Koliko Srbija pomaže Ukrajini?

Srbija je, na međunarodnom planu, do sada glasala za veliki broj Rezolucija UN u kojima se osuđivao napad Rusije na Ukrajinu i pozivalo na momentalni prekid vatre.

Među njima se nalaze i Rezolucije koje bi imale praktične posledice u međunarodnom kontekstu, poput one u kojoj se predlaže izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava.

Na nivou međudržavne saradnje, početkom ove godine u javnosti se spekulisalo da bi pri poseti ukrajinske delegacije Srbiji trebalo da doputuje i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, iako do njegove posete na kraju nije došlo.

Ipak, saradnja Srbije i Ukrajine u domaćoj javnosti uglavnom je plasirana kao saradnja između dve zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

U tu svrhu je u utorak održana i Konferencija predsednika parlamenata zemalja kandidata za EU u Beogradu, čiji su organizatori upravo predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić i predsednik Vrhovne Rade Ukrajine Ruslan Stefančuk.

Na ovoj konferenciji je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je o odnosima Srbije i Ukrajine najviše govorio u kontekstu evrointegracija, istakavši da je saglasan sa idejom da Srbija i Ukrajina moraju biti partneri, a ne konkurenti.

„Možemo da razvijamo odnose između naših država i da ne potcenjujemo sebe“, rekao je Vučić.

Ipak, pored političkih izjava i zalaganja, Brnabić je uoči konferencije skrenula pažnju i na druge vidove pomoći koje je Srbija uputila Ukrajini.

Ona je istakla da Beograd od početka rata pružao podršku Ukrajini i da je od februara 2022. godine izdvojeno više od 60 miliona evra pomoći Kijevu, u vidu direktne finansijske i humanitarne pomoći, ali ne i vojne.

Ona je istakla i da je komunikacija između Vučića i Zelenskog redovna i da su oni u stalnom kontaktu.

„Slična je i moja komunikacija sa predsednikom ukrajinskog parlamenta Ruslanom Stefančukom“, dodala je Brnabić.

Pored humanitarne pomoći, u javnosti se kao bitna tema pojavilo i oružje koje je Srbija izvezla, a koje je završavalo na ukrajinskom ratištu, zbog čega je Srbija dobila kritike od strane Spoljne obaveštajne službe Rusije, nakon čega je i Ministarstvo odbrane izjavilo da obustavlja izvoz naoružanja u određene zemlje.

Mladenović: Uloga Srbije u naoružavanju Ukrajine nije zanemarljiva

Istraživački analitičar Miljan Mladenović podseća da Srbija nije finansijski najveći donator Ukrajini, ali da njena uloga u naoružavanju Ukrajine nije zanemarljiva jer je, dodaje, u domenu naoružanja itekako značajna zbog specifikacija.

“Ipak, Srbija je birala takav put da se te donacije javnosti što manje predstavljaju zbog tradicionalno pozitivnog mišljenja koje Rusija ima u domaćem javnom mnjenju i izbegavanja da se izgube politički poeni”, pojašnjava naš sagovornik.

U ovome Mladenović vidi razlog zbog kog povremeno srpski zvaničnici daju izjave u kojima “moraju da ponavljaju spoljnoj javnosti da Srbija jeste važan donator Ukrajini”.

Anđelković: Vučić šalje poruku da je spreman potpuno da se okrene EU

Govoreći o odnosu Srbije prema ratu u Ukrajini, politički analitičar Dragomir Anđelković ističe da je položaj Srbije vrlo specifičan jer je s jedne strane Srbija na pozicijama zaštite međunarodnog prava zbog Kosova, dok je s druge strane nelogično da Srbija stane na stranu onih koji stoje iza Ukrajine i koji su, kako kaže, izvršili agresiju na Srbiju i narušili teritorijalni integritet.

“Da stanemo na njihovu stranu zbog Ukrajine, protiv Rusije koja nam je bitna za zaštitu teritorijalnog integriteta u Ujedinjenim nacijama, Kosovo bi bilo već u Ujedinjenim nacijama”, kaže naš sagovornik, dodajući da je situacija Srbije vrlo neprijatna.

S druge strane, on navodi da nije u redu što srpska vlast “iza leđa građana Srbije nekim kanalima prodaje oružje Ukrajini”.

“To je protivno onome što je Srbija rekla, a to je da će u ovom sukobu biti neutralna. Naš interes jeste neutralnost, međutim, Vučić, zbog svojih računa, kako bi se dodvoravao zapadnim centrima moći, prodaje oružje Ukrajini”, tvrdi Anđelković.

On navodi da se o tome ne govori, te da se u javnosti jedino plasira priča o „60 miliona sanitetskog materijala i sličnih stvari“, što je, kako kaže, Srbija u nekoliko navrata slala.

Komentarišući pored informacije o slanju pomoći i izjave Vučića u kojima govori o saradnji sa Ukrajinom, barem u pogledu evropskih integracija, Anđelković tvrdi da Vučić, koji je svestan da Evropa sve više shvata da on autokratski vlada Srbijom, pokušava indirektno da pošalje poruku da je spreman geopolitički da se okreće EU.

“Kao što je izdao suštinski Kosovo iza leđa građana Srbije, tako je verovatno spreman dugoročno da se potpuno distancira od Rusije, makar izgubili i onu podršku koju je sada imao po pitanju Kosova”, napominje naš sagovornik.

Anđelković kaže da Vučić Evropljanima pokušava da pošalje poruku da može potpuno da se okrene EU, bez obzira na to šta njegovi birači misle, ukoliko mu budu “gledali kroz prste” za sve nepravilnosti na izborima.

Trapara: Spoljna politika Srbije se vodi u funkciji unutrašnje

Politikolog Vladimir Trapara za Danas navodi da pitanju pomoći Srbije Ukrajini, kao i kada je reč o drugim kontroverznim  spoljnopolitičkim pitanjima, treba prići sa dozom rezerve spram transparentnosti postupanja, te samim tim i tačnosti podataka koji se iznose u javnost.

Zbog toga je, dodaje, teško odgovoriti na pitanje koliko je Srbija dosad angažovana na tom polju.

“Treba imati u vidu da se spoljna politika Srbije već neko vreme pre svega vodi u funkciji unutrašnje, te da se poruke koje se javno iznose kalibriraju spram publike”, napominje naš sagovornik.

Komentarišući izjavu Ane Brnabić on naglašava da je ona data za zapadni medij, te dodaje da nije prvi put da se čuju tonovi koji bi bili više po volji Zapada, nego u nastupima za domaće javno mnjenje, budući da aktuelna vlast zavisi od podrške i jednog i drugog.

“Stoga je takođe teško reći je li ova izjava povezana i sa stvarnim jačanjem saradnje Srbije i Ukrajine, odnosno nivelacijom odnosa s Rusijom”, zaključuje sagovornik Danasa.