INTERVJU Jelica Minić: I hajde sad EU otvorite nam Klaster 3 da ne podivljamo i srušimo kuću?

– Ne bih se složila da ovih pet zemalja blokira Srbiju na evropskom putu. Mislim da je tačnija dijagnoza da se Srbija sama zaustavila na putu ka Evropi i da poslednjih godina ozbiljno nazaduje. Tako se mogu čitati rezolucije Evropskog parlamenta posvećene ocenama situacije u Srbiji, kao i godišnji izveštaji Evropske komisije o njenom napretku u predpristupnom procesu.

„Hronologija evropskih integracija od kada je SNS na vlasti“

Prvog marta 2012. godine Evropski savet je doneo odluku da Srbiji dodeli status kandidata i to je bila zaslužena nagrada tadašnjoj administraciji za ogroman trud i visok ugled koji je uživao čitav pregovarački tim kao najbolji u regionu. Jer, Hrvatska je tada već obavljala poslednje korake u pristupanju EU 2013.godine. Nova srpska administracija je plivala na tom talasu i uveravanjima da je ulazak u EU njen prioritetni cilj, podseća Jelica Minić.

U januaru 2014. godine, dodaje, počeli su pristpni pregovori, a u decembru 2015. su otvorena prva dva poglavlja. Potom, u 2016. su otvorena četiri poglavlja, pa 2017. šest poglavlja i kreće put nizbrdo. U 2018.godini su otvorena četiri poglavlja, pa u 2019.. dva poglavlja, pa u narednoj godini ništa. Krajem 2021. godine otvoren je Klaster 4, sa četiri poglavlja, po novoj metodologiji, i od tada, naredne četiri ipo godine ništa, baš ništa. Ko je za to kriv? Šta kaže krivulja upona i pada?

„Srbija je kao glavni remetilački faktor“

– Da li je Srbija imala administrativni kapacitet za brzi napredak? Jeste i to su pokazali raniji rezultati. Da li je imala politički kapacitet? Nije, što opet pokazuju rezultati. Da li je kriva EU i njene zemlje članice? Ima ponešto i toga. Bilo je zatvaranja očiju pred evidentnim nazadovanjem zarad stabilnosti u regionu. A onda je došao rat u Ukrajini i geopolitički položaj Srbije se menja, a eventualni izbor srpskih vlasti da se ispune svi neophodni uslovi za pristupanje EU, posebno razvoj demokratije, vladavina prava, sloboda medija i slobodni izbori, bio bi samoubistvo za vladajući režim. A korupcija i kriminal su ubrzano osvajali društveni, ekonomski, politički i spoljnopolitički prostor njegovog delovanja – ističe naša sagovornica.

Međunarodne organizacije su se probudile, uključujući EU, Savet Evrope, UN, organizacije koje prate demokratske procese, ljudska prava, ugroženost medija, stanje korupcije i provalile su loše ocene sa svih strana. Jedino je bilo pozitivnih ocena za jedan potrošeni ekonomski model koji je davao u početku rezultate. Takva, Srbija je postala pretnja za region i za EU. Pa čak i za SAD, koje su upozorile da vide region kao bezbednosnu pretnju, a Srbija je tu glavni remetilački faktor. Njena veličina, relativna moć u odnosu na ostale u regionu i ubrzano nasumično naoružavanje sa svih strana, ali i problematični izvoz municije i oružja na sve strane, uz problematično proizvodno udruživanje, samo pale alarmna svetla. Pravih saveznika i elementarnog poverenje nigde. Samo transakcioni dilovi.

I hajde sad otvorite nam Klaster 3! Zašto? Da ne podivljamo i srušimo kuću? Ako kojim slučajem Klaster 3 ipak bude otvoren, uz sva protivljenja, razlozi će biti isključivo geopolitički. Ne zbog svega neophodnog što je Srbija učinila poštujući uslove i procedure, nego upravo zbog svega što nije učinila. U tom slučaju, režim Aleksandra Vučića i dalje pliva, do prvog većeg vira kod kuće ili napolju.

* Evropski parlament u sredu usvaja, opet, do sada „nikada oštriju rezoluciju o Srbiji“. U paketu sa gore navedenim pitanjem, šta možemo da zaključimo o tome kako se Vučić kotira unutar EU?

– Rezolucija je, zaista, nikada oštrija. Sasvim zasluženo. Jer, pored ostalog, kombinacija brutalne nepristojnosti i nekulture u odnosima sa mnogim uglednim evropskim političarima i ekstremne snishodljivosti sa njihovim pandanima u Rusiji, Kini I SAD puno govori. A to se ne zaboravlja i samo se kumulira. A snishodljive niko ne poštuje i ne veruje im. A, uprkos tome, probitačni dilovi su dilovi. Tu je opasno varati.

