Ni EK, ni Marta Kos neće pomoći Srbiji da otvori Klaster 3: Holandija, ali i još sedam zemalja Unije kažu – blok?

Sagovornici Danasa taj raskol u mišljenjima Evropske komisije i evropskih parlamentaraca objašnjavaju uglavnom geopolitičkim razlozima. Naznačimo da je Evropski parlament iznova usvojio, kako se to sada već kolokvijalno kaže, nikada oštriju rezoluciju o vladavini režima Aleksandra Vučića, da bi na kraju te sednice EP izašla Marta Kos i rekla da Evropska komisija preporučuje Evropskom savetu da nagradi Srbiju i otvori jedan klaster posle pune četiri godine teške stagnacije u integracijama.

„Evropska komisija zapravo udaljava Srbiju od EU“

– Europska komisija po meni krivo procjenjuje da otvaranje Klastera 3 je minimalni ustupak Srbiji u ovom trenutku kako bi Srbija ipak zadržala neki načelni optimizam na putu prema EU. Naravno, oni ne vide ili ne mare da taj “minimalni ustupak” u ovako osjetljivom političkom trenutku može imati veliki efekt legitimiranja brojnih autokratskih metoda vladanja Vučića I na taj način, de facto, udaljuju Srbiju od EU – kaže za Danas Gordan Bosanac, evropski poslanik.

Kako dodaje, „u konačnici, jedino mjerilo za otvaranje nekog poglavlja je da li je bilo konkretnog napretka u smislu provođenja zadanih reformi“.

– Mi u Europskom parlamentu taj nepredak ne vidimo – zaključuje on.

„Evropska komisija pokušava da pronađe minimum osnova da se proces ne zaustavi potpuno“

Nemanja Todorović Štiplija, urednik European Westren Balkans, kaže za Danas da razlika između stavova Evropskog parlamenta i Evropske komisije proizlazi pre svega iz različite institucionalne uloge.

– Evropski parlament politički ocenjuje stanje demokratije, vladavine prava, medijskih sloboda i spoljnopolitičkog usklađivanja Srbije sa EU, i zato je njegov ton često direktniji i kritičniji. Evropska komisija, s druge strane, pokušava da upravlja procesom proširenja i da Srbiju, uprkos ozbiljnim problemima, zadrži u pregovaračkom okviru – objašnjava Todorović Štiplija.

Kako napominje, u ovom trenutku Komisija pokušava da Srbiju uključi u širi zamah proširenja, u kome Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina prave vidljive korake napred.

– Logika Komisije je da bi potpuno zamrzavanje Srbije dodatno oslabilo evropsku perspektivu u regionu, dok bi otvaranje Klastera 3 moglo da posluži kao politički podsticaj za nastavak reformi. Problem je, međutim, što Komisija pritom pravi određene političke akrobacije i neke nedavne poteze vlasti u Beogradu predstavlja pozitivnije nego što realno jesu. Ključno je da odluku o otvaranju Klastera 3 ne donose ni Evropski parlament ni Evropska komisija, već države članice EU. Komisija može da preporuči otvaranje klastera, Parlament može da pošalje političku poruku, ali konačna odluka zavisi od konsenzusa u Savetu EU. Zato je sada najvažnije šta će odlučiti države članice, a ne samo kako Komisija ili Parlament ocenjuju stanje u Srbiji – ističe sagovornik Danasa.

Drugim rečima, kaže dalje, razlika nije toliko u činjenicama koliko u političkom pristupu.

– Evropski parlament polazi od pitanja da li Srbija zaista napreduje u demokratiji i vladavini prava, dok Komisija pokušava da pronađe minimum osnova da se proces ne zaustavi potpuno. Upravo tu nastaje raskorak: stanje u Srbiji ostaje ozbiljno problematično, ali Komisija pokušava da ga uklopi u trenutni momentum politike proširenja. Zato bi otvaranje Klastera 3, ukoliko do njega dođe, više bilo rezultat pokušaja EU da politički oživi proces proširenja sa Srbijom, nego potvrda da je vlast u Beogradu zaista ostvarila suštinski napredak u ključnim oblastima – zaključuje Nemanje Todorović Štiplija.

„Geopolitika, ipak, ima prednost kad su kriterijumi vrednovanja u pitanju“

Prema rečima Milomira Mandića, istraživača Demostata, „moramo praviti razliku između institucija EU kad je uticaj u pitanju, moć i uticaj“.

– Pored Evropskog parlamenta i Evropske komisije, ipak, najveći uticaj ima Evropski savet, telo koje okuplja lidere zemalja članica. Ta institucija na čijem čelu je sada Antinio Košta dominantno definiše pravac i određuje prioritete EU. Ukoliko pažljivo analiziramo poruke predsednika Evropskog saveta prilikom nedavne posete Beogradu vidimo da geopolitika ipak ima prednost kad su kriterijumi vrednovanja u pitanju – objašnjava Mandić.

Naime, kaže dalje, Košta je tada po redosledu prioriteta obaveza za Srbiju poređao – nastavak pregovora Beograda i Prištine i nastavak implementacije važećih sporazuma.

– Potom, usklađivanje spoljne i bezbednosne politike i tek pod tri nastavak implementacije preporuka ODIHR. Dakle, da uprostim, po redosledu prioriteta kad je Evropski savet u pitanju to izgleda ovako Kosovo, Rusija, pa tek stanje demokratije. Uostalom, to su potvrdile i izjave lidera najmoćnijih zemalja članica na nedavnom samitu u Tivtu – zaključuje naš sagovornik.