foto EPA/KOČA SULEJMANOVIĆNajave predsednika Aleksandra Vučića da će u narednim mesecima napustiti tu funkciju ponovo su pokrenule spekulacije o njegovom povratku na mesto premijera Srbije. U trenutku kada Mađarska menja svoj Ustav kako bi sprečila večnu vlast jednog čoveka, nameće se pitanje da li bi Srbija, po uzoru na naše susede, trebalo da promeni Ustav i ograniči broj mandata predsednika Vlade?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je svoju ostavku na mestu predsednika Republike u narednih nekoliko meseci. U iščekivanju raspisivanja izbora koji se takođe najavljuju već mesecima, mnogi analitičari ukazuju na mogućnost da će se Vučić nakon silaska sa predsedničke funkcije, vratiti na mesto predsednika Vlade.
Prema Ustavu Republike Srbije, premijer je najjača funkcija izvršne vlasti u zemlji, što Vučiću takođe ide u prilog, budući da je jedna od glavnih zamerki opozicionih snaga u zemlji činjenica da je predsednik Republike pre svega ceremonijalna funkcija, te da on ni za šta nije nadležan. Povratkom na funkciju premijera Vučić bi se zaista pitao za sve u zemlji, ne kršeći Ustav.
Ingerencije i mandat predsednika Vlade Republike Srbije definisani su Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Vladi, kao sistemskim zakonom koji detaljno razrađuje organizaciju i rad Vlade.
Mandat predsednika Vlade počinje polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom, a Zakon propisuje situacije u kojima mu prestaje mandat (ostavka, izglasavanje nepoverenja, prestanak mandata cele Vlade, itd.). Međutim, prema zakonu nije ograničen broj mandata koji jedna osoba može provesti na ovoj funkciji.
Titulu predsednika Vlade sa najdužim neprekidnim stažom nosi bivša premijerka i trenutna predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić koja je vršila funkciju premijerke šest godina i devet meseci.
Mađarski parlament izglasao je promenu Ustava prema kojoj Viktor Orban više nikada neće moći da bude premijer ove zemlje. U amandmanu se navodi da svako ko je prethodno bio premijer najmanje osam godina, više nema pravo da se kandiduje za tu funkciju. Od sada, u Mađarskoj, svako na funkciji predsednika Vlade biće dužan da napusti tu funkciju nakon dva mandata. Postavlja se pitanje da li bi ovo moglo da bude dobro rešenje i za Srbiju.
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, ne smatra da je ograničavanje mandata premijera dobro rešenje za Srbiju. Kako objašnjava, u teoriji političkih nauka, u parlamentarnim demokratijama legitimitet vlade proizlazi iz parlamentarne većine, a ne iz neposrednog izbora građana, zbog čega su ograničenja mandata za premijere znatno ređa nego za predsednike u predsedničkim sistemima.
Suštinski problem Srbije, kako navodi, nije trajanje nečijeg mandata, već slabost institucija koje treba da ograniče i kontrolišu političku moć.
“Nijedna vlast nije sama po sebi dobra samo zato što je izabrana na izborima. Demokratska teorija polazi od pretpostavke da svaka vlast može da zloupotrebi moć ukoliko ne postoje efikasni mehanizmi kontrole. Zato su nezavisno pravosuđe, snažan parlament, slobodni mediji, regulatorna tela, akademska zajednica i organizacije civilnog društva važniji od pitanja koliko dugo neko obavlja određenu funkciju. Demokratija počiva na stalnoj kontroli vlasti, a ne na veri da će nosioci vlasti sami sebe ograničavati”, kaže naš sagovornik.
On napominje da postoji i važna razlika između predsednika Republike i predsednika Vlade, budući da direktno izabrani predsednik dobija mandat neposredno od građana i predstavlja snažan personalizovani centar političke moći, zbog čega su ograničenja broja mandata česta u mnogim demokratijama. Njihova svrha nije samo sprečavanje autoritarnih tendencija, već i očuvanje redovne smene političkih elita. Premijer, s druge strane, svoj legitimitet crpi iz parlamentarne većine i može ostati na funkciji samo dok uživa njeno poverenje. Iz tog razloga, kako objašnjava Beširi, teorijski gledano, njega svakog dana može smeniti parlamentarna većina, zbog čega se osnovni mehanizam kontrole nalazi u parlamentu, a ne u ograničenju broja mandata.
“Kada su institucije snažne, nijedan političar ne može da monopolizuje vlast bez obzira na broj mandata. Kada su institucije slabe, formalna ograničenja lako postaju predmet političkih manipulacija, ustavnih izmena ili zaobilaženja kroz zamenu funkcija. Upravo zato je mnogo važnije kontrolisati vlast nego unapred ograničavati njeno trajanje”, ističe.
Beširi opominje da treba biti veoma oprezan prema ustavnim promenama koje deluju privlačno na prvi pogled, ali predstavljaju više politički simbol nego stvarno institucionalno rešenje.
“Problem slabe demokratije ne rešava se populističkim ustavnim odredbama, već dugotrajnim jačanjem institucija, političke kulture i svih mehanizama društvene kontrole vlasti. U suprotnom, svaka nova većina može promeniti pravila igre u svoju korist, dok snažne institucije ostaju najtrajnija zaštita demokratije”, zaključuje, dodajući da je “alergičan na populističke poteze novog mađarskog premijera uključujući i smanjenje plata poslanicima”.
Nedim Sejdinović, novinar Vremena, smatra da je skraćivanje mandata premijera Mađarske na maksimalno osam godina posledica činjenice da politički brat Aleksandra Vučića, Viktor Orban, na toj funkciji boravio, u dva navrata, ukupno 20 godina.
On ističe da je Orban u tom periodu uspostavio nakazni, visokokoruptivni i despotski politički sistem koji građanima Mađarske ukida mnoga prava i slobode, i dubinski razara društvo. Dodaje da Orbanov režim, naravno, nije toliko zloćudan kao Vučićev, ali napominje da je bilo potrebno mnogo energije, truda i sreće da se on “skine sa grbače” naših suseda.
“Duboko verujem da bi sve državne funkcije trebalo vremenski ograničiti, pogotovo one najvažnije. Čak mislim da bi i oni koji vode nevladine organizacije morali da se posle izvesnog vremena odmore, kako te organizacije ne bi postale privatne prćije pojedinaca. Problem je međutim što se visoke državne funkcije mogu ograničiti (izmeniti ustav ili zakone) tek onda kada se sklone oni koji bi, kao što to evidentno želi Vučić, kanili da vladaju do kraja života”, kaže on.
On smatra da se Srbija trenutno nalazi na prekretnici i da će, ukoliko ne dođe do političkih promena, Vučić postati balkanski Lukašenko ili Putin. Čak ni ograničenje mandata premijera neće to sprečiti, jer su poznati slučajevi diktatora koja su menjali funkcije predsednika i premijera da bi izigrali ustavni sistem
“Ili su menjali ustav po svom nahođenju, onda kada unište ili proteraju političke protivnike. A ovo što trenutno naprednjaci rade upravo je pokušaj uništavanja i, u krajnjoj konsekvenci, proterivanja „nepodobnih“ građana u cilju večnog vladanja. Ako im to prođe, ustav i zakoni će biti još manje bitni nego danas, kada su poprilično nevažni”, zaključuje Sejdinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
