Diplomate za Politiko: Srbija verovatno neće dobiti zeleno svetlo za otvaranje klastera 3

Neslaganje odražava širu debatu o svrsi proširenja EU, a Evropska komisija sve više predstavljala proširenje kao geopolitički alat za podsticanje zemalja u susedstvu bloka da teže bližim vezama sa Evropom i da se klone rivalskih sila, prema rečima dvojice zvaničnika.

Neke zemlje članice se plaše da bi kandidati za članstvo mogli biti nagrađeni pre nego što ostvare dovoljan napredak u demokratskim i pravosudnim reformama.

Otvaranje trećeg klastera pokrenulo bi pregovore o usklađivanju srpskih pravila o prekograničnim uslugama sa jedinstvenim tržištem EU, uključujući priznavanje stručnih kvalifikacija i mere za olakšavanje poslovanja preko granica.

Evropska komisija je davno preporučila otvaranje klastera, ali ta odluka zahteva saglasnost svih 27 zemalja članica, a napredak Srbije je zaustavljen zbog zabrinutosti u vezi sa stanjem ljudskih prava.

Holandija će nastaviti da se protivi mogućnosti proširenja na Srbiju, a diplomate iz još dve zemlje članice EU kažu da je malo verovatno da će se pritisak na otvaranje novog klastera uskoro nastaviti.

Unapređenje kandidature za članstvo zemlje koja održava bliske odnose sa Rusijom, rekao je jedan, poslalo bi pogrešnu poruku kada Ukrajina i Moldavija još nisu otvorile sve svoje pregovaračke klastere.

Odluka da se proširenje učini „geopolitičkim alatom“ kako bi se Srbija zadržala na evropskom putu, rekao je jedan diplomata koji je kritikovao plan, funkcioniše samo „dok se ona zaista ne pridruži, a onda postaje glavobolja geopolitičkih razmera“.

U internom dokumentu koji je cirkulisao među ambasadorima pre sastanka u sredu, u koji je uvid imao Politiko, Komisija je saopštila da je „Srbija nedavno sprovela značajne obaveze“ i istakla da je „otklonila nazadovanje do kojeg je došlo“ kada su u januaru usvojeni sporni zakoni.

Međutim, samo nekoliko nedelja ranije, u poverljivom izveštaju o Srbiji koji je dobio Politiko, Komisija je izvestila o značajnim zabrinutostima u vezi sa ljudskim pravima, upozoravajući da se „pritisak na organizacije civilnog društva i novinare pojačao, uključujući kampanje blaćenja pojedinaca i organizacija koje se zalažu za vladavinu prava i borbu protiv korupcije“.

Analiza je tada pokazala da „nije bilo napretka u nizu slučajeva korupcije velikih razmera“, uključujući i istrage o urušavanju nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi, što je pokrenulo proteste širom zemlje.

Bez odluke o otvaranju klastera, Komisija će se okrenuti drugim načinima da nagradi Beograd za zakonske promene, rekla su dva zvaničnika.

Oni navode da se sada sastavlja lista opcija, ali ističu da je malo verovatno da će ona biti predstavljena pre izbora koji se očekuju u narednim mesecima.