Da li će carina EU od tri evra po artiklu poskupeti kupovinu sa Temua i Aliekspresa i u Srbiji?

Onlajn kupovina sve više uzima zamaha, a to se posebno proširilo pojavom kineskih platformi sa izuzetno jeftinim proizvodima poput Temua, Aliekspresa, Šejna i drugih.

Veliki broj potrošača u Srbiji koristi upravo ove platforme i svakodnevno se poručuju hiljade proizvoda. Međutim, ta navika bi sada mogla da se promeni, jer je Srbija još jednom završila kao kolateralna šteta u „sukobu“ velikih sila.

Naime, (EU) je uvela privremene carine, koje su na snazi od 1. jula ove godine, na pošiljke vrednosti do 150 evra, a koje se uvoze iz zemalja van EU. To se odnosi na pošiljke u sklopu onlajn kupovine i biće na snazi do 1. jula 2028. godine.

Do sada se na ove pošiljke nije obračunavala nikakva carina i cene koje smo viđali na platformama su uglavnom i bile one koje smo plaćali na kraju. EU je, međutim, sada uvela plaćanje carine od tri evra po artiklu.

Iako na prvi pogled tri evra ne deluje puno, potrošači su preko ovih plaformi kupovali mnogo proizvoda koji su upravo te vrednosti ili jeftiniji, što znači da bi cena sada mogla da im se duplira.

Druga bitna stvar je to da će se ova carina obračunavati po artiklu, a ne po pošiljci. Ali pozitivna stvar u tome je da će se više istih predmeta voditi kao jedan artikal i na to će biti plaćeno tri evra, dok će se za više različitih artikala na svaki plaćati još po toliko. To u praksi znači da bi potrošač koji poruči četiri različita proizvoda male vrednosti, na njih morao da plati još 12 evra.

Dilema u javnosti ovih dana je da li će se ovo odnositi i na kupce u Srbiji. S obzirom da nismo deo EU, ovo se na naše potrošače neće preliti direktno, ali bi moglo da se prenese indirektno.

Za pošiljke koje stižu u Srbiju već važi domaći sistem oporezivanja, pa se plaća PDV u iznosu od 20 odsto na njih. Međutim, postoji mogućnost da našim potrošačima na to bude naplaćena i ova carina od tri odsto.

Ako ste ovih dana naručivali nešto, recimo, preko Temua, moglo je da se desi da vam konačni obračun za naplatu bude viši od cifre koja je stajala pored proizvoda. Dodatno, Temu uz svaki proizvod ima i napomenu da uvozne dažbine nisu uključene u cenu, odnosno da se dodaju pri plaćanju. Objašnjeno je da uvoz pošiljki može biti predmet carinskih troškova, uključujući uvozne takse u skladu sa važećim lokalnim zakonima i propisima.

Trenutno nije poznato da li će i u kojoj meri biti carinjeni paketi i za potrošače iz Srbije, ali je poznato da veliki deo pošiljki iz Kine stiže upravo preko zemalja EU.

Pored potoršača, ova mera stvoriće problem i onlajn prodavcima iz Srbije, koji šalju robu u EU, jer će se ova tri evra obračunavati i na njihove artikle.

Značajan rast internet kupovina u 2025. godini

Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), tokom 2025. godine zabeležen je značajan rast broja internet kupovina. U toku godine obavljeno je rekordnih 110,6 miliona internet kupovina.

To ukazuje na to da je u proseku tokom 2025. realizovano više od 303 hiljade internet kupovina dnevno, dodatno potvrđujući sve širu primenu digitalnih platnih kanala među korisnicima.

U 2025. godini zabeleženo je povećanje od 34,3 odsto u odnosu na 2024. godinu, kada je izvršeno 82,4 miliona internet kupovina. Iz NBS naglašavaju da je navedeni rast još izraženiji u srednjem roku i predstavlja povećanje od 5,2 puta u odnosu na 2020. godinu, kada je obim internet kupovina iznosio 21,2 miliona.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić za Danas objašnjava da je ovo način EU da se ocarine pošiljke male vrednosti.

„Kada bi se one regularno carinile, veći bi trošak bio angažovanja tih sredstava i carinika nego vrednost proizvoda. I kod nas postoji sličan sistem da se na male pošiljke naplaćuje određena dažbina i ti proizvodi će neminovno biti skuplji, jer poskupljenje za potrošače iz Srbije može da dođe i preko EU“, ukazuje on.

Kako podseća, jedan od najvećih centara za kinesku robu je u Mađarskoj.

„Da biste bili oslobođeni evropske carine morate da dokažete da ta roba ide dalje i da nije namenjena Mađarskoj, već da je to reeksport. A kada su te male pošiljke u pitanju ne isplati se često da prikupljate tu dokumentaciju i onda može da se desi da nama u Srbiji budu naplaćene i te evropske i ove naše dažbina“, upozorava Bjelić.

