Da li je predlog mađarskog premijera o ograničenju broja mandata poslanika na 12 godina primenjiv u Srbiji?

Sredinom juna, Mađarova stranka Tisa, koja ima dvotrećinsku većinu u parlamentu, odobrila je ustavni amandman kojim se mandat premijera ograničava na dva četvorogodišnja mandata.

Ta promena sprečava desničarskog premijera Viktora Orbana, koji je smenjen u aprilu, da se vrati na vlast. Orban je bio premijer od 1998. do 2002. godine, a zatim ponovo od 2010. godine do izbornog poraza. Prema novim pravilima, Mađarov reizbor bi takođe bio ograničen.

Mađar je prvi put otkrio planove da ograniči parlamentarni mandat na 12 godina pre dve nedelje.

Prema Mađaru, nova ograničenja parlamentarnih mandata stupiće na snagu nakon sledećih parlamentarnih izbora 2030. godine, što znači da mera neće uticati na sadašnji saziv parlamenta.

* Ko su rekorederi po broju poslaničkih mandata

Kod nas se ovoj meri zasigurno ne bi obradovali poslanici koji su bezmalo čitav radni vek proveli u skupštinskim klupama.

U Srbiji apsolutni rekorderi po broju poslaničkih mandata i dužini staža provedenog u parlamentu Srbije svakako su Aleksandar Čotrić, poslanik Srpskog pokreta obnove, Verljub Arsić i Igor Bečić, poslanici Srpske napredne stranke.

Čotrić je uglavnom birao ćutanje, dok su Bečić i Arsić menjali stavove sa promenom stranke. U parlament su ušli kao poslanici SRS, a ostali kao poslanici SNS.

Pored vodeće trojke, višedecenijski staž u Narodnoj skupštini ostvarile su još neke prepoznatljive političke figure.

Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić u parlamentu je, kao i nekadašnji radikal Dragan Todorović, proveo 19 godina. Obijica su birana u čak sedam skupštinskih saziva, a Nikolić je bio i potpredsednik vlade i predsednik države.

Balint Pastor, lider Saveza vojvođanskih Mađara, prvi put je za nardonog poslanika izabran 2007. godine i tu je ostao i do danas.

Dve decenije u parlamentu proveli su i Gordana Čomić, nekadašnja poslanica DS, kao i Meho Omerović, bivši poslanik SDPS.

Predstavnici opozicije Marko Đurišić i Žarko Korać ukupno su kao poslanici proveli po 17 godina, sledi Zoran Anđelković, kao predstavnik socijalista, koji se našao još u prvom sastavu republičkog parlamenta i bio biran za poslanika u šest mandata sve do 2007. ili oko 16 godina.

Sa po 15 godina u skupštinskim klupama ističu se Vjerica Radeta iz SRS i Nataša Mićić iz LDP .

Marijan Rističević, poslanik sa liste SNS, bio je narodni poslanik sedam puta do sada.

Prvi put je izabran za poslanika 1998. godine, u četvrtom sazivu, a zatim i petom, od 2001. godine. Nakon pauze, ponovo je izabran za narodnog poslanika u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna četiri skupštinska saziva,

* Ograničenje broja mandata poslanika dobro je za unutarstranačko provetravanje, ali ne garantuje kvalitet kandidata

Imajući sve to u vidu, politikolog Zoran Lutovac smatra da samo ograničenje broja mandata poslanika može biti dobro za provetravanje unutar stranaka, ali to ne garantuje bolju vezu sa biračima, niti kvalitetnije kandidate, ako se ne menja i izborni sistem i politička kultura.

„Ograničavanje broja poslaničkih mandata ima smisla samo ako je deo opšte reforme izbornog sistema koja, između ostalog, podrazumeva mogućnost da birači imaju veći uticaj na formiranje lista koje se kandiduju. Naime, umesto zatvorenih lista gde je redosled ponuđenih kandidata nepromenjiv, a koji određuju same stranke, tačnije stranačke oligarhije ili neretko samo lider, omogućiti tzv. otvorene liste kako bi birači od ponuđenih kandidata birali one za koje smatraju da su najbolji. Na taj način stranke bi bile motivisane da ponude kvaltetnije kandidate, a ne one koji su isključivo lojalni, a birači bi imali veći uticaj na izbor poslanika koji su posvećeniji javnom, nego partijskom interesu“, navodi sagovornik Danasa.

