Nema gubitka poverenja u Albaniji: Uprkos svakodnevnim masovnim protestima, Edi Rama smatra da nema razloga za promenu kursa

Po prvi put za skoro 13 godina svog premijerskog mandata, Edi Rama se suočava sa ozbiljnim pritiskom. Već više od mesec dana, hiljade Albanaca svakodnevno protestuje na ulicama i zahteva Raminu ostavku. Njega i njegovu vladu optužuju za korupciju. Mnogi demonstranti smatraju da vlada što više ne donosi odluke u interesu svojih građana, već da bi se održala na vlasti i proširila moć.

Pa ipak, iako su protesti delom direktno usmereni protiv njega i njegove politike, i iako mu demonstranti svakodnevno ispred kabineta skandiraju „Podnesi ostavku!“, čini se da te kritike albanskog premijera ne dotiču. U intervjuu za DW (OVDE

) na marginama Konferencije o biznisu i inovacijama r26 u Bohumu 1. juna ove godine, Rama na političku situaciju komentariše sledećom izjavom: „Nema gubitka poverenja u Albaniji“.

On je aktuelne proteste opisuje ne kao „problem za Albaniju“, već kao „divan primer slobode i demokratije u akciji“. Za Ramu, masovni protesti ispred njegove kancelarije u centru Tirane pokazuju koliko je zemlja u poslednjih nekoliko decenija napredovala. Na kraju krajeva, kako kaže, komunistički režim je nekada, tokom diktature, zbog protesta na istom tom bulevaru ubijao ljude.

„Nema privatizacije“

Povod za proteste – koji u suštini daju oduška već godinama akumuliranom nezadovoljstvu građana političkim establišmentom – jeste planirana izgradnja luksuznih odmarališta u oblasti delte Vjosa-Narta. Taj deo jadranske obale, uglavnom nerazvijen i delimično zaštićen kao rezervat prirode, svake godine služi kao usputna stanica za milione ptica selica, a dom je i retkih vrsta, poput foke monaha i flaminga – ovaj drugi je čak dao i ime protestnom pokretu: „Flamingo revolucija“. Pa ipak, strane investitore privlači upravo to što je taj kraj gotovo netaknut.

U toku su planovi za izgradnju raznih luksuznih odmarališta na ranije nenaseljenom ostrvu Sazan, kao i duž obale – projekti u koje su, između ostalih, uključeni Džared Kušner (zet američkog predsednika Donalda Trampa) i njegova investiciona firma Affinity Partners. Očekuje se da će u to područje ući više od četiri milijarde evra stranih investicija. „Borim se da u Albaniju donesem direktne strane investicije. Borim se za građevinske projekte koji ne samo da se od velike koristi za Albaniju, već su dobitak i za Evropu“, kaže Rama.

Taj projekat je prvi put postao javno poznat 2024. godine. I od samog početka naišao je na kritike – posebno od ekologa. Trenutni protesti rasplamsali su se pre otprilike mesec dana, nakon što je ograđen deo obale koji je ranije bio otvoren. Demonstranti optužuju premijera Ramu da daje prioritet interesima stranih investitora nad interesima sopstvenog naroda i da privatizuje javne prostore korak po korak. Rama u intervjuu za DW tu optužbu odbacuje: „Nema privatizacije javnih prostora. To je tako jednostavno – to se ne dešava. To je laž.“

Rama često konfrontaciono reaguje na kritička pitanja novinara. Pomalo je oštar i u svojim odgovorima DW. Kaže da ne mora da garantuje da javni prostori neće biti privatizovani, jer je, kaže, samo pitanje pogrešno – nema naznaka da se tako nešto planira.

Između budućnosti i rasprodaje

Zemlja je trenutno u žestokoj debati o tome gde povući granicu između neophodnih investicija u budućnost Albanije i rasprodaje njenih prirodnih dobara. „Albanija nije na prodaju“ – to jedan je od centralnih slogana protesta.

Poslednjih godina, turizam se razvio u ključni stub albanske ekonomije. Tako, na primer, udruženje Svetski savet za putovanja i turizam procenjuje da turizam čini otprilike četvrtinu bruto domaćeg proizvoda Albanije, ako se uračunaju i indirektni uticaji – kao što su lanci snabdevanja i građevinski sektor.

Rama u intervjuu naglašava važnost brojnih građevinskih projekata za kontinuirani razvoj turizma preduzetih tokom njegovih skoro 13 godina na mestu premijera: „Transformacija javnih prostora i urbanih područja bila je deo mog putovanja [najpre kao gradonačelnika Tirane, pa ministra kulture i nakon toga kao premijera]. A ako Albanija danas dočekuje dvanaest miliona turista, to je zahvaljujući tim naporima.“

Luksuzni projekti u rezervatima prirode

Brojni građevinski projekti duž tog dela albanske obale postali su mogući tek nakon izmene zakona o zaštićenim područjima u februaru 2024. godine. Ta izmena sada dozvoljava „strateška ulaganja“ i izgradnju luksuznih hotela – zajedno sa neophodnom infrastrukturom – čak i unutar rezervata prirode.

Ekolozi to kritikuju i tvrde da je vlada stvorila mehanizam koji joj omogućava da po sopstvenoj volji poništi mere zaštite prirode. Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku Albanije takođe upozorava da je zakon doveo do „pogoršanja zaštite prirode“.

Rama stvari vidi drugačije: „Da, jesmo napravili izmene u zakonu, ali nismo izmenili suštinu zakona. Naši amandmani ne krše evropske standarde i kriterijume“, kaže – ali ipak dodaje da će to biti predmet daljeg preispitivanja.

U stvari, Rama veruje da veliki deo kritika iz inostranstva u vezi sa uticajem na životnu sredinu ima manje veze sa samom Albanijom, a više sa konkretnim imenom: Donald Tramp. On smatra da činjenica da zet američkog predsednika namerava da investira u Albaniju uznemirava mnoge ljude u inostranstvu: „Albanija je postala pozornica za okupljanje svih vrsta antitrampovskih snaga.“ Rama, međutim, obećava da će usmeriti svoju pažnju na „obične ljude koji iskreno učestvuju u tom protestu“.

„Oni imaju šta da kažu i mi smo dužni da ih saslušamo“, kaže Edi Rama u intervjuu za DW.