* Dodajmo tome i novac iz Plana rasta, odnosno istek takozvanog grejs perioda unutar kojeg Srbija nije ispunila uslove da dobije ta sredstva. U igri su milioni evra. Ipak, Evropska komisija još vaga. Kako vidite takav slučaj?

– Evropska komisija ne može da odobrava isplate bez ostvarenih rezultata, nepoštujući odredbe i procedure Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Blakan vrednog oko 6 mlrd EUR iz koga se finansipa Plan rasta. Za Srbiju je tu predviđeno iko 1,6 mlrd EUR od čega je dobila 111 miliona EUR za predfinansiranje, odobrenih 2024.g. Deo prve tranše (112,1 miliona EUR) je polovično uplaćen (56,5 miliona evra) za neke polovične reforme koje je Komisija prihvatila. U istom periodu su Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija dobile znatno veća sredstva za ostvarene reforme i smeši im se perspektiva da im se preraspodele sva sredstva namenjena BiH, Kosovu i Srbiji, koja su predviđena ovim instrumentom, jer izvršavaju svoje prihvaćene obaveze. To je sasvim realno i najavljeno ukoliko Srbija propusti julski rok da nešto popravi.

„Kreativnost srpskog genija“

– Posebno fascinira kreativnost srpskog genija: na brzinu i bez ikakvih konsultacija unazadiš pravosudne zakone, koje je eto predložio jedan poslanik i usvojila vladajuća većina u Skupštini, a onda kažeš kako ćeš sve da popraviš jer se EU buni i bunila se pre nego što su doneti. Pa onda sam tražiš da Venecijanska komisija kaže šta da uradiš da se to popravi. Evropska komisija kaže: vrati sve na prethodno stanje. A Venecijanska komisija izlista šta sve treba uraditi. Pa ti onda delimično popravljaš, kao eto poslušao si. Šalješ delimične popravke i šalješ naokolo različite verzije popravki bez da upozoriš da nisu iste, pa onda javiš kao eto izvršio si reforme i Komisijo, sada mi daj pare. Pri tome si obavio, u međuvremenu, glavni cilj čitavog kalambura – zauzdao si Tužilaštvo za organizovani kriminal i sprečio ga da sprovede započete istrage opasne po vladajuće krugove. A prihvatanje takvih radnji i za Evopsku komisiju može biti kažnjivo. Iz Evropskog parlamenta su već stizala pitanja za šta tačno je Srbija dobila onu polovinu tranše.

Upravo usvojena Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i predstojeća Rezolucija Evropskog parlamenta u svemu tome imaju važnu ulogu – privlače pažnju evropske političke javnosti na neviđeni mađioničarski talenat Srba. Praviš se da se menjaš i prilagođavaš, a ti sve obrnuto. I još ti plate.

* Studenti sve više postaju meta kritika proevropske javnosti zbog „desničarenja“. Verujete li da je Vučićeva vlast, iako ocenjena kao koruptivna, ona koja je autokratska, koja guši slobodu govora i medije i dalje za čelnike EK prihvatljiviji partner zbog toga?

– Ima i toga. Ako tražiš promene, treba reći šta tačno hoćeš. Smena vlasti je potreban, ali ne i dovoljan uslov. Ako rizikuješ da sve više ličiš na onoga koga želiš da smeniš, čemu onda promena. Što bi rekao predsednik Vučić: zato što si mlađi i lepši?

Ipak verujem da je suviše toga stavljeno na kocku. A vlast već pravi toliko grešaka, da i sama sve bolje radi na sopstvenoj smeni.

Bilo je bezbroj lepih studentskih nastupa i akcija, edikta, programskih flajera, objava, parola, strašnih ličnih žrtava i najzad lepote. Ona nam u svakom vidu naših sumornih života toliko nedostaje. Vratili su nadu i energiju jednom uništenom i potpuno fragmentiranom društvu.

A stranke treba da postoje. Posebno je važna proevropska orijentacija. Ona obuhvata sve potrebne programe – demokratske, liberalne, zelene, građanske, socijalne, obrazovne, naučne, tehnološke, komunikacione, energetske, poljoprivredne, odbrambene, pa čak i svemirske ako hoćete. Široko je polje gospoda Boga za one koji hoće njime da idu napred.

Trenutak izbora će biti trenutak istine. Svi koji budu spremni da iskreno sarađuju oko glavnog cilja su pobednici. Čak i ako u prvoj rundi ne pobede.

* Ukoliko se izbori budu zaista dogodili na jesen, da li mislite da će EU prihvatiti njihove rezultate uprkos tome što izborni uslovi suštinski nisu promenjeni?

– Treba učiniti sve da se takvi izbori ne prihvate, kažu jedni. A šta ako mi pobedimo, kažu drugi. Odgovor EU će zavisiti od odgovora na sva prethodna pitanja. A ovde je pred čitaocem samo jedan pokušaj da se ponude neki odgovori.