Danas, pred Ivanjdan, pletu se venčići od ivanjskog cveća: Šta oni zapravo simbolizuju

Venčići od ivanjskog cveća su simbol leta. Međutim, ovaj običaj mnogo je stariji od samog hrišćanskog praznika i predstavlja jedan od najzanimljivijih primera preplitanja paganskih i hrišćanskih tradicija na našim prostorima.

Ivanjdan je praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, jednog od retkih svetitelja čije se rođenje, a ne samo dan smrti, obeležava u crkvenom kalendaru. Ipak, brojni običaji vezani za ovaj dan potiču iz mnogo starijih, predhrišćanskih obreda kojima se obeležavao vrhunac leta i ciklus prirode. Etnolozi ističu da je Ivanjdan među slovenskim narodima vekovima bio povezan sa kultom sunca, svetlosti, plodnosti i lekovitog bilja, a kasnije su ti običaji dobili hrišćansko značenje.

Zašto se pletu venčići?

Venac je jedan od najstarijih simbola u evropskoj tradiciji. Njegov kružni oblik označava večnost, obnavljanje života i zatvoren zaštitni krug. Kada se na Ivanjdan isplete od livadskog i lekovitog bilja, on simbolično predstavlja prirodu koja je dostigla svoj puni procvat.

U srpskoj tradiciji venčići se najčešće kače iznad ulaznih vrata, na kapije, prozore, pomoćne objekte ili štale. Nekada su se stavljali i na njive i voćnjake, jer se verovalo da štite useve, domaćinstvo i stoku od nepogoda i bolesti tokom narednih dvanaest meseci. Sledećeg Ivanjdana stari venčić se skida i zamenjuje novim.

Od čega se pletu?

Iako naziv sugeriše da je dovoljno samo ivanjsko cveće (Galium verum), venčići se tradicionalno prave od više biljaka. U različitim krajevima Srbije njihov sastav se razlikuje, ali se najčešće koriste ivanjsko cveće, kantarion, hajdučka trava, pelin, bokvica i druge livadske biljke koje su u narodnoj medicini poznate po svojim lekovitim svojstvima. Upravo zato običaj nije bio samo simboličan, već je predstavljao i izraz poštovanja prema prirodi i njenoj isceliteljskoj moći.

Devojački praznik

U etnološkim zapisima Ivanjdan se često naziva i „devojačkim praznikom“. Nekada su upravo devojke u zoru odlazile na livade da beru cveće, pevajući obredne pesme dok su plele venčiće. U pojedinim krajevima Srbije palile su se i ivanjske vatre oko kojih se igralo i pevalo do svitanja, što je bio običaj prisutan kod gotovo svih slovenskih naroda.

Pletenje venčića nije bilo samo praktičan posao već zajednički ritual kojim se obeležavao vrhunac leta i početak perioda kada priroda polako ulazi u drugu polovinu svog godišnjeg ciklusa.

Običaj koji traje

Iako je danas izgubio deo nekadašnjeg ritualnog značaja, običaj pletenja ivanjskih venčića i dalje je živ u mnogim delovima Srbije. Za neke predstavlja verski običaj, za druge uspomenu na detinjstvo i porodičnu tradiciju, a za etnologe je jedan od najlepših primera kako su se stara narodna verovanja uspešno uklopila u hrišćansku tradiciju.

Možda upravo zato ivanjski venčić i danas zauzima posebno mesto na ulaznim vratima mnogih domova. Ne samo kao ukras, već kao simbol želje za zdravljem, blagostanjem i srećom tokom cele godine.