Prema njegovim rečima, carina nije skupa, ali ako neko hoće da poruči proizvod u vrednosti od tri evra i na to mu naplate još toliko, ta naknada je onda 100 odsto od vrednosti robe.

Iako je najavljena naplata po artiklu, Bjelić smatra da će to ići po paketu.

„U paketu možete da imate različite proizvode, pa je bolje kad se šalje, da to bude u jedinstvenom paketu nego da se razdvaja. Ne može carina da opsluži sve te male pošiljke. Danas je navala, svi živi naručuju i ima jako puno tih pošiljki, sva trgovina se globalizovala“, pojašnjava on.

Kada bi oni pojedinačno carinili svaki artikal, kako dodaje, to bi odnelo puno resursa, a pitanje je koliki bi bio priliv.

Kako kaže, ako neko kupuje proizvod od 50 evra, onda tri evra dodatnog troška nije puno, ali ako se kupuje nešto od nekoliko evra, onda to neće biti isplativo.

„Moraće potrošači više da planiraju i da objedinjuju pošiljke. Ova mera će uticati negativno na elektronsku trgovinu, ali ne drastično. Smanjiće se malo, ali doći će do promene strukture i planiranja pošiljki. Prilagodiće se tržište na nove okolnosti“, zaključuje Bjelić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović smatra da je ovo opet neka vrsta posledice onoga što se dešava između EU i Kine.

„To se onda i na nas na neki način replicira. Međutim, to je za sada jedan marginalan trošak. Nije to sada nikakav strašan trošak, ali može da bude i gore. Mi smo pod tim uticajem jer smo blizu EU, a naručujemo robu preko Temua i drugih platformi iz Kine, ali to je za sada prihvatljivo“, smatra on.

Međutim, on ukazuje da će se ovo verovatno odraziti i na one koji iz Srbije šalju proizvode u EU.

„Istovremeno smo dobili preko SEPA sistema jeftinije devizno plaćanje, a onda nam je i ovaj transfer robe porastao“, ukazuje on.

Ipak, Aćimović dodaje da je ovo bilo očekivano od strane EU.

„Teško je verovati da će godinama kineske platforme da uleću na tržište EU, a da ne budu nikako opterećene. Dosta dugo su radili bez bilo kakvog opterećenja“, pojašnjava on.

Kako dodaje, problem će biti ako taj trošak krene mnogo više da raste.

„Međutim, tamo su cene toliko niske, da je i sa tako uvećanim troškovima zbog dažbina to i dalje prihvatljivo“, naglašava naš sagovornik.

Dodaje da će sada biti na potrošačima da sami procenjuju i računaju da li im se isplati da nešto i dalje poručuju preko, recimo, Temua.

„Smatram da i dalje postoje ozbiljne razlike u ceni u poređenju sa našim platformama, ali razlika je i u kvalitetu. Kina je specijalno tržište gde za jedan isti artikal imate velike varijacije u kvalitetu, pa tako i u ceni“, objašnjava Aćimović.

Da li će potrošačima u Srbiji biti naplaćene carine EU, zavisi od toga kuda ide logistički tok, navodi on.

„Mi smo okruženi zemljama EU i ako bi to dolazilo avionom, onda ne bi bilo problema. Ali pošto je to neisplativno, dolazi uglavnom kontejnerima brodskim putem. To mora da uđe u neku luku EU, da li u Grčku ili u Hrvatsku, i u svakom slučaju oni prolaze kroz EU“, pojašnjava Aćimović.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za Danas kaže da EU uvodi sve više protekcionističkih mera, jer povećavaju deficit u razmeni sa Kinom.

„Oni žele da smanje konkurenciju iz vanevropskih zemalja uvođenjem različitih carina što uključuje i ove carine. To je sve deo šire politike ograničavanja konkurencije koja dolazi spolja na njihovo tržište, kako bi dali više prostora domaćim firmama, a i da povećaju prihode u budžetu kako bi mogli da finansiraju neke druge stvari“, objašnjava on.

Stanić dodaje da to nije veliki iznos carine, ali da na milione takvih porudžbina to daje rezultat i da se tako utiče na prihodnu stranu budžeta.

„Za potrošače ta tri evra možda nisu malo, ali to još uvek nije drastična mera, što znači da ta carina može još i da se poveća“, upozorava naš sagovornik.

Kada je reč o Srbiji, Stanić naglašava da treba da radimo na tome da se dodatno integrišemo sa EU u ekonomskom smislu, pa da budemo zaštićeni od ovakvih protekcioničkih mera koje uvode.

„Ukoliko tržište EU nama postane ograničeno, to je veliki problem jer je to najznačajnije tržište za nas. Ali ovo je trenutno okrenuto protiv Kine, pre svega“, napominje on.

Kako ukazuje, ovde postoji i potencijalna opasnost od reciprociteta.

„Postoji nešto što se zove eskalacioni potencijal, ako dođe do zatezanja odnosa, jedna strana ima prednost u tome i može da izvrši pritisak na ovu drugu koja mora da popusti, a Kina je tu dominantnija strana“, zaključuje Stanić.