas najpre navodi da je dobro što je Beograd ponudio da bude domaćin ove konferencije, ali dodaje da je ova saradnja na parlamentarnom nivou, dok je ono što rade državne institucije nešto drugačije.

“Dobro je što su i odnosno ukrajinski parlamentarci, prihvatili da to bude u Beogradu i da se sačini jedan određen pomak, što je dobro kao jedna manifestacija interesa parlamenta država kandidata za ono što se zove evropski put, i da se na tom evropskom putu istraje”, kaže naša sagovornica.

Ona ističe da je Srbiji ovaj događaj potreban jer da bi pokazala Briselu da je zemlja koja svestrano pomaže Ukrajinu.

Latinović ističe i da politička pomoć Srbije Ukrajini nije izostala, ali da je vremenom Srbija u tome malo posustala.

“U početku je ona, bez ikakvih ustezanja, vrlo odlučno i odmah reagovala i glasala za sve rezolucije u Generalnoj skupštini UN, vezano za agresiju Rusije na Ukrajinu”, kaže sagovornica Danasa.

Ona ovo dovodi u vezu i sa poglavljem 31 koje se tiče praćenja spoljne politike EU, te naglašava da Srbija mora biti energičnija u toj podršci Ukrajini kako bi pokazala Briselu da nema nikakvih rezerva u podršci.

Na pitanje da li je ovaj vid saradnje dovoljan da trenutna vlast u Srbiji “zaradi još neki poen” kod EU, Latinović kaže da je to pitanje jer se radi o parlamentarcima.

“Mislim da ovo jeste dobar signal koji Beograd upućuje Kijevu, ali u ovom slučaju i prema Rusiji, i prema Briselu, ali da nije dovoljan. Da on mora da se potvrdi”, pojašanjva naša sagovornica.

Ona zaključuje da ova saradnja ne može biti nešto što će odlučujuće da promeniti pogled EU i ono što se Srbiji zamera vezano za poglavlje 31.

Na konferenciji u Beogradu su učestvovali zamenica šefa EU Delegacija u Srbiji Plamena Halačeva, predsednik gruzijskog parlamenta Šalva Papuašvili, potpredsednik Sobranja Severne Makedonije Antonio Milošoski, član parlamenta Moldavije Igor Grosu, predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Darko Babalj, generalni sekretar Skupštine Crne Gore Boban Stanišić, potpredsednica Skupštine Albanije Klodijana Spahiju i šef Misije OEBS-a u Srbiji Marcel Peško. Kako su mediji preneli, prisustovali su i ambasadori Španije, Francuske, Finske, Kipra, Irske, Bugarske, Belgije, Grčke, Ukrajine i Albanije u Srbiji.