Foto: Radenko TopalovićPonekad razumem Vučića. Jeste izuzetno vredan čovek, ali nekad mu se sigurno ne ustaje iz kreveta, a raditi se mora. Kada dođe u kancelariju u Predsedništvo, čitaju mu se knjige, one koje još nisu spakovane ili ide na neku TV, ali mora nekog da dočeka ili da ode na službeno putovanje. A baš mu se ne ide u Tivat, na primer.
Mora čovek nekad da se žrtvuje zbog viših ciljeva. Meni tako nedavno bile svojte iz Novog Pazara, a iz iskustva znam da će želeti da idu u „Beograd na vodi“. Znaju koliko mrzim to naselje, kancer koji guta grad, ali fotke za Instragram najlepše su, tvrde oni, u „Beogradu na vodi“. Svojte su i žrtvujem se. Znam, nebitna sam ja persona, ali ako je mene, „blokadersku urednicu“ slučajno snimila ozloglašena „DOSI“ kamera, da se zna zašto sam bila. Svojte su „krive“.
Nekada, međutim, posao donosi drage obilaske i putovanja. Gruzija je, čula sam, lepa i pomalo misteriozna zemlja. Znam je po Staljinu, Tbilisiju, sukobima oko Abhazije i Osetije, čudnom pismu i jeziku, velikim filmskim autorima. Predsednik Vučić danas završava posetu Gruziji i bilo mu očigledno mnogo lepo. Mnogo lepše nego u Tivtu nedavno.
Crna Gora je na korak do EU, a Gruzija sve dalje. Gruzija je kandidat za članstvo u EU tri godine, ali posle sumnjivih izbora 2024. na kojima je vladajući proruski „Gruzijski san“ pobedio, usledili protesti koje je vlast ugušila izgleda koristeći preteranu silu. Zbog kršenja vladavine prava, evropskih standarda i približavanja Putinu, EU zaustavila pregovore sa Gruzijom.
Srbija je u boljoj poziciji. Pregovori nisu zaustavljeni, ali već godinama nismo otvorili klaster. Vlast se „kočoperila“, Brisel oštro pogledao i vraćamo se zvanično na put integracija, te uskoro menjamo „Mrdićeve“ zakone.
Vučić nam iz Tbilisija non-stop slao poruke, uglavnom o izborima i sličnim temama. Ali, bavio se i širom politikom. „Verujem da ću u narednom periodu pozvati zemlje kandidate da dođu u Beograd, pa da razgovaramo o tome kako i na koji način da se postavimo prema Briselu. Kako i na koji način da jedni drugima pomažemo, kako da sagledamo zajedničke stvari i zajedničke interese,“ rekao je predsednik Srbije.
Sigurna sam da predsednik Crne Gore Jakov Milatović već pakuje kofere i sprema se da dođe u Beograd. Šta nam pokazuje ova izjava predsednika? Čini mi se da su njegove dosadašnje spoljnopolitičke ideje prilično ignorisane, a on bi mnogo voleo da bude globalno važan igrač. U redu, bio je kod Sija, rukovao se sa Makronom, Tramp podelio njegov tekst, ali malo je to za njegove ambicije.
Možda ste zaboravili, ali ovoj prvoj Vučićevoj poseti Gruziji, prethodila je prva poseta gruzijskog predsednika Mihaila Kavelašvilija Srbiji prošlog decembra. Tada je, u sred Beograda, optužio EU za „dvostruke standarde prema Gruziji i Srbiji“. „Mi se nadamo da ćemo i mi biti nosioci evropskog nasleđa, zato što smo i mi i Srbija deo toga“, rekao je tada gruzijski predsednik, koji je od EU sve udaljeniji.
Sve je bliži Moskvi, iako je Rusija podržala separatiste i ima vojnike u Abhaziji i Južnoj Osetiji, gruzijskim regijama koje su proglasile nezavisnost. Deluje malo nelogično, ali sigurno ima dublji smisao.
Vučić je na tom decembarskom susretu u Beogradu izjavio i da u Srbiji „svi vole Gruziju“, u šta sumnjam. Ko u Srbiji zna nešto više o Gruziji, izuzimajući Staljina? Tada je i primetio da iz Gruzije svakodnevno stižu samo neke slike protesta, ali je ocenio da te scene zamagljuju istinu. „Reč je zapravo o fantastično ekonomski razvijenoj zemlji… Ugledaćemo se na vas“, dodao je predsednik Srbije. I ugledali smo se.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