Lutovac dodaje da načelno gledajući, za ograničenje broja mandata nije neophodno da se menja zakon, dovoljno je da stranke same donesu takve odluke čime bi na sopstvenom primeru pokazale kako bi se odnosile i prema državi – da se zalažu za demokratizaciju i otvorenost unutar sopstvene organizacije i time se preporuče biračima.

„Ograničenje može da se odnosi i na druge funkcije, kako to predlažu u Mađarskoj kada nameravaju da ograniče broj mandata premijera. Međutim, postoje primeri koji nam pokazuju da nije dovoljno da neko ne bude na funkciji koja je formalno najuticajnija da bi bio najuticajniji. Tako u Srbiji imate Vučića koji je faktički najuticajniji u državi sa pozicije predsednika i protokolarnih nadležnosti koje ima i najuticajniji u stranci u kojoj je formalno samo običan član“, objašnjava Lutovac.

Prema njegovim rečima, još drastičniji bio je primer Mila Đukanovića koji u jednom trenutku nije imao ni jednu državnu funkciju, a i dalje je bio najuticajniji političar u državi.

„Naime, iako je bio samo predsednik Košarkaškog saveza Crne Gore, svi u državi ili iz inostranstva hteli su da razgovaraju sa njim o važnim državnim pitanjima, jer su znali gde je realna politička snaga i moć“, kaže politikolog Lutovac.

* U savršenom demokratskom sistemu ograničenje mandata bilo bi suvišno

Sociolog Ivan Živkov napominje da je poslanički mandat sam po sebi demokratska tekovina koja garantuje preispitivanje poverenja nosiocima javnih funkcija i sprečava njihovu trajnu uzurpaciju.

„U teorijski savršenom demokratskom sistemu i društvu politički pismenih i odgovornih građana, ograničenja mandata bi bila suvišna, a smene vlasti redovne. Praksa je pokazala da je to još uvek nedostižan ideal pa je česta praksa da se upravo u najrazvijenijim društvima propisima ograničava broj mogućih izora iste osobe na najvišu državnu funkciju“, ističe Živkov.

Pojašnjava da se ideje o ograničavanju mandata onima koji nisu na izvršnim, već na predstavničkim mestima, poput poslaničkih, javljaju se tamo gde demokratija i politički pluralizam ne uspevaju da se ukorene već iznova i iznova klize ka autokratiji, a poslanici čine samo dekor, odnosno demokratsku fasadu različitim oblicima lične vlasti.

„Ograničenje mandata prema mađarskom predlogu može da bude instant rešenje i korak u dobrom pravcu, ali bez podizanja političke svesti, znanja i odgovornosti stanovništva, dugoročni efekti će izostati“, ocenjuje naš sagovornik.

* Dobra mera koja utiče na smanjenje korupcije

Mađarsku ideju o ograničavanju dužune poslaničkih mandata podržavaju i domaći parlamentarci .

Verica Milanović, poslanica Srbija centra, smatra da je ograničavanje mandata poslanika dobra mera jer doprinosi osveženju političkog sistema države, utiče na smanjenje korupcije, jača kontakt poslanika sa građanima, realnim potrebama građana i javnim interesom.

„Ograničavanje broja mandata unelo bi bolju energiju u parlament, nove ideje mladih političara, ali bi moralo biti praćeno planskom zamenom od strane parlamentarnih stranaka da parlament ne bi gubio na stručnosti i kvalitetu“, navodi poslanica SRCA.

* Ograničenje mandata treba da važi i za predstavnike Vlade

Vladimir Đorđević, poslanik POKS-a, primećuje u razgovoru za Danas da ako predsednik Republike može da bude to najviše dva mandata, onda isto pravilo treba da važi i za predsednika Vlade, ministre i narodne poslanike. Ne može jedan deo vlasti da ima rok trajanja, dodaje, a drugi da se ponaša kao da je funkciju dobio u nasledstvo.

„Danas u Srbiji građani uglavnom ne biraju svoje narodne poslanike. Biraju stranačke liste. Zaokružite jedno, a posle izbora dobijete nekog koga nikada niste ni videli. Posle nam svi drže predavanja o ‘volji naroda’. Pa, nije baš tako. Zato ograničenje mandata u ovakvom sistemu ima smisla. Ne zato što se plašimo sposobnih ljudi, već zato što je previše onih koji mandat duguju mestu na listi, a ne poverenju naroda“, navodi Đorđević.

Dodaje da se zalaže za potpuno drugačiji izborni sistem. Da, kako ukazuje, narod neposredno bira svog narodnog poslanika imenom i prezimenom, a ne da mu stranke posle izbora saopštavaju ko će ga predstavljati.

„Kada poslanik bude dugovao mandat narodu, a ne stranačkom vrhu, onda će narod odlučivati koliko puta zaslužuje poverenje. Do tada, ograničenje mandata je zdrav mehanizam protiv profesionalnih političara koji su zaboravili da su u Skupštinu došli zbog naroda, a ne zbog fotelje. Problem Srbije nije što neko ima četiri mandata. Problem je što mnogi ni prvi nisu dobili od naroda, već od stranačkih centrala“, ocenjuje poslanik POKS-a.

* Ima poslanika koji za čitav svoj parlamentarni vek nisu ni reč izgovorili na plenumskim zasedanjima

I Željko Veselinović, lider i poslanik Radničke partije kaže za Danas da je mađarski predlog sasvim u redu, ali dodaje da na žalost u Srbiji poslanici nemaju apsolutno nikakav uticaj, jer je parlamentarni život potpuno obismešljen,tako da je potpuno svejedno ko je poslanik, barem u vladajućoj većini.

„Pogotovo što ima poslanika koji za čitav svoj parlamentarni vek nisu ni reč izgovorili na plenumskim zasedanjima. Svakako da bi trebalo ograničiti mandate i poslanicima, ali i izvršnoj vlasti, jer vlast i funkcije kvare ljude tako da je poželjno da se mandati ograniče svima koji su predugo u politici. Međutim, kod nas to još uvek nije realno, jer svaka ustavna promena zahteva kompletni konsensus između vlasti, opozicije, civilnog sektora i građana, a priznaćete da u ovim uslovima to nije moguće“, navodi Veselinović.

* Demokratiji potrebni novi ljudi, nove ideje i veća smenjivost vlasti i opozicije

I kopredsednik MONARHISTA Vladimir Jelić smatra da su demokratiji potrebni novi ljudi, nove ideje i veća smenjivost vlasti i opozicije.

„Nije normalno da neko provede ceo radni vek u parlamentu, a da građani gotovo i ne znaju da je bio poslanik. Poslaničko mesto nije profesija za ceo život, već odgovorna funkcija koja treba da služi građanima. Naravno, takva pravila morala bi da važe jednako za sve i da budu deo šire reforme izbornog sistema. Ako je mandat predsednika ograničen na 10 godina, odnosno može biti samo dva puta izabran, razuman predlog je i da poslanik može biti najviše tri puta izabran. To je dovoljno vremena da pokaže šta može da uradi, a sa druge strane sprečava se da se osili on i stranka kojoj pripada“, objašnjava Jelić.

* Mark Tven je napisao da pelene i vlast treba redovno menjati i to iz istog razloga

Demokrata Zoran Alimpić smatra da je smena generacija uvek potrebna i korisna. Protok vremena,navodi on, traži nove ideje i novi ljudi treba da dobiju šansu da se okušaju.

„Bio sam predsednik opštine Čukarica u dva mandata i zatim sam odlučio da je to dovoljno. Nakon mene su još tri predsednika iz Demokratske stranke dobili poverenje odbornika i građana da obavljaju tu dužnost. Da sam insistirao da ja na to mesto budem biran pet puta mislim da ne bih sebe mogao da nazivam demokratom“, kaže Alimpić.

Prema njegovom mišljenju ograničenje poslančkog mandata jeste potreban i koristan način da se osigura demokratija i smenjivost vlasti.

Treba voditi računa o tome, dodaje on, da autokrate uvek traže način da i ovakva pravila izigraju. Ustavom, podseća naš sagovornik, predsednik Republike može samo dva puta da bude biran za predsednika, ali su pisci Ustava zaboravili da mu zabrane da nakon toga postane negraničen broj puta premijer.

„Mislim da bi bilo dobro prilikom naredne promene Ustava predvideti ograničenja i za druge funkcije poput premijera, predsednika opština a možda i poslanika i odbornika. Stvaraoci prvih demokratija, stari grci, nisu uzalud smislili četvorogodišnje mandate. Ljudi na vlasti se često kvare, vremenom postaju bahati i korumpirani i pomisle da su bogom dani i da je vlast neko njihovo prirodno ili porodično pravo. Mark Tven je jednom napisao da pelene i vlast treba redovno menjati i to iz istog razloga“, zaključuje Alimpić u razgovoru za Danas.